Hoćemo li uvoziti kukuruz?

U poslednjih dvadesetak godina nije bilo ovako malog roda kukuruza. U vreme razvoja nedostajalo mu je oko tri stotine litara vode po kvadratnom metru, zato je prinos u poređenju sa prošlogodišnjim prepolovljen. Ako ga ne bude dovoljno za domaće potrebe moraćemo da ga uvozimo, samo je pitanje koliko će tada koštati na svetskoj pijaci.

Ne pamti se da je berba kukuruza počela krajem avgusta, mesec i po dana ranije. Nedostatak vode i visoke temperature prouzrokovale su naglo sazrevanje zrna tamo gde ima klipa. Prinosi su nešto manji od uobičajenih u Banatu, u delu Srema, u Pomoravlju, skoro da ga nema na njivama na severu Vojvodine, u Istočnoj Srbiji, pa i u okolini Beograda.

Anđelko Anokić iz Surčina kaže da su svi dobro uradili njive i prihranu, ali da je suša sve odnela. "Obišao sam jedan jedan krug i ubrao desatek klipova, osamsto metara desetak klipova", priča Anokić.

Stručnjaci predviđaju da će se do kraja berbe prosečni prinosi kukuruza kretati oko tri tone, što je polovina prošlogodišnjeg proseka. Nije samo suša glavni krivac.

Miodrag Tolimir iz Instituta za kukuruz Zemun polje kaže da su značajno manji prinosi ostvareni u velikim ili većim gustinama setve u odnosu na tradicionalne gustine setve koje su karakteristične više za Centralnu Srbiju.

Pre dve godine proizvedeno je sedam miliona i 200.000 tona kukuruza, prošle šest i po miliona tona, a ove s obzirom na to da je berba u toku stručnjaci predviđaju da će ratari proizvesti oko tri miliona tona kukuruza.

U Udruženju Žita Srbije predviđaju da će ovogodišnji rod biti nešto veći i da će kukuruza biti dovoljno, jer se, kako kažu, godinama smanjuje stočni fond.

Vukosav Saković iz "Žita Srbije" objašnjava da se u ovom trenutku procenjuje da bi tri i po miliona tona kukuruza bilo dovoljno da pokrije domaće potrebe, a za slučaj da se desi da sa tom količinom ne raspolažemo ima ga u okuženju.

Pre dva meseca na inostranom tržištu tona kukuruza koštala je 180 evra, sada je 240.