Miris bagrema raduje pčelare, meda možda i za izvoz

Čitava brda u Levču bele se od procvetalog bagrema. Pčelari se raduju, jer dobre bagremove paše godinama unazad nije bilo. Očekuju solidnu godinu, ali se i pribojavaju visokih temperatura i brzog precvetavanja bagrema.

Ivan Arsić iz Tečića kod Rekovca ima 700 pčelinjih društava. Dobro se pripremio za bagremovu pašu koja je na terenima Šumadije, Pomoravlja i Levča i glavna paša tokom godine.

"Prethodne su bile, što kažu stari ljudi, ne vratile se. Bilo je zaredom par loših godina i nadamo se da će ova da popravi stanje i da ćemo da vratimo uloženo. Sinoć je baš bagrem mirisao i mislim da je juče i danas neki ozbiljniji unos. Vreme mu pogoduje, možda mu fali malo vlage i da ne bude temperatura preko 30 stepeni, ali šta je tu je, protiv vremena ne možemo", kaže pčelar Ivan Arsić.

I dok se raduju bagremovom nektaru, pčelari i strahuju od preterane upotrebe hemije na poljima. Pravu pometnju u Jagodini i okolini izazvalo je nedavno zaprašivanje komaraca i krpelja iz vazduha. Pčelari tvrde da je deo pčela izletnica stradao. 

U gradskoj upravi za zaštitu životne sredine kažu da je zaprašivanje urađeno po uobičajenoj proceduri, u skladu sa tenderom. Posao je poveren zemunskoj firmi "Visan", a korišćen je dozvoljeni preparat Moslink i pčelari su, kažu, na vreme obavešteni. Moguće da ipak nije izabran pravi trenutak. 

"Pošto smo u zenitu bagremove paše veoma važne i najvažnije za pčelarsku populaciju, molim ovoga puta lokalne samouprave da odlože tretmane iz vazduha krpelja i komaraca, jer time ostajemo bez izletnica, a pčelari će ostati bez prinosa", apeluje predsednik udruženja "Sačuvajmo pčele" Dejan Marković.

U udruženju "Sačuvajmo pčele" tvrde da je najveća opasnost za pčelinja društva zaprašivanje semena i biljaka sistemskim insekticidima koji se kupuju na crno, kao i zaprašivanje biljaka u cvetu, što je zakonom strogo zabranjeno. Primećena su sporadična trovanja pčela na uljanoj repici.