Uhapšen Goran Hadžić

14.32 - Hadžić se krio sedam godina. Kako i gde - to je na nadležnim organima da utvrde, ali je dobrim delom bio van zemlje, rekao Toma Fila.

14.15 - Sud: Ispunjene pretpostavke za izručenje Hadžića, odbrana se neće žaliti, rekao njegov advokat Toma Fila. Sa izručenjem se mora sačekati do isteka žalbenog roka od tri dana, izjavio Bruno Vekarić. Hadžić primio optužnicu, ali se o njoj nije izjasnio.

13.15 - U toku saslušanje Gorana Hadžića u Specijalnom sudu u Beogradu. Hadžića saslušava istražni sudija Milan Dilparić, u prisustvu Hadžićevog advokata Tome File.

12.45 - Goran Hadžić je uhapšen prilikom susreta sa jednim od pomagača koji je trebalo da mu da novac neophodan za skrivanje, izjavio tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

11.05 - Predsednik Boris Tadić izjavio da je hapšenjem Hadžića Srbija ispunila zakonske obaveze, ali i moralne dužnosti i pohvalio rad Saveta za nacionalnu bezbednost i Bezbednosno-informativnu agenciju.

Bivši predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić uhapšen je u rejonu Fruške gore  jutros u 8.24. Hadžić je uhapšen u selu Krušedolu, imao je lažni identitet, a prilikom hapšenja bio je naoružan, ali nije pružao otpor.

"Srbija je završila najteže poglavlje u saradnji sa Haškim tribunalom i nastaviće da ispunjava svoje međunarodne obaveze. Završena je turobna stranica naše istorije", rekao je predsednik Srbije Boris Tadić na konferenciji za novinare.  

Predsednik Tadić demantovao je informacije koje su objavili neki mediji da je Hadžić uhapšen između manastira Krušedola i vojne kasarne.

Povodom zahteva za otkrivanje pomagača haškim optuženicima, Tadić je rekao da će u javnosti biti objavljeno ko je kome pomogao u skrivanju posle sveobuhvatne istrage.

"Ne očekujem nikakve reakcije iz EU povodom hapšenja Hadžića, jer je to bila obaveza Srbije", rekao je Tadić.

Tadić je ponovio da nikakvi pritisci u vezi sa hapšenjem Mladića i Hadžića nisu bili efektivni, jer su Srbiju iznad svega vodili moralni razlozi, zakonske obaveze i svest da je to uslov za pomirenje u regionu.

Hadžić ostao bez novca za skrivanje

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je u Specijalnom sudu da je prilikom hapšenja Hadžića uhapšen i pomagač, ali nije želeo da otkrije njegov identitet.

Napredak u potrazi za Hadžićem došao je u trenutku kada je Akcioni tim otkrio da Hadžić želi da proda sliku čuvenog italijanskog umetnika Amadea Modiljanija, pošto je ostao bez novca za skrivanje, rekao je Vukčević.

Hadžić je, prema rečima tužioca koji je i koordinator Akcionog tima za hapšenje haških optuženika, kontaktirao sa svega nekoliko lica, jer je bio nepoverljiv, a imao je i kontakt sa nekoliko sveštenika Srpske pravoslavne crkve.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) došla je do podatka da treba da se nađe sa jatakom koji je trebalo da mu da novac za skrivanje. Međutim, zbog medijskih spekulacija, odložili su kontakt za 24 sata.

Vukčević je napomenuo da su Hadžićevi prijatelji puštali dezinformacije o njegovom hapšenju i preko medija mu slali poruke i upozoravali na moguće hapšenje.

Tako je poslata i poruka od pre dva dana, zbog koje je odložen Hadžićev kontakt sa jatakom. Prema rečima tužioca Vukčevića, Hadžić u toku skrivanja nije boravio na jednom mestu.

Članovi porodice haškog optuženika Gorana Hadžića rekli su da proteklih sedam godina nisu imali nikakvih informacija o njemu, kao i da su iz medija saznali da je uhapšen.

Hapšenjem Gorana Hadžića okončana je višegodišnja potraga za poslednjim haškim beguncem koji je optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Vukčević je rekao da će biti utvrđeno ko mu je 2004. dojavio da treba da se "skloni", kao i gde se skrivao do danas.

Tužilac je napomenuo da je akcija hapšenja izvedena bez ikakvog rizika i za Hadžića i za tim BIA.

Goran Hadžić je rođen 7. septembra 1958. godine u opštini Vinkovci, u Hrvatskoj. Pre sukoba u Hrvatskoj, radio je kao magacioner VUPIK-ovog pogona u Pačetinu, u opštini Vukovar, u Hrvatskoj.

Optužnica protiv Gorana Hadžića potvrđena je 4. juna 2004, a obelodanjena 16. jula 2004. godine.

U optužnici se navodi da je Goran Hadžić, kao predsednik Vlade Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, i nakon toga kao predsednik Republike Srpske Krajine (RSK), učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu kao saizvršilac.

Svrha tog udruženog zločinačkog poduhvata bila je da se silom trajno ukloni većina hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva sa otprilike jedne trećine teritorije Republike Hrvatske, s ciljem da to postane deo nove države pod srpskom dominacijom.

Prema optužnici, od 1. avgusta 1991. do kraja juna 1992, Goran Hadžić je, delujući sam ili u dogovoru s drugim znanim i neznanim učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu, planirao, podsticao, naredio, počinio i na druge načine pomagao i podržavao planiranje, pripremu i izvršenje progona hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovništva u SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem/Republika Srpska Krajina.