Šta donosi Zakon o stečaju

"Magnohrom" iz Kraljeva je od socijalističkog giganta sa 5.000 radnika, preko tragičara privatizacije i stečaja, danas na klimavim nogama, sa 240 radnika, i utiskom da je bio eksperiment neuspele tranzicije. Novi zakon o stečaju vide kao svoj novi početak.

"Taj zakon predviđa zapošljavanje svih ljudi koji su stalno zaposleni, tu ostaju da rade po ugovoru. To je jedan od imperativa zakona. Ne mogu da kažem šta će biti dalje jer to zavisi od toga ko će kupiti deo magnohroma i ne mogu da kažem kakve će on planove da ima", objašnjava  Dragan Majstorović, stečajni upravnik "Magnohroma".

Zakon predviđa da prestanak rada preduzeća može da ide u više pravaca: Likvidaciju, brisanje, bankrotstvo i reorganizaciju.

"Mora se izričito dati mogućnost da se neisplaćene zarade konvertuju u kapital preduzeća i da zapsoleni budu ti koji će biti nosioci reorganizacije, jer su najzainteresovaniji da, zapravo, jednom rečju, stečaj bude istinski novi početak, a ne paravan za otpuštanje radnika stečajnu mafiju i prikrivanje i pljački", objašnjava pravni savetnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Aleksandar Marković.

Pojedina preduzeća do sada su namerno odugovlačila s plaćanjem i odlazila u automatsku blokadu i stečaj istovremeno, otvarajući nove firme na imena najbližih srodnika.

Sada se rođaci vlasnika propalih firmi stavljaju u poslednji isplatni red, što je jedna od najpozitivnijih novina zakona.

"Smatramo da je omogućena aktivnija uloga poverilaca u stečajnom postupku, a takođe postoji mogućnost poverilaca u formiranju stečajnih organa", kaže pravni savetnik Saveta stranih investitora Vladan Marjanović.

Međutim, jedna od najvažnijih stvari još nije precizirana. Kako skratiti period stečaja?

Novo zakonsko rešenje predviđa da poverilac može da produžava stečaj nedavanjem avansa za stečajni postupak. Najčešća primedba u dosadašnjoj javnoj raspravi je da je i dalje ostavljena velika uloga Agenciji za privatizaciju.

U Ministarstvu potvrđuju da ni novim zakonom krajnji rok za završetak stečaja nije oročen jer zavisi od perioda naplate i tržišnih uslova kao i svuda u svetu.

Ono što statistika pokazuje jeste da oko 50 odsto stečajeva od ukupno 3.500 traje do dve godine, a dva odsto postupaka duže od pet godina.

Ako firma i opstane, ostaje bojazan otpuštanja zaposlenih, posebno na jugoistoku zemlje. Jedan od primera je "Simpo" iz Vranja.

Ministar privrede i privatizacije Dušan Vujović smatra da ti problemi mogu da se reše.

"Prethodni pokušaji su propadali zato što je negde u tom lancu postojala slaba karika gde je sve to padalo i neko je, zbog toga što je imao štetne ugovore  u proizvodnju jednog dela, upropastio celu proizvodnju vrednu više miliona i više desetina miliona evra. To ne sme da se dešava", konstatuje Vujović.

U Vladi Srbije ne očekuju masovna bankrotstva i veliki broj otpuštenih radnika jer će, kažu, pomagati preduzećima da nađu strateškog partnera.