После подне у свим пределима променљиво уз смену облачних и сунчаних периода и са ређом појавом краткотрајне кише, која ће до вечери потпуно престати.

Ветар слаб до умерен, северних праваца.

Сутра више сунца и 3-4 степена топлије. Најнижа температура од 3 до 8 степени, а највиша од 13 до 19 степени.

 У Београду током већег дела дана суво уз периоде сунчаног времена, температура до 16 степени.

Према палестинским медијима, погођена је клиника УНРВА и погинуло је најмање осам људи.

Број убијених у јучерашњим израелским нападима на Појас Газе порастао је на 112, рекли су медицински званичници за Ал Џазиру.

Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху изјавио је да израелска војска успоставља нови безбедносни коридор преко јужног дела Појаса Газе.

Званичник Хамаса рекао је да је та милитантна група одлучила да не одговара, нити ће се ангажовати на противпредлог Израела за прекид ватре у Гази, већ да остаје посвећенa плану посредника Египта и Катара.

Стотине хиљада становника Појаса Газе приморано је да бежи из јужног дела енклаве због поновљене израелске офанзиве у тој регији.

Израел је током ноћи појачао ваздушне ударе на Сирију, прогласивши нападе упозорењем властима у Дамаску.

Израел оптужио Турску да покушава да претвори Сирију у турски протекторат. Турска тражи да се Израел хитно повуче.

Кажњени и савезници

Амерички савезници Јапан и Република Кореја (након увођења царина на аутомобиле и производе од челика и алуминијума) "почашћени" су новим (Збуњеност у Токију – Трампове царине на аутомобиле главобоља за пословне људе и политичаре), општеважећим таксама од 24, односно 25 посто упркос џиновским инвестицијама у САД у прошлости и својим обећањима о новим улагањима вредним више десетина милијарди долара. 

Владе у тим далекоисточним државама схватају да због велике стопи зависности од америчког тржишта и војске не могу себи да дозволе да уђу у отворени царински рат са САД, те су збуњене, јер мере које су замислиле – нова крупна улагања у америчку привреду и куповине америчког природног гаса – нису убедиле Трампа да их изостави из свог плана о увођењу нових тарифа (Магичне Трампове тарифе – још једна огромна инвестиција са Далеког истока мотивисана жељом да се заобиђу нове царине).

Збуњеност и немоћ се може видети у, чини се, јаловом деловању јапанске владе, на пример. Све што је она могла да учини у сусрет новим тарифама је било да објави да ће покушати даље преговоре са Американцима, да ће послати своје бирократе у домаће фирме и локалне управе да их боље информише о висини, распону и последицама нових царина, те оформити тела која ће прикупљати информације о претрпљеној штети и разматрати шта да се учини.

Велико изненађење влада и на Тајвану (тарифе у износу од 32 одсто), који је у протеклих неколико година уложио фантастичних 65 и најавио додатних 100 милијарди долара у изградњу фабрика савремених полупроводника у САД, али и у Вијетнаму (чак 46 посто), Тајланду (34 одсто) и Камбоџи (49 процената), које је Вашингтон, може се рећи, исправно идентификовао као државе у које се селе кинеске компаније у жељи да избегну тарифе уведене против њихове земље. 

Међутим, Вијетнам и Тајланд су и највеће инвестиционе дестинације америчких савезника Републике Кореје, Јапана и Тајвана, који у протеклих пет година, управо под притиском из Вашингтона, напуштају Кину како би избегли америчке тарифе на кинеску робу и удовољили америчкој политици економског раздвајања од ње, односно стварања комплетних ланаца снабдевања независних од утицаја владе у Пекингу. 

Амерички савезници су тако доживели двоструки ударац, што потврђује истинитост старе ироничне примедбе која се приписује америчком дипломати Хенрију Кисинџеру, да је бити непријатељ Сједињених Држава опасно, а бити пријатељ – фатално. 

Сам председник Доналд Трамп, међутим, недвосмислено је објаснио логику иза овог економског кажњавања савезника – по њему, управо су пријатељи ти који су протеклих деценија највише економски искоришћавали САД. Када је реч о Јапану и Републици Кореји, њих амерички пословни кругови већ дуго година оптужују за бројне нецаринске баријере и другу нефер праксу, попут манипулације вредношћу домаће валуте и државних субвенција за предузећа.

Да ли су Трампове САД економски силеџија?

Но, можда највеће изненађење у Источној Азији и САД представља у Европи мало познат предлог бирократа Трампове владе да се, ради стимулације посустале домаће бродоградње, уведе такса од милион и по долара за сваки брод којим управљају кинеске компаније и који пристане у америчке луке, што је, заправо, још један начин да се даље отежа кинески извоз и, применом онога што би се могло сматрати чистом силом, од Кинеза "исцеди" још новца за дефицитарну америчку касу. 

Нешто старији и у источноазијске прилике упућени читалац можда ће приметити да овде није реч о преседану јер су технолошки немоћни Американци пред поплавом јефтиних, квалитетних јапанских аутомобила почетком осамдесетих година прошлог века претили истим грубим триком – да ће оптеретити сваки брод накрцан возилима јапанског порекла ванредном глобом од милион долара по дану проведеном у америчким лукама. 

Овог пута, поменута бродска глоба долази поврх високих царина – док за сву кинеску робу, као и за друге земље, важи основна такса од десет процената, не треба заборавити да је на њу недавно уведено додатних 20 посто, а сада још 34, као и да САД од времена Бајденове администрације већ спроводе тарифу од 50 посто на кинеске полупроводнике и чак 100 посто на електрична возила.

Да ли Трампова економска политика према Кини садржи самоубилачке елементе?

Но, када је реч о шоку, нарочито у самим САД, по извештавању источноазијских медија као што је јапански Никеи Азија, чини се да је највећи онај везан за консултације унутар Трампове владе да се са по милион или милион и по долара оптерети сваки брод који су произвели Кинези и који пристане у неку америчку луку без обзира на то ко је његов власник. 

Када се има на уму да су Кинези највећи произвођачи бродова на свету, да су прошле године изградили више од хиљаду пловила способних да изађу на отворено море, односно океан, а читаве САД мање од десет, јасно је да је немали број бродова у власништву америчких трговачких компанија изашао из кинеских бродоградилишта!

