Parisko iskustvo Save Šumanovića

Sava Šumanović je tri puta boravio u Parizu o čemu je i sam pisao u autobiografskom tekstu "Mesto predgovora" za katalog velike izložbe koju je organizovao i priredio 1939. godine na Novom univerzitetu u Beogradu:

„Hoću da vam opišem kako sam radio slike koje izlažem i u kakvim prilikama sam živeo za to vreme. Posle moje potpuno rasprodane izložbe, koja je bila septembra meseca 1928. Godine, krenuo sam natrag u Pariz, iako teško duševno bolestan. U Parizu sam živeo od 1925, gde sam imao svoj atelje, sve do moga oboljenja u mesecu februaru 1928. Tada je zimska pariska groznica učinila da sam poludeo, a preduslovi, za moju bolest bili su: slaba dohranjenost, duhovna premorenost i neuspeh u životu.

Čitav moj život u Parizu od 1925. bila je oštra borba u sebim samom, protiv žalosti, sentimentalizma, te sam radio slike u vedrom tonu, sa veselim koloritom. Ali sve to nije pomoglo, predživot je bio toliko ružan, toliko ogavan i žalostan, da je dostajala jedna jaka groznica, pa da svu moju „obranu" sruši. Dakle kada sam se vratio u Pariz 1928, hteo sam opet da se uredim za rad, kao pre moga oboljenja."

 Ove  reči Save Šumanovića  poslužile su nam kao uvod za večerašnju priču  dr Jasne Jovanov, o "Pariskom iskustvu Save Šumanovića" kako je bila naslovljena i izložba u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog koju je koncipirala i priredila 2013. godine.

U emisiji „Kod dva bela goluba", istoričarka umetnosti osvetliće  nam  pariske puteve Save Šumanovića na  osnovu kojih se  gradila jedna jedinstvena slikarska poetika,  govoriće o slikama koje su tada nastajale poput "Doručka na travi" i "Pijanog broda",   o životu slikara, čiji je smisao pronalazio u umetnosti koju je stvarao.

Autorka i urednica: Tamara Krstić

Muzička urednica: Radmila Dujaković