Crno zlato iznad psihološke granice od 80 dolara, slede li nova poskupljenja na pumpama

Cena barela na evropskim berzama ponovo je iznad psihološke granice od 80 dolara, a sve je skuplja i američka laka nafta premašuje 75 dolara. To je poguralo i rast cena derivata na pumpama širom Evrope, a i na našim.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS da se rast cena sirove nafte može pripisati rekordno niskim zalihama u SAD i s druge strane i kineskim zalihama jeftine ruske nafte.

Kako objašnjava, ranije se tačno znalo da je određeni procenat privrednog rasta Kine pratio i rast potražnje za naftom.

"Međutim, Kina se u prethodnih deset-petnaest meseci snabdela jeftinom ruskom naftom. Budući da potražnju može da pokrije iz sopstvenih zaliha, formula koju sam spomenuo više ne važi", navodi Mićović.

Na prognoze da će ovogodišnja potražnja za naftom biti rekordna, Mićović ukazuje na to da već decenijama svaka naredna godina beleži rast potrošnje u odnosu na prethodnu, što je kratkotrajno usporila pandemija kovida 19.

"Prelazak na obnovljive energente prati i rast potrošnje nafte"

Prema njegovim rečima, i prelazak na obnovljive izvore mora da prati rast proizvodnje nafte, budući da su apetiti na globalnom tržištu sve veći.

S druge strane, napominje da je trenutna globalna ponuda mnogo veća od potražnje. Smanjenje ponude ide u korak sa trenutnom stopom rasta potrošnje, dodaje Mićović.

Ukazuje na to da Međunarodna agencija za energetiku prognozira rast potražnje nafte do 2028. dok OPEK kaže da će to trajati čak do 2045. godine.

"Proizvodnja zemalja OPEK-a oslikava potražnju"

Na najave na dodatna smanjenja proizvodnje, Mićević kaže da se zemlje OPEK-a uvek trude da realno oslikavaju potražnju.

"Trude se da smanje proizvodnju do nivoa koji neće obezvrediti naftu. Bilo je spektakularnih najava o ceni od preko 100 ili preko 200 dolara za barel, a ništa se od toga nije desilo. OPEK dovodi u ravnotežu ponudu i potražnju. To će obezbediti da bude dovoljno sredstava za investicije i da se ubuduće zadovolje apetiti za naftom", objašnjava Mićović.

Govoreći o cenama derivata u maloprodaji, Mićović naglašava da je sirova nafta globalna kategorija, a cena na pumpama regionalna i lokalna koja zavisi od oporezivanja i uslova rada na svakom od tih tržišta.

Cena dizela i benzina na Mediteranu je referentna za sve zemlje u okruženju, ali nije svejedno da li se prodaje na tržištu Srbije, Albanije, Hrvatske ili Austrije. Na svakom od tih tržišta različita je politika oporezivanja energenata i uslova rada na tim tržištima, kaže Mićović.

Globalno VS lokalno

Kako konstatuje, promene cena na globalnom tržištu samo delimično utiču na lokalne cene derivata.

Analizirajući cene derivata u Srbiji od kada ih država reguliše, Mićović konstatuje da su to vrlo male promene.

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine proteklih 17 meseci svakog petka određuje cene. U tom periodu cena dizela se kretala od 180 do 222 dinara, a trenutna je 186. Te promene cena su iz nedelje u nedelju ili nikakve ili variraju za nekoliko dinara, nema akumulacije poskupljenja ili pojeftinjenja, ističe Mićović.

Kako naglašava, cena dizela u Srbiji je umnogome opterećena državnim dažbinama, pa je znatno skuplji nego u zemljama s kojima se graničimo, dok je cena benzina negde u sredini, ili ispod ili na nivou proseka regiona.

Mićović apeluje na građane koji na odmor u inostranstvo putuju svojim vozilima da ne jure po svaku cenu pumpe s nižim cenama.

Cena goriva u ukupnom trošku letovanja nije presudna. Ne štedite na točenju goriva jer u kolonama na graničnim prelazima sa uključenim klima-uređajima potrošnja goriva nije zanemariva.

Ukazuje i na to da u državama gde cene ne reguliše država na pumpama van auto-puteva, gorivo može biti znatno jeftinije.