Hoće li Srbija praviti kuće od konoplje i saditi je svuda gde treba očistiti vazduh

Dok čekaju usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa pravilima Ujedinjenih nacija, po kojima je kanabis skinut sa liste opojnih droga, u Nacionalnom udruženju konopljara imaju pune ruke posla. Pripremaju sirovinu za izradu eko, umesto pet ambalaže. U planu je i da svake godine po jednu staru kuću zamene "zelenom" – od konoplje.

Tkanina, lekovi, kozmetika, papir, pa zašto ne i kuća od konoplje.

"Mi smo kuću od nekih 260 metara kvadratnih za osam, devet dana uspeli da dignemo komplet pod krov. Ova frakcija je naš proizvod, koristi se za malterisanje, ovako sitne frakcije retko gde ima", objašnjava Slobodan Stojanović iz Nacionalnog udruženja konopljara Srbije.

Finim izdvajanjem vlakna od stabljike dobijaju se različite frakcije materijala. Za sto kvadrata koji "dišu", a odolevaju vetru jačine 450 kilometara na sat i osmom stepenu Rihterove skale, treba posejati, kažu, oko šest hektara konoplje.

"To ne mora da bude primenjeno u ruralnim sredinama, naprotiv može i u gradu. Čak neke frakcije za malteraciju koje imamo totalno su primenjive i za konvencionalnu gradnju – za giter blok ili ciglu, ako imate neomalterisanu i hoćete da uradite izolaciju – daleko je bolje od stiropora", ističe Igor Bogdanović iz Nacionalnog udruženja konopljara Srbije.

"Konoplja na jedan hektar daje biomase koliko pet hektara šume. Ona u svojoj vegetaciji isto tako pet puta više upija ugljen-dioksida. Ako uzememo oko gradova koji su zagađeni smogom, zasejemo njive sa konopljom, vrlo brzo ćemo se rešiti smoga", dodaje Stojanović.

U Fukušimi je sejana da očisti zemljište od teških metala. U Srbiji je sredinom prošlog veka bila neizostavni deo setve. Godine 2013. sejao je jedan, a prošle godine 50 ratara na oko 600 hektara.

"Podnosilac zahteva je dužan da se izjasni pre svega o svrsi gajenja konoplje, površinama i sorti koju planira da gaji i mora da podnese zahtev do 30. aprila", navodi Vlade Đoković iz Uprave za bilje Ministarstva poljoprivrede.

Potražnja za takozvanom super hranom, u koju spadaju prerađevine od konoplje, raste. Ne zaostaje ni semenska proizvodnja.

"Sorte i 'helena' i 'marina' su na svetskoj i na evropskoj sortnoj listi. Seme izvozimo od Kanade do Urugvaja. U SAD je sad zastoj zbog kovida, ali verujem da će to ponovo ići", ističe Vladimir Sikora sa Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

S obzirom da svedočimo vremenu u kome ekologija kapitalizmu uzvraca udarac, nije isključeno da ponovo vozimo "forda" i nosimo "levis", ali od konoplje.

Hoće li Srbija praviti kuće od konoplje i saditi je svuda gde treba očistiti vazduh

Коментари