Да ли је потребно да лекар зна падеже или инжењер глаголска времена

Како се каже, а како исправно пише. Где има Ј, а где му није место, неке су од лекција матерњег језика још у основној школи. Чак и ако се добро савладају, то факултетски образованој особи не би требало да буде довољно. Отуда иницијатива, не за учење основа, већ за обавезно надограђивање знања о језику током студија.

"Изучавање српског језика је неопходно на факултетима да би људи не само знали основне граматичке појмове, то ће научити у основним и средњим школама, него да би знали да се служе у својој струци, да не дођемо у ситуацију да стручњаци из једног округа имају један језик, а стручњаци из другог округа или са универзитета да имају други језик", каже Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика.

Да се матерњи језик учи у школи, а не на факултету, сматра професор лингвистике. Тврди да се погрешно схвата чему лингвистика служи.

"Имамо проблем са тиме да се врло често у средњим школама и гимназијама у суштини часови језика само записују у дневнике, а реално нема наставе језика него се само дешава књижевност. Друга ствар је да ли је нама потребно да лекар буде писмен да би он излечио моју болест, да ли је дакле потребно да лекар познаје падеже да би знао да ми одреди дијагнозу или неки инжењер да ли је потребно да зна глаголска времена да би знао да нацрта или направи добар пројекат куће. Објективно, за тако нечим нема потребе", каже Бранимир Станковић професор лингвистике на Филозофском факултету у Нишу.

Да нема потребе за увођењем српског језика на све факултете тврди и КОНУС. На предлог Одбора одговарају - Универзитет не може да преузме улогу основних и средњих школа.

"И овај одговор који смо добили од КОНУС-а ако је он такав, управо говори да у нашем друштву не постоји свест о значају српског језика као језика наше културе. Нисмо ускладили Закон о језику и писму са Уставом а били смо дужни да ускладимо. То говори да негде нешто у држави кочи бригу о језику и осмишљавању језичке политике која би била у складу са интересима државе и народа", каже Срето Танасић.

А ко пропусти у школи, рачуна да ће нека правила научити или проверити у медијима. Међутим, многи баш новинарима приписују одговорност за кварење језика.

"Неким професијама као што су новинари нпр. промакну неке ствари да кажу исправно. Свако треба да зна да се 'не знам' пише одвојено, да се каже 'сумњам' а не 'сумљам'. Српски језик није угрожен у смислу да ће изумрети сутра, за десет година или пет деценија, али угрожен је по питању уплива великог броја страних речи и туђица и мешања пре свега са енглеским", каже Анђелка Роксандић лекторка РТС-а.

Баш због честог коришћења страних уместо домаћих речи, српски језик води борбу са енглеским, чије речи се присвајају и не прилагођавају законитостима српског језика.