Nalet nervoze – kako se izboriti sa svakodnevnim stresnim situacijama

Nervoza je naša prirodna reakcija na stres, a njega ne izazivaju samo velike promene ili traumatični događaji. I svakodnevne saobraćajne gužve, kašnjenje, čekanje na šalterima i u redovima, ali i poslovne i porodične obaveze, mogu biti izuzetno stresni.

Psiholog Filip Milenović ističe da je nervoza simptom, to jest, pre svega, stanje unutrašnje napetosti, nemira ili uznemirenosti. Nervozu karakterišu simptomi koje osećamo u telu, ali i emocionalno – povećano znojenje, drhtavica, osećaj anksioznosti, smanjena koncentracija, povećana iritacija, odnosno smanjenje praga tolerancije na frustraciju.

„Nervozni smo u svim situacijama prvo koje su stresne, u kojima pretpostavljamo, odnosno strahujemo da nećemo da uspemo, strahujemo od osude, od nečeg novog, pred ispit, pred razgovor za posao“, objašnjava Milenović.

Prema njegovim rečima, nervoza se javlja i u situacijama u kojima se osećamo bespomoćno, bilo da smo se zaglavili negde u saobraćaju, a žurimo da stignemo i ne možemo nikako da utičemo na saobraćaj, bilo da je u pitanju neka šira društveno-politička situacija koja nas frustrira, i opet ne možemo da utičemo na nju.

Uzroci mogu da budu i svađe kod kuće ili loši odnosi, razmirice sa kolegama ili šefom na poslu. Nervoza se može javiti i u slučaju nekih hroničnnih bolesti poput hormonskih disbalansa, poremećaja štitne žlezde, depresije, anksioznih poremećaja, kao i zbog unosa veće količine kofeina, bilo iz kafe ili nekog drugog napitka, konzumiranja alkohola i narkotika (kokain i amfetamini).

Kada nervoza prelazi u problem?

Kada reakcija na stresnu situaciju pređe granicu potrebno je potražiti pomoć kako bismo se na adekvatan način izborili sa neprijatnostima.

„Potpuno je normalno da nas razne stvari frustriraju i da mi na te stvari odmah reagujemo, ali ono što je problematično je ako ta nervoza postane hronična. Ako se ne ograničava samo na tu situaciju, nego traje i nekoliko dana, nedelja, meseci, pa čak i godina, onda je to ozbiljan znak da imamo problem“, ukazuje psiholog.

Ocene da neko samo ima kratak fitilj ili komentari da je osoba na ivici nervnog sloma ne pomažu, a mogu da budu i opasne.

„Relativizacija je opasna jer to je mehanizam odbrane kojim ne rešavamo problem, nego ostajemo sa njim, a on ima tendenciju da se širi i da izazove ozbiljne posledice“, naglasio je Milenović.

I društveno-političke krize utiču na ljude da se osećaju bespomoćno, naročito kada su u pitanju situacije koje osujećuju neke njihove potrebe i prava.

„Osećaju se uplašeno, frustrirano. Takođe, kada uključite TV, sve je više govora mržnje, gde dolazi do razračunavanja između političkih protivnika i neistomišljenika“, navodi psiholog i dodaje da se nervoza, kao i ostale emocije, preliva i na druge –a ko ste opušteni, a u društvu ste nekog ili živite sa nekim ko je nervozan i frustriran, očekivano je da će to preći i na vas.

Fizička aktivnost i vežbe disanja – i preventiva i rešenje

Stručnjaci za borbu sa nervozom i stresom savetuju fizičku aktivnost, svakodnevno opuštanje i vežbe disanja.

„Bilo da je to neki trening, šetnja i kad ste umorni, kad se vratite sa posla, iskoristite to malo energije da odete da vežbate. U situacijama kad ste frustrirani pomaže da malo sednete, da se smirite i da počnete da dišete. Disanje je naš prirodni način da izađemo na kraj sa stresom i da se smirimo. Uputstva potražite od stručnih lica – od ljudi koji treniraju jogu ili se služe meditacijom. Kraći udah, a dublji izdah je uopštena varijanta. Naravno, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom“, savetuje Filip Milenović.

Na pojavu nervoze mogu uticati i promene temperature, posebno velike vrućine, zato narednih dana potražite način da se rashladite.