Pčelari sele košnice kako bi nadoknadili prvi prinos bagremovog meda

Početak proleća praćen smenom obilnih kiša i visokih temperatura, smanjiće knjaževačkim pčelarima prvi prinos bagremovog meda u dolini Timoka. Ipak mnogi koji svoje košnice sele, pokušaće da to nadoknade u Gabrovnici, selu u podnožju Stare planine, gde bagrem poslednji cveta i gde košnice godinama dovoze pčelari iz drugih gradova.

Duž korita Gabrovačke reke i u samom selu već je postavljeno više od 1.000 košnica. Igor Živulović iz Knjaževca među prvima je postavio svoje.

"Ovde imam trenutno 60 košnica. U knjaževačkoj opštini imam još 40. To je jedno mesto, Jakovac se zove, pored Knjaževca. Možda ćemo i njih ovde da povučemo, na drugu pašu. Bagrem je ovde u dobrom stanju, pčela lepo radi, nadamo se da će to da bude dobro", kaže Igor Živulović iz Knjaževca.

Zbog ogromnog broja pčela na malom prostoru ne preporučuje se kretanje po selu bez zaštitne opreme.

"U Gabrovnici ume da bude nege od tri do četiri i po hiljade košnica. Ja beležim jedan podatak da jedne godine bilo čak 6.000 košnica na dužini od tri i po kilometra", kaže Miroslav Milošević, predsednik udruženja pčelara "Lipa" iz Knjaževca.

Promenljivo vreme pojačalo je nagon za izrojavanjem pčela.

Nekada je u Gabrovnici u 150 kuća živelo više od 700 ljudi, a danas je ona sa još tri naselja u opštini Knjaževac, ostala bez stalnih žitelja. Zbog svega što priroda tog kraja može da ponudi selo je ipak živo većim delom godine.

"Kad nema lovaca ima pečurkara, kad nema pečurkara ima drvara, beru drva, kad nema drvara ima pčelara, uvek je živo", kaže Dragan Vučić, iz Knjaževca.

U opštini Knjaževac registrovano je 200 profesionalnih pčelara sa više od 12.000 košnica iz kojih se dobije oko 130 tona kvalitetnog meda. Pošto ove godine, kako kažu stručnjaci, u prirodi sve ide nekim bržim tokom, pčelarima preporučuju da pravovremeno reaguju na promene u cvetanju biljaka kako bi na najbolji način iskoristili celokupnu pčelarsku sezonu.