Banka za pomoć izvoznicima

Koliko efikasno je korišćen novac iz budžeta namenjen podsticajima i investicijama kroz NIP, Fond za razvoj ili Garantni fond niko ne zna. Rezultatima nisu zadovoljni ni ekonomisti, a izgleda ni premijer Mirko Cvetković, koji je najavio osnivanje nacionalne Razvojne banke preko koje bi država trebalo da pomogne izvoznom delu privrede i malim i srednjim preduzećima.

Kada i sa koliko novca osnovati razvojnu banku i za koje projekte, odgovor će dati konsultanti nemačkog Ka-Ef-Vea (KfW), bankarske grupe koja investira razvojne projekte u zemljama u razvoju, koja u Nemanjinoj upravo radi studiju izvodljivosti njenog osnivanja.

U kabinetu premijera, objašnjavaju da je cilj da se podrži razvoj malih i srednjih preduzeća i proizvodnja za izvoz, kasnije možda i likvidnost firmi i izgradnja lokalne infrastrukture, ali da se neće baviti finansiranjem krupnih projekata kao što je Koridor 10.

"To nije razvojna banka, ukoliko se ne bavi razvojem, a razvoj je samo u krupnim projektima, onda je ona podsticajna banka za regionalni razvoj, eventualno, razvojna banka za mala i srednja preduzeća," kaže ekonomista Mahmut Bušatlija.

Bušatlija navodi da je potpuno jasno da se banka neće baviti državnim razvojem, već samo malim i srednjim preduzećima, bez perspektive dok nemaju oslonac u velikoj krupnoj privredi.

Privrednici od Razvojne banke očekuju povoljnije kredite i da njome upravljaju stručnjaci, a ne političari.

"Važno je da se zaustavi nivo tehnološke zaostalosti, poveća konkurentnost srpskih kompanija, smanji spoljnotrgovinski deficit i finansiranje infrastrukturnih projekata koji ne tako brzo vraćaju sredstva", kaže predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Trebalo bi da Razvojna banka preuzme poslove Garantnog fonda i Fonda za razvoj.

Osnivački kapital biće obezbeđen iz budžeta, tvrde u Vladi. Inače, takve institucije postoje u četrdesetak zemalja. Na primer, osnivački kapital Hrvatske banke je milijardu evra.