Narodna banka sprečava pad dinara

Kako bi sprečila prevelike oscilacije kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije prodala je u petak 42 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu.

Poslednji put Centralna banka intervenisala je 25. februara. Posle usvajanja skromnog budžeta, aranžmana sa MMF-om i ponovnog priliva devizne štednje, naglo slabljenje kursa dinara palo je kao grom iz vedra neba.

Narodna banka je iz svojih deviznih rezervi, koje su najveće u istoriji Srbije, samo u jednom danu, lako smirila naglo slabljenje dinara.

Ekonomisti kažu da ima više razloga za jačanje evra, a to je prevremeno vraćanje dugova naših firmi, koje su pozajmljivale kratkoročne kredite pa do odliva stranog kapitala, koji se vrteo u domaćim hartijama od vrednosti sa do skoro vrlo profitabilnim kamatama.

"Mnoga naša preduzeća, kako se bliži kraj godine, moraju da otplate dugove. Sa duge strane oni imaju i dobavljače kojima moraju da plaćaju. Najzad naftna industrija Srbije ima velike obaveze kupovine, što je uticalo na povećanu tražnju za evrima", rekao je profesor Fakulteta za ekonomiju i finansije, Vladimir Krulj.

Menjači primećuju pojačanu tražnju građana za evrima, ali tvrde da bi trebalo sačekati neko vreme jer decembar ima nepisana pravila.

"Ne smatram da vizna liberalizacija ima uticaja na tražnju, ali mislim da uvek oko 10. decembra dođe do povećanja kursa, ali onda se sve menja jer pristižu naši gastarbajteri, takođe turisti, kada očekujem da će kurs evra prema dinaru pasti", istakao je Borisav Brujuć iz "Udruženje menjača Srbije".

Srbija je već visoko zadužena zemlja, a najveći dug prema inostranstvu imaju naša preduzeća i banke koje su povlačile kredite koje su plasirale privredi i građanima.

Kretanje otplate kredita i ponovna glad za stranom robom, za sada su jedina nepoznanica koje opet mogu da reše jake devizne rezerve.