Cene više, hrane manje

Rekordna suša i toplotni talas, koji su pogodili najveće proizvođače žitarica u svetu, uslovili su da cene hrane, pre svega žita i šećera, u julu porastu šest odsto.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO, pozvala je Sjedinjene Američke Države da privremeno obustave proizvodnju biogoriva od kukuruza, kako bi svet izbegao novu krizu sa hranom.

Više od polovine američke zemlje žedno je kiše. Usled najveće suše u poslednjih gotovo šest decenija, tek četvrtina američkih useva je u dobrom stanju. Cene kukuruza su u julu skočile za četvrtinu, a pšenice za petinu.

"Još u junu smo se nadali dobrom rodu, ali poslednje tri nedelje, zbog suše, sve je krenulo naopako", žale se farmeri u Merilendu.

Američko ministarstvo poljorivrede smanjilo je prognozu ovogodišnjeg roda kukuruza za 13 odsto, što će biti najniža proizvodnja u poslednjih šest godina.

"Ovo je istorijska suša i ima snažne posledice na farmere u nekoliko saveznih država, uključujući i ključne poljoprivredne regije", rekao je predsednik SAD-a Barak Obama i obećao da će "vlada učiniti sve da olakša probleme farmerima".

U Rusiji i drugim zemljama koje je pogodila suša, slično je stanje sa usevima. Farmeri u oblasti Uljanovsk, koji su prošle godine izvezli milione tona žitarica viška, ove godine imaće žita tek za sopstvene potrebe.

Čileanske vlasti su, zbog suše proglasile vanredno stanje u poljoprivedi.

"Nema vode, i kako sada da sejemo? Ne možemo ništa da sadimo, a od žeđi su nam uginule skoro sve koze", kaže Feliks Tobar iz Čilea.

Na nestabilnost cena hrane u svetu, utiče i rast proizvodnje biogoriva. Amerika kao najveća žitnica, koristi 40 odsto žetve za proizvodnju biogoriva, što je prema oceni Ujedinjenih nacija visoka kvota koja preti novom svetskom krizom u snabdevanju hranom.

Skok cena hrane, na kome profitiraju berzanski špekulanti, koji sa poljoprivrednom proizvodnjom nemaju ništa, preti da izazove glad i nemire globalnih razmera.