Koliko košta neradni dan

Nema zvaničnih podataka koliko javni i privatni sektor gube spajanjem praznika, ali poslodavci i sindikati jednoglasno ocenjuju da je to dobro za privredu, koja već godinama u januaru prosečno beleži pad od 20 odsto u odnosu na ostatak godine.

U 2014. godini nije bilo spajanja praznika, za razliku od ranijih godina, kada se u većini firmi nije radilo od 1. januara do Srpske nove godine. U javnom sektoru neradni su bili samo prvi, drugi i sedmi januar, a neće se praznovati ni danas.

Potpredsednik Samostalnog sindikata Zoran Mihailović kaže da spajanja praznika nije ni ranije bilo u privatnom sektoru.

"U javnim komunalnim preduzećima tih spajanja takođe nije bilo i otprilike samo u onim proizvodnim delatnostima koje su pod državnom ingerencijom je bilo moguće da se spoji više dana, da se pojedini pogoni ne puštaju u pogon samo za dan - dva, a onda opet pravi neka pauza", istakao je Mihailović.

Mnogo novca potroši se pred Novu godinu i Božić tako da domaća privreda u januaru delimično staje i zbog smanjene tražnje.

U Uniji poslodavaca tvrde da jedan neradni dan srpsku privredu "košta" gotovo 17 miliona evra. Najteže je posle Nove godine jer im za uvoz ili izvoz robe treba niz dokumenata i papira od državnih ustanova koje tada najčešće ne rade.

"Onda mi imamo situaciju da neke firme kada dođe taj period u godini gotovo dve nedelje ne mogu da uvezu robu i imaju velike gubitke zato što svaki dan stoji na carini", kaže diorektor Unije poslodavaca Dragoljub Rajić.

"Po jednom kamionu to košta 150 do 200 evra samo ta ležarina", objašnjava Rajić i pita gde je još čitav niz nekih drugih troškova jer najčešće moraju da se plate i ljudi.

U Republičkom zavodu za statistiku nema podataka koliko privreda gubi spajanjem praznika, niti kolika je ušteda postignuta ove godine.

Iako je izgubljeni radni dan teško nadoknaditi, da to nije nemoguće potvrđuje naš najveći izvoznik "Fijat" koji je odlučio da ne radi trinaestog i četrnaestog januara.