Koliko smo spremni da na vreme proverimo svoje zdravlje

Ministarstvo zdravlja je prošlog maja obnovilo akciju preventivnih zdravstvenih pregleda u cilju rane dijagnostike i prevencije oboljevanja. Tim vikend akcijama se odazvalo više stotina hiljada ljudi. Sumirajući 2024. godinu, ministar Zlatibor Lončar je istakao da je cilj da preko 90 od 100 građana uradi preventivne preglede.

Kada se pogledaju podaci istraživanja koje je uradio IPSOS, više od polovine građana Srbije je obavilo nekih zdravstvenih pregleda u protekla tri meseca. Kada se tome dodaju i podaci u poslednjih šest meseci ili godinu dana, nije daleko cilj ministarstva, ali se mora imati u vidu da to nisu bili samo preventivni pregledi, već posete lekaru zbog i zdravstvenih tegoba.

Podaci Ipsosa pokazuju da je 55 odsto stanovnika Srbije imalo neki pregled u poslednja tri meseca, a gotovo 80 odsto je imalo neki zdravstveni pregled u poslednjih godinu dana.

Kako navodi gost Jutarnjeg programa, direktor Ipsosa, Predrag Kurdžibić, ipak je više od 54 procenta građana obavilo neki preventivni zdravstveni pregled u poslednjih godinu dana.

„Imamo naravno one koji nikada nisu išli, i njih je 13%. Svaki osmi građanin kaže da nikada nije išao na preventivni pregled. Tako da, ako uzmemo ta dva broja, onda možemo reći da je nekakav zdravstveni pregled koji imaju u svesti obavilo blizu 80% građana, s tim da je nešto više od polovine imalo preventivni pregled u poslednjih godina, ako je to neka dinamika kako bi trebalo pregledi da se obavljaju“, objašnjava Kurčubić.

Više od polovine onih koji ne obavljaju preventivne preglede, dodaje direktor Ipsosa, to rade zato što su dobrog zdravstvenog stanja, ili veruju da nemaju problema. Takođe, podaci istraživanja pokazuju da mladi češće rade preventivne preglede.

„Kako idemo ka starijim uzrastima, preventivne pregledi su sve ređi. Isto, postoji korelacija između obrazovanja i frekventnosti odlaska na preventivne preglede. Ljudi sa nižim obrazovanjem, dakle sa završenom samo osnovnom školom, ređe idu od onih sa srednjom i višim školama ili završenim fakultetima. Ali najvažnije je to što stari ljudi ređe idu na preventivne preglede što je u principu praksa koja bi trebala da bude obrnuta, dakle, ili da se ravnomerno rasporedi u svim starosnim kategorijama“, napominje Kurčubić.

Izgovori

Za 13 procenata ispitanih procedura zakazivanja preventivnih pregleda je komplikovana. Ali je moguće da pošto nisu pokušavali da zakažu, da samo imaju uverenje da je to nešto komplikovano, što se, po mišljenju gosta Jutarnjeg programa može ispraviti boljom promocijom i komunikacijom.

Takođe, kada su sistematski pregledi u pitanju, tek nešto više od trećine građana je obavilo neki vid sistematskog pregleda, i to uglavnom zaposleni. Od drugih preventivnih pregleda najčešće se radi o ginekološkim pregledima (isključivo žene), kardiološkim i kod specijaliste interne medicine.

Prema podacima Ipsosa, 62 odsto ispitanika je izjavilo da će obaviti preventivni pregled, a tek nešot više od trećine, 35% je reklo da će sigurno obaviti.

„Verujem da postoji određena svest o tome, sudeći prema podacima da je preventivni pregled važan, ali čini mi se da je potrebno još komunikacije kako bi se veći broj ljudi uverio da je on krucijalan za očuvanje zdravlja i kako bi se možda pružilo uverenje da je i procedura zakazivanja jednostavna i da je zapravo ideja preventivnog pregleda da se obavi pre nego što dođe do akutne situacije“, naglašava Predrag Kurčubić, direktor agencije IPSOS.

Akcije preventivnih pregleda

Cilj preventivnih pregleda koje je organizovalo Ministarstvo zdravlja je da se radno aktivno stanovništvo i mlado stanovništvo animira i aktivira, objašnjava Ana Stamenković.

„Statistika pokazuje da građani Srbije najviše obolevaju i, nažalost, umiru od kardiovaskularnih i malignih bolesti, upravo od onih bolesti koje se promenama loših životnih navika, prevencijom, blagovremenom dijagnostikom, i sprečavaju i na vreme otkrivaju i leče“, naglašava Stamenkovićeva.

U akciji Ministarstva zdravlja veliki broj građana je obavio razne analize, kardiološke, urološke preglede, analize na tumor markere, preglede štitne žlezde i pregledi za decu. Kod mnogih građana su ustanovljeni problemi i neki su čak posle tih pregleda završili u operacionoj sali.

„Često čujemo da neko kaže, eto, odjednom se srušio, preminuo a bio je potpuno zdrav. Organizam nam šalje neke signale, mi svi primetimo da se nešto dešava, da se nešto promenilo, ali mi to ignorišemo. A kada se pojave simptomi, to najčešće znači da je bolest uznapredovala“, dodaje Ana Stamenković.