Protivgradne mreže isplate se već u prvoj godini

U kraju gde je višnja dominantna voćna vrsta decenijama, malina je pre nekoliko godina ušla na velika vrata i za kratko vreme, zauzela velike površine. Jedan od mnogobrojnih proizvođača je Saša Radojević, koji je sa porodicom pre tri godine počeo podizanje zasada.

Sada je u punom rodu i ove godine Saša Radojević očekuje vrhunski rod. To što malinu gaji u netaknutoj prirodi, u podnožju Belog Kamena i Pasjače, značajno mu, kaže, olakšava proizvodnju na organski način, donoseći i nešto veću cenu na tržištu. Naporan rad i velika novčana ulaganja Saša nije hteo da prepusti slučaju, već je svoje zasade zaštitio protivgradnom mrežom.

"Mirnije se spava kad se to ovako uradi", kaže Radojević. "Po hektaru investicija izađe i do desetak hiljada evra, ali se to isplati već u prvoj godini sa gradom."

Primer ovog proizvođača veoma je značajan i za druge voćare u Topličkom kraju, kažu stručnjaci, posebno u delu korišćenja podsticajnih sredstava države.

Koristio je podsticaje države za protivgradne mreže, sistem za zalivanje. Prošle godine je povraćaj bio 40%, a ove je 50%, bez PDV-a.

Hoće li u budućnosti biti više ovakvih zasada, stručnjaci za sada ne mogu sa sigurnošću da tvrde. Kažu da je pomoć države izuzetno značajna, ali da ipak presudnu ulogu ima izvesnost u proizvodnji, koja uglavnom izostaje.

"Ovo je zaista nešto što se veoma brzo isplati", tvrdi Snežana Jović, savetodavac u PSS u Prokuplju. "Međutim, ljudi su uglavnom izgubili ambicije, volju da krenu napred. Mi se trudimo da ih podstaknemo, prvenstveno ovakvim primerima, da vide da to može da se uradi I kod nas."

Toplički proizvođači, prve količine malina, koje beru ovih dana, predaju hladnjačama bez utvrđene otkupne cene.