Svedočenje o hrabrosti i prisutnosti žena u arhitekturi

U Rimu je postavljena izložba „Tiha revolucija“ posvećena Plautili Briči, prvoj ženi arhitekti u predindustrijskoj Evropi, dok postavka „Dobra vest“ u muzeju Muzeja umetnosti 21.veka (MAXXI) obrađuje period od 19. veka do danas i temu: Kako su žene arhitekturi dale dimenziju snažne društvene angažovanosti.

Hronologija ružičastih nijansi arhitekture započinje u Galeriji „Korsini“ predstavljanjem svih projekata Plautile Briči.

Da je Rimljanka rođena 1616. godine, priznata slikarka, prva arhitektkinja moderne Evrope, potvrđuje 2003. otkriveni ugovori o izgradnji vile „Brod“, koji je Plautila potpisala sa investitorom, Elpidijom Benedetijem.

Barokno zdanje izuzetne lepote srušeno je 1849. godine tokom francuske opsade Rima. Pored idejnog rešenja za Španski trg, Briči je projektovala i kapelu crkve Francuski Sveti Luj.

Na zahtev oca, Plautilina dela je potpisivao njen manje talentovani brat, pa je u skladu sa tradicijom da istorija rado izostavlja žene, istina bila sakrivena tri veka.

„Dobra vest“, naziv je druge postavke, a tiče se rušenja stereotipa – arhitektura je muška profesija, pa se izložba savršeno uklapa u DNK Muzeja umetnosti 21. veka, fluidnog remek-dela Zahe Hadid, prve žene dobitnice Prickerove nagrade za arhitekturu.

„Pred nama je svedočenje o hrabrosti, prisutnosti žena u arhitekturi. Svesne svoje uloge, izuzetno su posvećene novom pristupu konstruisanja prostora, osluškujući društvene potrebe i uvazavajući nove trendove, poput cirkularne ekonomije, održivog razvoja, energetske efikasnosti, a pre svega, porekla i prirode materijala“, naglašava Đovana Melandri, direktorka Muzeja umetnosti 21.veka (MAXXI).

Put arhitektkinja bio je mukotrpan, počev od 1890. kada je Finkinja, Singe Honborg, postala zvanično prva žena sa diplomom arhitekte.

Čuveni Korbizije zavideo je Ajlini Grej zbog moderene, autorefleksivne kuće u blizini Monaka. Ali je za Tajms, Elizabet Diler jedna od sto najuticajnijih osoba na svetu, jer i metaforu može da pretvori u malter.

Pripadnost istom polu – ženskom, nije srž suštine, već talenat, upornost, vizionarstvo, izazov borbe sa zakonom gravitacije, a sve zarad etičkog kreativnog čina stvaranja skulpture stanovanja.