Отуд је лако разумети вапај америчких фирми, од којих неке отворено изјављују да ће их глоба од милион долара по пристајању брода кинеског порекла у америчке луке сместа отерати у банкрот, а друге изражавају неверицу, говорећи да мора да је реч о некој грешци и наглашавајући да у време када су куповале кинеске бродове нису постојале међудржавне политичке и економске трзавице и рестриктивна политика која се спроводи сада.

"Дан ослобођења", дан економског уништења

Трампов "историјски Дан ослобођења" кроз увођење царина, којим су дефинитивно торпедирани и сви досадашњи споразуми о слободној трговини са САД, у источној Азији се доживљава пре као дан помрачења, када се пошло у пропаст, у парализу и одумирање економске размене, која се уз мало мудрости могла избећи. 

У атмосфери опште неизвесности, када се различити институти својски труде да утврде које ће области привреде бити највише угрожене, колико процената ће се смањити бруто друштвени производ које земље региона, колико људи ће изгубити посао и колико порасти цене, већ сада је јасно да ће источноазијске економије у будућности бити више упућене једна на другу и да би Трампове тарифе заправо могле да преокрену процес економског одвајања од Кине, јер ће привреде Јапана, Републике Кореје, Тајвана и земаља АСЕАНА морати да на овај или онај начин нађу алтернативу за губитак (дела) америчког тржишта.

У приватном сектору се налазе болнице, лабораторије, апотеке, а највише је стоматолошких ординација.

Стоматолошке услуге које обезбеђује Фонд су прецизиране Законом о здравственом осигурању, појашњава Латиновић могућности рефундације.

"Немамо, на пример, право да изаберемо стоматолога и с тим у вези да обезбедимо основне стоматолошке услуге на терет обавезног осигурања", појашњава гошћа Београдске хорнике.

Међутим, Латиновић каже да када је у питању рефундација стоматолошких услуга Фонд плаћа 100 одсто хитну стоматолошку здравствену заштиту.

"Ту хитност у сваком појединачном случају одлучује специјалиста, значи стоматолог. Шта је хитна услуга, да ли се она пружа на пример у оквиру лечења неког малигног обољења, усне шупљине или нешто томе слично", представља саговорница из РФЗО.

Појашњава да што се тиче стоматолошких услуга у виду корекција, поправки зуба или нешто томе слично, то представља неопходну здравствену заштиту коју није могуће рефундирати.

Сарадња приватних апотека и РФЗО

У вези са сарадњом приватних апотека и РФЗО Латиновић тврди да Фонд на почетку сваке године расписује јавни позив где све заинтересоване апотеке закључују уговор са Фондом.

"На основу њихове понуде, Фонд закључује уговор и они могу да врше испоруку лекова на рецепт", каже Латиновић.

Које прегледе је могуће урадити приватно, а да их РФЗО рефундира

Латиновић је објаснила када би прегледи у приватним услугама могли да буду рефундирани од стране РФЗО.

"Постоје прегледи и то су здравствене услуге које се не могу обезбедити у року од 30 дана у установи у коју је осигурани пацијент упућен и потврду о немогућности пружања тих услуга издаје установа у којој је он упућен", објашњава гошћа Хронике.

На основу те потврде обавља здравствену услугу у приватној пракси, плаћа преглед, а захтев за рефундацију подноси матичној филијали Фонда, каже Латинивић.

Истиче да је таквих рефундација у последње две године било око 1.000.

О трошку Фонда поступак вантелесне оплодње и операција катаракте

За поступак вантелесне оплодње је могуће бирати клинику.

Операција катаракте је могућа уколико не може да се изврши у року од шест месеци у установи у којој је пацијент примљен и стављен на листу чекања, тада иде у приватну здравствену установу и може да бира клинику у којој ће операцију обавити.

Латиновић каже да РФЗО има уговоре за оне услуге где по подацима института БАТУТ нема довољно капацитета у државним установама.

"Ту су још и услуге хипербаричне терапије кисеоником, услуге хемодиализе и неке анализе из области онкогенетике", објашњава саговорница.

Додатне могућности за труднице

За труднице су предвиђене још неке додатне могућности рефундације.

"Ако у року од три дана од јављања установи у коју је упућена, не може да добије потребну здравствену услугу у вези са трудноћом, може да иде у приватну установу, плати преглед и онда им Фонд рефундира износ у целости", рекла је Латиновић.

Приватне установе предлажу да Фонд субвенционише део њихових услуга. Гошћа из Републичког фонда за здравствено осигурање каже да би такав предлог морао више да се разматра.

Председник Володимир Зеленски каже да су у току приватни разговори Сједињених Америчких Држава и Русије о потпуном прекиду ватре.

С обзиром на притисак на Русију, постизање таквог решења би, по његовом мишљењу, могло бити питање наредних недеља или месеци.

Изасланик руског председника Владимира Путина за инвестиције Кирил Дмитријев борави ове седмице у Вашингтону. 

Разговара с представницима америчке администрације о обнављању односа двеју држава.

Истиче да се противници приближавања плаше да ће Русија и САД наћи заједнички језик, почети боље да се разумеју и граде сарадњу 

У међувремену настављају се међусобне оптужбе Русије и Украјине о кршењу мораторијума на ударе на енергетске објекте.

Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова оптужује Кијев да је од мораторијума извео више од 30 удара на енергетску инфраструктуру.

Кијев то негира и истиче да су забележена бројна кршења споразума од стране руске војске.

"Студентски парламент је, рекао бих, потпуно делегитимисан. Правни факултет у Новом Саду је специфичан у односу на све друге факултете, јер је био блокиран до те мере да физички нисмо могли да му приступимо", објашњава Орловић.

Професор Медицинског факултета у Београду Радан Стојановић сматра да су поменуте онлајн анкете студената о изјашњавању за повратак на наставу бесмислене.

"То је губљење времена. Никада не може да се установи ко је стварно гласао. Али, у суштини, зашто би се то уопште радило. Имате пленуме на факултетима – то су састанци студената. Ту се обрађују теме, свако има право да каже шта мисли, такође, и да реплицира. Потом се гласа и предлози са највише гласова се усвајају. Највећа замерка је да на пленум не долазе сви студенти, али и на изборима гласа око три милиона грађана, од шест милиона који имају право гласа", каже Стојановић.

Професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић указује да се у јавности говори о студентима који блокирају зграде факултета и оним који су окупљени око удружења "Студенти 2.0", а да нема ни речи о студентима који нису ни на једној страни.

"У Србији имате готово 200.000 студената. У парку имате слику колико их је, на пленумиа их је од пет до 50, 200 или 300 у зависности од факултета и питања, али нема речи о онима који се не сврставају ни на једну страну", закључује Вулетић.

Професор Медицинског факултета у Крагујевцу Владимир Јаковљевић истиче да студенти имају право на протест и критичко мишљење, али да лично није сагласан са начином на који је то спроведено.

"То су њихове рођене институције. Студентски захтеви углавном се односе на то да желе да институције раде свој посао, а блокирају рад институција. Имате студенте који изражавају свој бунт, легитиман је, али ту су и колеге које се том бунту не придружују. Као што први имају право да исказују свој став, тако исто право имају и други, то је сигурно. На првом месту, одговорност је на челним људима факултета, који нису омогућили и једнима и другима да остварују своја права", наглашава Јаковљевић.

Штрајкови, блокаде, активности на факултету и исходиште

Професор Медицинског факултета у Београду Радан Стојановић објашњава ситуацију поводом штрајка наставног кадра на његовом факултету од којег се накнадно, и за сада, одустало.

"Ми смо на једној врсти збора запослених, где смо имали кворум, 12. марта донели одлуку о штрајку. Потом смо сазнали за неке мањкавости правне природе које се тичу дефинисања одбора и минимума процеса рада, на позив управе факултета. Суштина је да се из незаконитог штрајка пређе у законски", истиче Стојановић.

Наглашава да је идеја већег дела професора на његовом факултету била да се у складу са моралним и етичким принципима студенти, на неки начин, додатно подрже.

"Мислили смо да би законски штрајк био права мера подршке", каже Стојановић.

Професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић напомиње да активности наставног особља не обухватају само предавања и испите.

"Ту се налазе и друге научно-истраживачке радње, а неке од њих се одвијају. Кључно питање је како ћемо наставити са нашим активностима и да ли ће то што је прекинуто бити могуће да се настави у континуитету. Студенти су свесно жртвовали четири месеца студентске каријере да би скренули пажњу властима на систем који за њих више није адекватан. Пошто немају други начин да искажу своју вољу, формирали су велику или гвоздену коалицију са грађанима, што се и видело на протесту у Београду 15. марта", анализира Орловић, сматрајући да ће "исходиште бити политичко решење".

Има ли крајњег рока

Поводом 15. априла, односно, датума који је ресорна министарка у техничком мандату Славица Ђукић Дејановић представила као дан после којег ће академска година бити тешко надокнадива, професор Медицинског факултета у Крагујевцу Владимир Јаковљевић каже да је важније питање квалитета надокнаде наставе.

"То ће бити проблематично поготово за клиничке предмете", сумира Јаковљевић.

Стојановић указује и да ресорно министарство често лицитира крајњим роковима за почетак надокнаде наставе.

"Прво је то била средина марта, сада је април, можда буде и мај. Код нас се надокнађују теорија и практична знања. Суштина плана је да се предавања, која су снимљена, студентима приказују онлајн, тако да студенти у сваком тренутку могу да им приступе. Тиме се отвара простор да се практичне ствари и рад са пацијентима обављају у више термина", објашњава Стојановић.

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић истиче да професори користе студентску енергију за реализацију својих политичких циљева.

"Са блокадама се већ дошло до границе политичког. Дакле, имате декане који јавно кажу да ће остати уз студенте у блокади ако их буде и само пет на факултету. То су веома озбиљне ствари које доводе у питање оно што је јавни интерес универзитета, а то је одржавање наставе", сматра Вулетић.

Целу емисију погледајте у видео запису на почетку текста.

"Сва возила која из Мађарске улазе у Србију преусмеравају се на дезобаријере ради спровођења неопходних мера дезинфекције. Додатно, на поменутом граничном прелазу припремљени су и посебни пунктови за детаљнију дезинфекцију транспортних средстава", наводи се у саопштењу.

Како је објашњено, на овим пунктовима врши се ручно или машинско прскање возила помоћу ручних или моторних пумпи, што омогућава темељну дезинфекцију целокупног транспортног средства.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде апелује на све држаоце животиња, ветеринаре и друге актере у сектору сточарства да покажу максималну одговорност и примењују ригорозне биосигурносне мере.

Напоменули су из Министарства и да је строго забрањен увоз говеда, свиња, оваца и коза, као и производа животињског порекла, укључујући и храну која је намењена за конзумирање од стране путника ако у себи садржи производе животињског порекла, а из земаља у којима су потврђени случајеви болести или се спроводе мере у рестриктивним подручјима.

Поручили су да настављају да пратте ситуацију и предузимају све мере за спречавање уношења болести слинавке и шапа у Србију.

"За додатне информације о самој болести слинавке и шапа, мерама превенције и поступању у случају сумње на заразу, а све у циљу правовремене реакције и спречавања настанка и ширења болести, грађани се могу обратити надлежним ветеринарским станицама или Управи за ветерину на бројеве телефона: 011/31-17-100, 011/28-56-106 и 064/86-80-016", наведено је у саопштењу ресорног министарства.

Алат за размену података

База несталих креирана је у оквиру Берлинског процеса. У наредном периоду очекује се да она буде алат за размену података, као и номинацију нових и закључивања старих случајева.

"Због природе оружаних сукоба због којих је дошло до великог померања становништва и расељавања становништва са ових простора, изазови коју су се десили у обједињавању информација су на овај начин превазиђени", указује Самира Крехић, шефица Програма Међународне комисије за Западни Балкан.

Заменик амбасадорке СР Немачке у Србији, Карстен Мајер-Вифхаузен истиче чврсто уверење те државе, да је решавање случајева лица несталих у оружаним сукобима основна цивилизацијска потреба, како би се унапредило заједничко разумевање о страхотама рата као и о томе да је туга породица на свим странама сукоба иста.

Још се трага за 11.000 несталих 

Током оружаних сукобава на простору бивше Југославије нестало је око 40.000 људи а још се трага за њих 11.000, подаци су Међународне комсије за нестала лица.

Највећи број несталих региструје Босна и Херцеговина, затим Хрватска и јужна српска Покрајина.

Само сат након што је Додик ту вест поделио на Икс мрежи, а у Сарајеву се и даље полемисало како ће се и када вратити из Москве, Додик је већ био у Бањалуци у студију Јавног сервиса Републике Српске.

"Добро вече вама и вашим гледаоцима. Поздрављам све уз тврдњу: Стигао сам", поздравио је Додик гледаоце.

Како је отпутовао у Јерусалим и како се вратио из Москве

Како је у Босни и Херцеговини и даље на снази централна потерница, многе је занимало како је Додик отпутовао у Јерусалим, али и како се вратио из Москве.

"Исто као и раније. Сједнем у аутомобил и прођем преко границе. Као и раније. Нико мене ни раније није заустављао на граничним прелазима. Нико. Ми смо стално пролазили", одговорио је председник Републике Српске.

Проблем је овде, каже, што су они злоупотребили механизам суда за подизање тих забрана.

"Мене очекују ускоро поново путовања. Кључни проблем свега овога је њихово идиотско настојање да спријече моје међународне контакте", истиче Додик.

Због одбијања Интерпола да распише потерницу, Додик је захвалан Србији која је прва упутила протестну ноту.

"Очекивао сам, наравно, увијек уз ограду ако има имало правде на овом свијету, онда не може бити другачије него овако. Морам да кажем да су ме назвале и неке друге земље. Предсједник Орбан, Мађарска се исто тако ангажовала у том погледу, Русија, Црна Гора", наводи Додик.

Хоће ли се Шмит извинити

Потерница је тражена и за Ненада Стевандића, председника Скупштине, јер је боравио у Београду.

Питање како коментарише то што је Интерпол одбио захтјев Суда БиХ, Стевандић прослеђује на другу адресу.

"Интересантно би било чути како то коментарише Кристијан Шмит. Ту шамарчину из Лиона која јасно пише да су они нас политички прогонили, на политичкој основи, на националној основи и хоће ли се он нама извинити", упитао је Ненад Стевандић.

Министар унутрашњих послова Српске Синиша Каран каже да одлука Интерпола потврђује да је реч о политичком прогону институција Српске, а први човек МУП- а Србије Ивица Дачић да је Интерпол доказао да се чврсто држи принципа неутралности и немешања у унутрашња политичка питања и да неће дозволити злоупотребу својих института.

Испрва у репортажним колима, извештавајући о бројним манифестацијама широм некадашње Југославије, а затим на Трећем каналу, a потом и у дописништву РТС у Нишу.

Сахрана ће бити у суботу, 05. априла у 12.30 на Новом гробљу у Нишу.

"Имао сам најпре куртоазне разговоре са Руменом Радевом и председницом Словеније, а имао сам дуге разговоре са Зораном Милановићем и Јаковом Милатовићем, видео сам се и с краљем Абдулом Другим, и сутра ћемо имати билатералну вечеру. Када они заврше вечеру, имаћу разговоре и са Руменом Радевом, билатерални састанак са председником Бугарске, што је за нас од великог значаја", рекао је Вучић за РТС.

Казао је да ће замолити Бугарску да учествују на Експу 2027. у Београду.

"Јер ми данас већ имамо 87 потврђених земаља за Експо и замолићу да Бугарска учествује, било би важно за нас да Бугарска, као наш значајан сусед, буде на Експу 2027. године", рекао је Вучић.

Он је, говорећи о безбедносним питањима, оценио да се све дешава у условима потпуног геополитичког магновења, што најбоље описује стање у свету.

Вучић је указао да када се погледа ситуација у Републици Српској, Босни и Херцеговини и када имамо одлуку Немачке да забрани улаз председнику Додику, председницима Вишковићу и Стевандићу и много других проблема који нам се догађају, као што су односи Београда и Приштине, али и многе друге ствари које нису тако јасне већ су испод површине, до глобалог поретка који се мења са новим таксама и односа Русије и Украјине и чак и реакције руских пријатеља на то о чему ми разговарамо са ЕУ – да је свака реч постала предмет испитивања и сагледавања.

Председник је рекао да је време у којем живимо једно од најкомпликованијих у последњих 50 или 60 година и да није сигуран да из толико тензија и турбуленција неће изаћи нешто и много лошије од онога што имамо данас.

"Зато треба да се боримо, да проналазимо решења, да чувамо мир, да гарантујемо сигурност нашим грађанима. Ми ћемо наравно говорити о свим изазовима, знам да ће говорити госпођа Османи пошто овде нема заставица, застава и било чега. Овде је забрањено чак носити и кравату на тим састанцима из мени непознатог разлога. То је ваљда део имиџа тог Акаба самита који је јордански краљ, један изузетно образован човек, Абдул Други увео", рекао је Вучић.

Каже да је сигуран да ће они покренути нека питања, али да ћемо и ми покренути нека питања и додао да имамо добру делегацију у којој је и шеф Војнобезбедносне агенције.

"Ми ћемо имати своја питања која ћемо да покрећемо, али најважније је да чувамо мир, да чувамо стабилност и да гледамо како ћемо напред", рекао је Вучић.

О Трамповим царинама

Говорећи о Трамповим царинама, председник Вучић је изјавио да су Трампове тарифе за Србију израчунате по чудној формули и да ми имамо другачије бројеве, као и да је уверен да ћемо у наредна три месеца, а можда и краће, решити тај проблем.

"Из много разлога је то чудно, али да се не би људи бринули, решићемо, постараћемо се за то. Сигуран сам да ћемо моћи да разговарамо са нашим америчким партнерима и са председником Трампом", рекао је Вучић новинарима.

Он је истакао да је то питање за Југоимпорт, Први партизан и произвођаче гума, посебно за камионе и аутобусе, Тојо тајер и Линглонг.

"И зато ћемо гледати како и на који начин то да решимо. И уверен сам да ћемо у наредна три месеца, можда и краће тај проблем решити. Не могу да гарантујем, али сам сигуран и верујем у то да ћемо то питање да решимо", рекао је Вучић.

