Porez na poskupljenje

U poslednjih tridesetak dana, auto-gas je skuplji za pet do sedam dinara, a ostali derivati oko dva-tri dinara. Naftaši se žale na sve veće izdatke, što se odražava i na cene.

Iz Vlade konačno upozoravaju da su nezadovoljni cenovnom politikom i da se ne vide efekti otvaranja naftnog tržišta. Najavljuju da će ubuduće reagovati na poskupljenja, a kao jedna od mogućnosti nezvanično se pominje uvođenje neke vrste poreza na ekstraprofit.

Donošenjem novog pravilnika o tečnim gorivima, Vlada je prošlog meseca potpuno liberalizovala naftno tržište. To znači da se i dva domaća derivata, dizel D2 i benzin od 95 oktana, koje proizvodi NIS, sada mogu uvoziti. Međutim, cene ne miruju.

"Tačno je da se u datim okolnostima ostvaruju i ekstraprofiti i da država u takvim situacijama ima pravo da preduzme određene aktivnosti prema onima koji se ponašaju kao ekstraprofiteri", navodi savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić.

Naftaši obrazlažu da pored visokih akciza i kursnih razlika na cenu goriva utiču i sve skuplje državne i lokalne takse, a posebno nedostatak skladišta i transportni troškovi.

"Ozbiljne razmere poprima i problem sa vodostajem Dunava, gde na petsto i nekom kilometru ima objekata koji ne mogu da prođu, a među njima već dve nedelje su i barže sa derivatima nafte", kaže Aleksandar Mileusnić iz kompanije "Petrobart Avia".

U Udruženju benzinskih stanica Srbije kažu da nemaju dovoljno smeštajnih kapaciteta da bi  kupili derivate kada su jeftiniji i čuvali za neki naredni period.

"Mi nabavljamo 'ad hok' robu dok ne napravimo veća skladišta da poslujemo normalno", rekao je Borisav Tatić iz Udruženja benzinskih stanica.

Veća kontrola i uvoza i kvaliteta goriva

I država i naftaši traže veću kontrolu i uvoza i kvaliteta goriva. Ima, kažu, na pumpama na kojima umesto dizela toče lož-ulje.

Stručnjaci upozravaju da Srbija mora što pre urediti naftno tržište u skladu sa zahtevima Evropske unije.

"Uslovi za stvaranje takvog tržišta su da mora biti dovoljan broj dobavljača, mora biti efikasna kontrola tržišta i isto tako javnost mora biti kritična", rekao je Đani Brečević, direktor slovenačkog Instituta za energetiku i ekologiju.

Dva kriterijma su zadovoljena – na srpskom tržištu je veliki broj i stranih i domaćih naftaša i oni su pod lupom javnosti i zbog cena i zbog nekvalitetnog goriva.

Treći segment, kontrola, koja je uslov za pravu konkurenciju, nije po evropskim standardima. U zemljama Unije kontrolom su obuhvaćene sve pumpe, kod nas za to još nema uslova.