Knjiga "Šazbuka" je šumska azbuka prirode, sa kojom će se deca rado upoznati

'Ajdučka trava, Bokvica, Valerijana, Gavez, Dren... Tako počinje šumska azbuka ili Šazbuka za koju su zaslužni šumar zvani Šume i njegova sestričina Verica, ljubopitljiva devojčica koja je došla iz Beograda da kod ujaka provede letnji raspust. U svakodnevnim šetnjama kroz šumu, razgovaraju o drveću, lekovitim travama, gljivama, životinjama koje žive na njenim obodima.

"Ovo je pokušaj naravno da se deca upoznaju sa prirodom, a i da upoznaju neke za njih nove reči, uslovno nove, jer te reči postoje samo ne dopiru do njih", rekao je Rade Tanasijević, autor knjige "Šazbuka".

Njihovo nadmudrivanje rečima bojiće stihovi, poslovice, predanja, priče o običajima, ali i neka moderna saznanja. Generacijski jako udaljene svetove može približiti jedino jezik, veruje Rade Tanasijević.

"Provlači se ta priča o jeziku kao o pokušaju da se ide uzvodno, da se ide uz reku, prema izvoru, tamo gde je voda potpuno bistra, zato što je naš govor zagađen brojnim frazama, brojnim podrazumevajućim frazama koje u suštini više ne znače ništa i potpuno su ispražnjene od sadržaja", istakao je autor knjige.

Knjiga je dokaz da se slojevita generacijska razlika može premostiti ne samo između glavnih junaka, već i autora knjige i njenog ilustratora. Pisac se bavi zemljoradnjom i živi u selu, 35 km južno od Beograda, imanje ilustratora prostire se između grafičke table i monitora računara, koje je za ovaj poduhvat morao da napusti. Knjigu je uradio pre svega u tehnici akvarela.

"Ja sam tekst doživeo kao veoma lirski i vrlo sveden na neki način u izrazu i onda mi se činilo da bi neka vrsta buke u ilustracijama suviše nekako očiglednog humora, gega i tako dalje predstavljala problem knjizi i kvarila čitanje tako da je to predstavljalo neku vrstu izazova, šta zapravo nacrtati a ne ilustrovati bukvalno radnju poglavlja a opet ne narušiti taj neki sklad koji je u Rade tekstu fantastično postigao", rekao je Luka Tilinger, ilustrator knjige.

Osim knjige „Šazbuka", Luka Tilinger ilustrovao je sve do sada objavljene knjige u kolekciji „Azbučni red" Službenog glasnika. Ilustracije su izložene u Muzeju primenjene umetnosti.