Име мандатара у суботу

Коментаришући разговоре са представницима странака о новој влади, Вучић је рекао да се нада да ће у суботу после подне моћи да изађе са именом мандатара за састав нове владе.

"Важно је да кажем да колико сам могао да сазнам из разговора с њима (представницима СНС-а). Питали су ме наравно и за став, за мишљење. Нисам желео да пресудно утичем, осим што сам им рекао који су то важни задаци пред будућом владом, шта та влада све мора да уради, колико мора да ради, колико мора да се надокнади све оно што смо изгубили у месецима терора“, истакао је Вучић.

Према његовим речима, СНС се још ломи да ли да иду са страначким кандидатом за председника владе или да иду са нестраначким кандидатом и додао је да се тренутно о томе разговара.

"Такође сам разговарао са представницима Социјалистичке партије, Јединствене Србије и Зелених Србије јер су они били на једној листи. Они су изразили жељу такође за формирање владе. Они ће имати међусобне контакте да виде да ли је име мандатара за њих у реду. И онда ће ме обавестити о томе да су створили већину за мандатара, у складу са Уставом и Законом“, закључио је Вучић.

Током боравка, председник Вучић учествоваће на састанку шефова држава и влада у оквиру Акаба процеса посвећеног Балкану.

Такође, Вучић ће имати низ билатералних сусрета са званичницима, међу којима су председник Републике Бугарске Румен Радев и краљ Абдулах Други од Јордана.

Нуклеарни центри Натанц и Фордов главни су циљеви будућих напада, који би могли обухватити још неке од око 1.100 мета на које је црвене заставице, још пре две деценије, поставила администрација млађег Џорџа Буша.

"Духови" у Индијском океану

Током претходне седмице, најмање шест од укупно 19 америчких бомбардера Б-2 долетело је до базе Дијего Гарсија у Индијском океану, одакле без проблема, могу да гађају мете у Ирану и Јемену. Без пуњења горивом у ваздуху, ови авиони могу да прелете око 11.000 километара, односно око 1.000 километара више него што им је потребно за напад на Техеран.

Бомбардери Б-2 "спирит", или дух, први пут су употребљени током напада на СР Југославију 1999. године, али су од тада ретко кориштени, пре свега јер свака летелица кошта око милијарду долара. За нешто више од четврт века направљен је 21 овај авион, али су два уништена у несрећама.

Спремни су и израелски авиони Ф-35 "адир", који су у октобру прошле године пролетели кроз иранску противваздушну одбрану и према тврдњама Јерусалима, уништили фабрику дронова и пројектила. Техеран је, истовремено, навео да је штета била незнатна.

Израелци су и 2022. године у неколико наврата неопажено улетали у ирански ваздушни простор, вежбајући могуће нападе на објекте повезане са нуклеарним програмом Техерана. Осим летелица "адир" у маневрима су кориштени и дронови и најмање један танкер КЦ-48.

Или, пре 100 дана ситуација на Блиском истоку се драматично променила када је, неочекивано брзо, у Сирији пропао режим Башара ел Асада, који је последњим авионом побегао у Москву и земљу на управљање оставио сложеној коалицији исламиста, Курда, алавита и хришћана. У обрачуну етничких група, у том периоду страдало је око 5.000 људи.

Од пада режима у Дамаску, Израел је заузео положаје на планини Хермон и непрестано гађао некадашње војне базе, тврдећи да безбедност региона не жели да остави у рукама нимало поузданих исламиста. Израелски авиони су против Сиријаца извели укупно 500 напада, од чега 43 од почетка године.

Део мотива Јерусалима је и да уништи сиријску противваздушну одбрану, која би, бар теоретски, могла представљати проблем приликом евентуалних напада на Иран. У овим нападима неутралисани су практично сви системи којима је располагао Асадов режим.

Иранска одбрана, од "Топ гана" до "сухоја"

Када прелете Сирију, израелски "адири" ће морати да се суоче са иранском противваздушном одбраном, која се у октобру није претерано прославила, па је у израелским нападима наводно уништено неколико радара система С-300 који штите објекте нуклеарног програма.

Израелски и амерички обавештајци тврде да је Иран, у последњих годину дана, набавио и новији руски противваздушни систем С-400, као и неколико вишенаменских авиона Су-35, те да је веома заинтересован за куповину потпуно нових летелица Су-57.

За сада, међутим, није јасно да ли су "сухоји" још испоручени Ирану, мада су тамошње власти очекујући те авионе, изградиле потпуно нову ваздухопловну базу "Орао 44", конструисану да прими нове руске летелице. Истовремено, у наоружање је уведена иранска верзија система С-400, названог "бавар 373".

Када и уколико стигну "сухоји", Иран ће прекинути 30 година дугу паузу у процесу модернизације ваздухопловства, јер је током деведесетих од Русије купио 44 летелицe "миг 29", али се претпоставља да их је, сада, у употреби бар упола мање. Уз "мигове", иранско ратно ваздухопловство у наоружању има и америчке ловце Ф-14, који су купљени још у време када је овом земљом владао шах Реза Пахлави.

Серија удеса прастарих "томкета" током претходних година и маневри током којих су израелски Ф-35, без последица, улетали у ирански ваздушни простор представљају кључни разлог журбе власти у Техерану да што пре набаве нове летелице.

Трамп писао иранским верским лидерима 

Судећи према тону недавног писма америчког председника Доналда Трампа верским лидерима у Техерану, Америка и Израел више готово и не рачунају на преговоре као решење кризе.

Трампово виђење стања Иранцима је лично пренео његов изасланик за Блиски исток, Стив Виткоф, које је, наводно, представљало скуп претњи, увреда и прилично недвосмисленог упозорења да ће се Техеран суочити са озбиљним последицама уколико не одустане од нуклеарног програма.

"Ово није начин на који почињу преговори", оценили су Трампу не претерано наклоњени амерички медији.

Сам Трамп је ситуацију објаснио, наводећи да почиње последње поглавље решавање иранске нуклеарне кризе.

"Не можемо да дозволимо да се дочепају нуклеарног оружја. Нешто ће се догодити веома брзо. Радије бих изабрао мир него другу опцију, али ће та друга опција решити проблем", рекао је Трамп телевизијској мрежи Фокс.

Друга опција, за коју би израелско ратно ваздухопловство могло да буде спремно за недељу дана, готово је сигурно, изазваће осветничке нападе нападе Ирана на америчке интересе широм региона.

Иран је, у релативно кратком року, способан да у потпуности затвори Ормушки теснац, кроз који пролази готово трећина светске трговине нафтом, што би могло да произведе прави лом на светском тржишту и цену барела ове сировине лансира на више од 150 долара. Аналитичари упозоравају да би овакав скок цене нафте повећао инфлацију у САД за безмало четири одсто.

Пре нешто мање од 20 година, цена нафте је скочила за пет долара за свега пола часа пошто је у етар пуштена гласина да су Иранци ракетирали танкер у Ормушком теснацу.

Коме је прихватљивија цена рата

У таквим околностима, поставља се питање коме је цена новог сукоба прихватљивија – Америци и Израелу или Ирану. С обзиром на начин на који Трамп води спољну политику, већи губици на страни противника су свакако прихватљив резултат.

Сматра се да је режим у Техерану, после деценија санкција, у прилично лошем стању. Корупција и унутрашња трвења, тек су донекле замаскирани великим свечаностима и грандиозним војним парадама.

Иако ослабљен, режим који је 1979. године успоставио ајатолах Хомеини, неће тек тако одустати од власти. Запад се нада да би се на власт могао вратити унук последњег шаха Резе Пахлавија, или пак нимало популарни изгнаници из организације Муџахедин ел Ках, који су од освете побегли у Албанију.

Русија је одмах упозорила да ће напад на Иран имати катастрофалне последице.

"Употреба војне силе против Ирана била би нелегална и неприхватљива. Спољне претње бомбардовањем нуклеарне инфраструктуре ће неизбежно имати неповратне глобалне последице", упозорио је Кремљ.

Готово исто, у мање речи, гласи и став Пекинга.

Иран је пак одмах одбацио могућност директних преговора са Америком уколико претходно не буду укинуте санкције, наводећи да Техеран не жели да буде приведен за преговарачки сто.

Истовремено, врата каквих индиректних дипломатских контаката остала су отворена, што оставља могућност да би амерички и израелски борбени авиони, ипак, могли остати у базама.

Готово по правилу, многи на друштвеним мрежама и у медијима, због опреме и изгледа, називају их "жандармерија", иако жандарма тамо нема.

Такву опрему носе припадници Интервентне јединице полиције, Полицијске бригаде, Жандармерије, а по потреби и САЈ-а. Штит, шлем са визиром и ојачања за торзо, руке и ноге користе полицајци или војници у читавом свету, за задатке очувања јавног реда и мира. (Anti-riot protection)

Припадници српске полиције, као и неких у региону, користе углавном опрему домаће производње, компаније "Миле Драгић".

Беле заштитне шлемове са визиром носи Интервентна јединица полиције (ИЈП), коју чине углавном млађи и физички спремнији полицајци подручних полицијских станица. ИЈП је повремена јединица полиције посебне намене, као и, на пример, преговарачки тим.

Формира се за конкретан задатак, по чијем завршетку се расформира и полицајци се враћају својим редовним обавезама. У кордону испред градске скупштине, или на протестима, припаднике ИЈП-а разликујемо, јер најчешће носе амблем – западним речником "печ", а источним "шеврон" – на десном рукаву.

Готово идентичну опрему носе и припадници Полицијске бригаде, посебне јединице полиције, у саставу Полицијске управе за град Београд. Њих најчешће виђамо у престоници када се негде "закува".

Шта кажу прописи

Према Уредби о специјалној и посебним јединица полиције дефинисани су следећи задаци Бригаде: "…превасходно полицијски послови одржавања јавног реда и мира, спречавање насиља на спортским приредбама и другим јавним окупљањима, пружање помоћи у извршењима, као и други високоризични послови и задаци у циљу заштите безбедности личне и имовинске сигурности грађана на подручју Полицијске управе за град Београд и на територији других полицијских управа по одобрењу директора полиције".

Бригадири на својој униформи и опреми имају видљивија обележја јединице из које долазе. На униформи им најчешће на леђима и грудима пише Полицијска бригада. Возила која најчешће користе за долазак на интервенцију су црни комбији различитих величина, али поседују и возило домаће производње "Застава НТВ", посебно опремљено за сузбијање демонстрација.

Истом уредбом дефинисан је и рад осталих посебних јединица полиције – Жандармерија, Хеликоптерска јединица, Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката и Јединица за заштиту, а у Полицијској управи за град Београд и Полицијска бригада и Интервентна јединица 92.

Влада Србије усвојила је на седници 12. марта ове године измене и допуне поменуте уредбе. Измене се односе на Полицијску бригаду и Интервентну јединицу 92 при чему се прецизира да службеници ове градске јединице могу, између осталог, да користе и цивилна путничка, као и теренска возила без полицијских ознака, што до сада није био случај. Такође, припадници Интервентне бригаде нису обучени и нису предвиђени за „послове одржавања јавног реда и мира“, стога они не носе опрему за разбијање демонстрација.

Жандармерија и САЈ носе црне шлемове

Жандармерија је полицијска јединица која је војнички устројена.Такође користи исту опрему за, полицијским речником "ЈРМ" (Јавни ред и мир), али њихов шлем је црне боје. Уколико жандарм носи потпуно црну униформу, у питању је припадник Специјалистичке чете, унутар једног од четири одреда, а ако носи зелену, припада некој другој чети или команди.

На њиховој заштитној опреми великим словима пише "Жандармерија" и по свему се издвајају од других. Према Уредби, "Жандармерија је посебна јединица полиције која извршава полицијске и друге унутрашње послове и задатке када постоји стање повећаног ризика по јавну безбедност, као и угрожавање безбедности људи и имовине у већем обиму. Жандарми користе црне комбије, 'дефендере', 'хамере' и друга возила разних намена". 

Такође, како се наводи, Жандармерија самостално или у сарадњи са организационим јединицама ресорног министарства и осталим субјектима безбедности, по наређењу директора полиције, планира, организује и извршава послове и задатке у условима када постоји непосредна опасност од настанка или су настале кризне ситуације, ванредни догађаји и стања повећаног ризика изазвани – претњом оружаном побуном, претњом од извршења или извршеним терористичким актима, криминалним активностима група или појединаца, јавним окупљањима, елементарним непогодама и другим несрећама и опасностима.

Припадници једине специјалне јединице МУП-а ретко се виђају на демонстрацијама. Ангажовање Специјалне антитерористичке јединице значи да је "ђаво однео шалу", као што је било током јулских демонстрација 2020. године, када су САЈ-евци примећени у црној заштитној опреми и препознатљивим "хамер" возилима.

"САЈ је специјална јединица полиције која у циљу заштите живота, личне и имовинске сигурности грађана, самостално или у сарадњи са осталим организационим јединицама министарства или другим службама безбедности, планира, организује и извршава најсложеније задатке високог ризика у супротстављању тероризму. Уз претходно прибављену сагласност министра унутрашњих послова, САЈ учествује у обављању и других полицијских и унутрашњих послова, које због специфичности, сложености или изразите опасности нису у могућности да самостално изврше друге организационе јединице МУП-а", наводи се у Уредби.

Напослетку, поједини грађани често погрешно верују да је на улицама током демонстрација присутна и војна полиција. Припадници војске, то јест војне полиције, могу да буду ангажовани само у случају проглашења ванредног или ратног стања.

Михајловићева је саслушана око околности које се тичу уговора, који је закључен у време док је она била на челу надлежног министарства.

"Како бих спречила гласине и лажне вести, ово је моја изјава о разговору који сам имала у полицији, у својству грађанке. Разговарали смо о свим пројектима, и о најзахтевнијем и најважнијем пројекту изградње, реконструкције и модернизације пруге Београд–Будимпешта. Занимало их је на који начин смо водили преговоре и како смо закључили уговоре са иностраним партнерима о изградњи ове пруге", навела је Михајловићева, пише Танјуг.

Нагласила је да је нормално да су сви који су учествовали у изградњи Србије увек ту да пруже све информације.

"Било је инсинуација да ли нас је ико притискао да преговарамо и закључујемо уговоре, што везе са реалношћу нема – најбољи људи су радили у Министарству саобраћаја и грађевинарства и инфраструктуре, као и у другим институцијама које су стручно подржавале пројекте, и преговарали у складу са процедурама и законима", истакла је Михајловићева.

Врховно јавно тужилаштво је 12. фебруара навело да ће поступајући јавни тужилац Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду бити привремено упућен на рад и даље поступање у овом предмету у Јавно тужилаштво за организовани криминал.

Како је тада саопштено, одлука је донета зато што је утврђено да "чињенично стање указује на основану сумњу да су извршена кривична дела која спадају у надлежност државних органа надлежних за организовани криминал и тероризам".

"Организатор конгреса је УЕФА, а ФСС домаћин најважнијим фудбалским људима Европе и света. Сенку на изванредну организацију бацио је пропуст организатора који је један учесник Конгреса покушао да искористи за нефудбалске интересе. Реаговали смо заједно, брзо и одлучно и са пуном одговорносшћу обавештавамо јавност да на Конгресу УЕФА данас у Београду нема никакве заставе нити заставице тзв. Косова", саопштено је на званичном сајту ФСС.

"Извињавамо се сваком нашем грађанину и сваком припаднику нашег народа, посебно нашим људима на Косову и Метохији, које је узнемирио и повредио пропуст организатора који је нашом реакцијом одмах отклоњен", додаје се у саопштењу.

Конгрес окупља председнике и генералне секретаре свих 55 чланица УЕФА.

Такође, Вучић ће имати низ билатералних сусрета са званичницима, међу којима су председник Републике Бугарске Румен Радев и краљ Абдулах Други од Јордана.

Мина Станковић, атлетичарка, каже: "Од почетка сам кренула са водећом групом, држала сам до неких пет, шест километара где су се већ оне одвојиле од мене јер нису могле да прате тај ритам и одмах сам знала да ћу имати стварно врхунски резултат на крају. Онда сам се прикључила сениорској групи која је ишла 20 километара и са њима сам и завршила трку."

Заслужену пажњу светске спортске јавности, Мина је постигла континуираним, напорним тренинзима и великим одрицањима. Прелази најмање пет хиљада километара годишње. Дисциплина је, каже, кључ свега.

Мина Станковић додаје: "Сваког дана стварно марљиво радим. Ту је, не само дисциплина на тренингу, дисциплина и после тренинга. Пазим и на исхрану и на спавање, стварно водим рачуна о свему."

Предраг Kрстовић, тренер АK Пирот, објашњава: "Што се тиче наше дисциплине спортско ходање, она спада у те дуге стазе, тако да се базирамо на те неке дуге километраже, велике километраже. То су дистанце 15, 20 километрара, 30 километара дневно. Наредно такмичење је Европски куп. То је Балканско, 12. априла, за неки дан. Европски куп нам је 18. маја, тако да ће то исто бити такмичење где ће Мина дати све од себе."

Атлетски савез Србије подржава младе,талентоване и успешне такмичаре. Покренута је и иницијатива да се у Пироту изгради атлетска стаза.

Слободан Бранковић, директор Српског атлетског савеза, објашњава: "Мина је за прошлу годину добитница признања као најбоља јуниорка Српског атлетског савеза, и ја ћу јој данас овде уручити то признање, што је мислим велика част за Атлетски клуб у Пироту и за све људе у Пироту који воле спорт. Верујем да ћемо онај дуго очекивани пројекат изградње атлетске стазе и материјализовати."

Владан Васић, градоначелник Пирота, додаје: "И оно што чека град Пирот у наредном периоду јесте реконструкција фудбалског стадиона, а у оквиру реконструкције фудбалског стадиона и изградња атлетске стазе. Поготову што сада имамо суграђанку која постиже светске резултате. То град Пирот сигурно не може сам, с обзиром на то да је ред величине више десетина милиона евра."

Попут других спотиста и Минин сан је да учествује на Олимпијским играма. Ако је судити по изузетним резултатима које је постигла за само 3 године, њен сан ће се сигурно остварити.

“Тражимо од директора Дома здравља у Гуштерици да списак истакне јавно. Тражимо одговорност и објашњење од надлежних, од оних који раде ово и који су довели до овога, а знате ко су. Нама су данас потребне слога и правилнија расподела радних места, а не да неко прима две, три, четири и више плата, а неко нема ни за хлеб”, рекао је Поповић.

Међу незадовољнима била је и Љиљана Марковић, самохрана мајка. Каже да је спремачица, чула је да се тражи већи број њих, и да не жели да живи само од социјалног додатка.

“Мајка сам, подстанар, имам четворо деце. Државни посао је ипак стабилност, другачији је осећај када имате државни посао него кад примате социјална давања”, објашњава Марковићева.

Директори домова здравља у Грачаници и Гуштерици кажу да нису адреса за обраћање. Од 1.500 пријављених примљено је нешто више од 100 људи.

“Знам да ће ту бити незадовољних, они имају право на то. Ми ћемо одлуку објавити ових дана, спискове на одговарајућем месту где ћете сви моћи да видите. У року од 15 дана сви имате право на жалбу и то је то. Министарство здравља Републике Србије је надлежно, све је урађено у складу са законом”, рекао је окупљенима директор Дома здравља у Гуштерици Саша Младеновић.

На примедбе да је било политичког и страначког утицаја приликом одабира кандидата, у Дому здравља у Грачаници одговорају да је о кандидатима одлучивала комисија.

“Оно што смо ми радили – формирали смо комисију, звали кандидате, већи број кандидата, али смо већи део позвали на разговор и за свако радно место је оформљена комисија, ја сам добила предлог комисије за кандидате који су примљени”, објаснила је Мирјана Димитријевић, директорка Дома здравља у Грачаници.

Окупљени траже помоћ власти у Србији. Захтевају од Канцеларије за Косово и Метохију и Министарства здравља да, како кажу, хитно спрече злоупотребу и манипулације приликом запошљавања у здравственим установама на Косову и Метохији.

Захтевају да се распише нови конкурс у којем ће бити дефинисани критеријуми за пријем у радни однос, пре свега стварна социјална карта и социјални кандидати.

Окупљени тврде и да социјалну помоћ од 20.000 динара нису добили они којима је најпотребнија. Најављују за сутра нова протестна окупљања.

Познато је да је Топлица једно од најпродуктивнијих воћарских подручја у Србији, где се у току године произведе највише вишања и шљива. Kаква ће бити година и род воћа, умногоме се одређује ових дана, током цветања ових најзаступљенијих воћарских култура. Воћарске прилике, на жалост, не погодују воћу и воћарима.

Шта чинити у овој ситуацији саветује Зоран Момчиловић стручњак за заштиту биља: " Јако је лоша ситуација што се тиче временских услова. Изузетна је хладноћа а тренутно је време за опрашивање. Мислим да ће опрашивање бити јако лоше јер пчеле и бумбари, који опрашују цветове, онемогућени су због оваквог времена. Људи треба да обрате пажњу због тога што су ово идеални услови за развој одређених болести. Између осталог, монилија, која може да се јави у великој мери а приметио сам да људи не придају велику пажњу заштити. Мој савет је да се обрати пажња на прскање у кокицама у пуном цвету и у процветавању зато што ће то дати добре резултате против болести."

Kако се понашати у овој ситуацији када је доста тешко да се уопште и уђе у воћњаке и да се примени одговарајућа хемијска заштита?

Зоран Момчиловић додаје: "У пољопривреди постоје неке ствари, а то је да човек не може само да обраћа пажњу на временске услове. Kад престану падавине, људи би морали да уђу тракторима и изврше третирање воћњака и мој савет је да се то одради. Употреба пестицида ће дати резултате."

Kоја средства користити, има ли их довољна и каква је цена, у односу на прошлу годину?

Зоран Момчиловић објашњава: "Брине ме употреба забрањених средстава. Чујем да одређене апотеке у граду продају нешто од тога, чак и оно што је законом забрањено и због чега нам је и враћено воће из иностранства. Зна се који су препарати препоручени од стране фирми и од стране закона. Те робе има у залихама, цене неких препарата су нешто ниже у односу на прошлу годину, неке су нешто више."

Метеоролози најављују погоршање времена почетком следеће недеље, што доноси додатну неизвесност воћарима.

Милован Јованић, командир ВСЈ Пожега, каже: "Процене су да ће Београдски маратон имати 15.000 учесника. Од тих петнаест хиљада учесника, сматрам да ће сигурно бити неких 300, 400 баш из Сектора за ванредне ситуације ватрогасаца. Доста тих колега срећемо свуда по другим маратонима, на којима се виђамо по Србији. И, генерално, тестирамо себе, своје крајње границе, по питању физичке активности. И све то нам на крају значи у интервенцијама, да будемо што бољи и ефикаснији и самим тим да у спашавању људских живота боље реагујемо."

Упркос честим интервенцијама и дежурствима, прилагођавају и породичне обавезе како би редовно учествовали у тркама. У томе, кажу, имају велику подршку породице, колега и старешина.

Милован додаје: "Kроз то, није само у првом плану то трчање, него ту је и неко дружење. Градимо неки заједнички колективни дух, сутрадан да једни на друге можемо да рачунамо и на интервенцији и да једноставно ту градимо доста боље везе, које касније можемо да искористимо и у послу."

И у земљи, али и ван граница Србије, ватрогасци спасиоци доказали су непоколебљивост у спасилачким мисијама. Да би одговорили бројним изазовима, најважнија је обученост, али пре свега физичка спремност.

Милован Јованић командир ВСЈ Пожега, објашњава: "Посао ватрогасаца је један физички захтеван посао. Поред неких карактеристика, које су доста битне, да ватрогасац буде храбар, да има добре карактеристике, да је хуман, свакако је доста битна и физичка спремност. Што и кроз те маратоне, да кажем, доста и промовишемо и да људи генерално воде бригу о себи и здрављу, да буду што спремнији."

Постижу и запажене резултате, али им они нису у првом плану. Kажу да им трке, пре свега, омогућавају да још боље упознају земљу. Уживају у њеним природним лепотама, а то им је додатни мотив да је чувају или још ефикасније савладају пожаре, посебно на најтежим брдско планинским теренима.