Strane banke u Srbiji stabilne

Evropsko regulatorno telo za bankarstvo saopštilo je da je osam od ukupno 90 banaka palo na stres-testu koji je trebalo da pokaže kako bi banke prošle u slučaju novih finansijskih šokova. Test nisu prošle i austrijska "Folks banka" i grčka EFG banka, koje imaju filijale u Srbiji.

U Narodnoj banci tvrde da filijale tih banaka posluju kao pravna lica Srbije i nemaju velike veze sa zemljama maticama.

Viceguvernerka Mira Erić-Jović kaže da su te banke u Srbiji potpuno sigurne, dobro kapitalizovane likvidne i redovno ispunjavaju finansijske obaveze i dodaje da iza njih stoji i država sa obaveznim garancijama zaštite depozita.

U EFG banci tvrde da su treća banka po visini kapitala u Srbiji i da imaju nameru da šire poslovanje.

"Ovaj stres-test uopšte ne utiče na poslovanje u Srbiji zato što banka posluje po pravilima koje je propisala NBS, a ona ima visoke kriterijume, veće nego i u EU", kaže Ivan Vujačić, član Izvršnog odbora EFG banke.

Vujačić navodi da je ta banka zadovoljila kriterijume preko standarda koje traži NBS, kao i da klijenti mogu da budu potpuno mirni.

Stabilan bankarski sistem

Ni ekonomisti ne vide opasnost da srpski bankarski sistem može da popusti zbog svetske krize. Ipak, posledice se mogu videti u smanjenom prilivu kapitala koji hronično nedostaje.

"Mislim da nema opasnosti za srpski bankarski sistem koji je vrlo konzervtivan. Naravno ukoliko su neke važne banke investitori u našoj zemlji pale na stres-testu država sama ne može mnogo da im pomogne", kaže izvršni direktor Centra za novu politiku Nikola Jovanović.

Jovanović navodi da će u tom slučaju matična država da ih dokapitalizuje ili da se napravi neki novi sporazum poput Bečkog dogovora gde se izloženost stranih banaka na našem tržištu ne bi smanjila.

Bečkim dogovorom od pre dve godine strane banke su se obavezale da neće smanjivati nivo kredita u Srbiji. Tako je sprečena panika jer su tada klijenti sa štednih uloga za samo dva meseca povukli milijardu evra.

"Bečki sporazum se prema Srbiji pojavio kao veliki garant i smatram da bi on mogao ponovo da se uključi ako bi to bilo potrebno", kaže urednik časopisa Novi magazinMijat Lakićević.

Finansijska kriza za koju eksperti tvrde da je nastavak hipotekarne krize u Americi od pre tri godine, ipak će se odraziti i na našu ekonomiju.

Ekonomosti kažu da ćemo imati manje investicija i manje zarade jer je naš izvoz usmeren na evro koji konstantno gubi vrednost.