Читај ми!

Srpska dijaspora među najdarežljivijim

Procenjuje se da oko 800.000 ljudi u Srbiji dobija novčanu pomoć od rođaka ili prijatelja iz dijaspore. U proseku, svako naše domaćinstvo 15 procenata svoje potrošnje bazira na novcu koji stiže iz inostranstva, podaci su Svetske banke. Ukupan iznos doznaka u 2014. godini bio je 2,6 milijardi evra, a u prvoj polovini ove godine zabeležen je rast od 12 procenata. Stručnjaci kao jedan od razloga navode oporavak svetske ekonomije.

Prema statistici, svaki stanovnik Srbije dobija trinaestu platu, ali ne od poslodavca već od člana porodice u inostranstvu. Računica pokazuje da po građaninu na ime doznaka godišnje pristigne oko 400 evra. Našu dijasporu to svrstava u 20 najdarežljivijih na svetu.

"To je očigledno nešto u genima možda i u običajima. Kod naše dijaspore jedno vreme je postojala jaka emocija u odnosu i na svoj rodni kraj i svoje poreklo. Moram priznati da, prema iskustvu i komunikaciji sa dijasporom, sada se ta emocija pomalo i gubi", kaže Zvonimir Šošević iz Uprave za saradnju sa dijasporom.

Čak dve trećine novca dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske. Zvaničnim putem, preko banaka, oko dve milijarde evra svake godine. Nezvanično, autobusom, preko prijatelja i familije, stigne najmanje još pola te sume.

"Na makroekonomskom nivou se svi prilivi iz inostranstva po osnovu doznaka smatraju kao jedna vrsta kompenzacije odliva te radne snage. Građani koji nisu mogli da ovde nađu posao i privređuju i doprinose na taj način to su uradili u inostranstvu. I naravno da utiču na sva privredna kretanja, a samim tim i na stabilnost kursa", kaže Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica".

A u BDP-u učestvuju sa 10 odsto.

U Srbiju je od početka tranzicije 2001. godine do danas stiglo oko 27 milijardi evra registrovanih doznaka. Vrednost direktnih stranih investicija je 20 odsto manja. Stručnjaci zato kažu da su doznake možda naš najstabilniji prekogranični izvor finansiranja.

Problem je, međutim, u načinu na koji se troše. Za razliku od, na primer, Rumunije i Albanije, gde se koriste za otvaranje malih i srednjih preduzeća, u Srbiji se one retko investiraju.

"Najčešće naši ljudi to koriste ili za dnevnu potrošnju, plaćanje računa, kupovinu nekih dobara za svoje domaćinstvo ili koriste za neku drugu stvar koja u svakom slučaju nije produktivna, ne stvara nova radna mesta i ne kreira osnov za dalji ekonomski razvoj Srbije", kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.

Trend iseljavanja iz naše zemlje se nastavlja, pa će zato i doznake ostati siguran devizni prihod naših građana, ocenjuju upućeni. Dodaju i da su ljudi koji sada odlaze mahom visokoobrazovani, pa će transfer novca vremenom preći u transfer znanja i tehnologija.

Број коментара 14

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 30. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње