За сада делује да су позиције прилично удаљене и да се крај студентских блокада не назире. Како би догађаји даље могли да се развијају, ко са ким треба да разговара, јесу ли студентски захтеви углавном или сасвим испуњени или не, којим се путевима може из ове политичке кризе.

Професор Правног факултета у Београду Владан Петров рекао је у емисији “Таковска 10“ да треба спустити тензије и да је на то указивао и у децембру и позивао на дијалог.

„Дијалог је корисна реч, не користимо је довољно, више је користимо вербално, него суштински. Највиши државни одгани, тужилаштво, председник владе, који тада није поднео оставку, председник Републике сви они су позвали на дијалог“, навео је Петров.

Говорећи о одговору Ректорског колегијума да не прихвати позив од председника Александра Вучића да разговарају, професор Петров каже да није очекивао другачији одговор од онога који је срочен у том саопштењу.

Међутим, он сматра да је позив председника суштински одбијен, али да врата нису затворена.

Професор Правног факултета у Београду Танасије Маринковић упутио је критике РТС-у зашто се сада организује овај тип емисије о дијалогу и зашто се то није догодило две, три, недеље раније.

„Зашто Јавни сервис није раније кренуо и зашто је прекидан дијалог. Одавно је требало опозиционе странке да буду позиване, као и студенти да би се разговарало. Не могу да се појавим у овој емисији ван контекста“, рекао је Маринковић.

Он је указао да РТС, како каже, извештава ван контекста, и да су се студенти појавили у програму без контекса.

„РТС мора благовремено да информише грађане. РТС је одговоран због одсуства дијалога. Одговорнаст РТС-а је велика за ово стање у којием се налазимо“, истакао је професор Маринковић.

Додао је да је за њега све што се видело прошле недеље и позив на дијалог, заправо одвраћање од суштине, а то је одвраћање од одговорнисти.

Истиче да је председник државе морао раније да поведе дијалог, још од ступања на функцију првог потпредседника владе и напомиње да су му студенти лепо рекли да „није надлежан“.

Сматра да је саопштење Ректорског колегијума одговорно и упитао је зашто није одржана седница Скупштине у среду, јер како сматра да је искрена оставка премијера Милоша Вучевића, она би се констатовала најпре у Скупштини, па тек онда би се обавештавала јавност.

Који захтеви нису испуњени

Новинарка, колумнисткиња "Недељника" Љиљана Смајловић каже да њу посебно интересује шта од захтева није испуњено и као задатак новинару би управо дала то - да покуша да сазна који студентски захтеви нису испуњени

„Необичан ми је студентски захтев да се студенти који су се тукли аболирају, то је неки преседан. Једна страна врерује да је време на њеној страни, да нема разлога да чини уступак другој страни, а за то време политички капитал председника ће се трошити“, рекла је Смајловићева.

Оценила је да Ректорски колегијум каже да нема дијалога јер нема поверења у друштву и додаје да постоји поверење не би тражили разговоре са нашим студентима. Сматра да су то изговори.

„Студенти сматрају да су имали добар викенд, најављују нова окупљања за Сретење. Нико није очекивао да Ректорски колегијум прихвати позив председника, они у саопштењу тврде да нису ни они, а ни председник надлежни“, рекла је новинарка и упитала да ли су онда само пленуми надлежни.

Уредник портала Vreme.com. Андреј Ивањи истакао је да је порука Александру Вучићу да се држи своје функције, дели ордење и све што су његова права и обавезе.

„Онај ко је звао студенте страним плаћеницама, онда је рекао да се неко тамо изнервирао па онда згазио студента. Па тај неко, говорим о Вучићу, онда пружа руку када види да ништа не функционише и да се све више грађана прикључује студентима“, напоменуо је Ивањи.

Сматра да је процес такав и да све више људи препознаје, како каже, „маркетиншке манипулације са Андрићевог венца“. Напоменуо је да председник као доказ да заиста жели дијалог треба да каже ко је рушио у Херцеговачкој, пошто је рекао да зна.

Маринковић је подсетио да су студентски захтеви постављени тако да институције не обављају свој посао, да је први захтев, не само објављивање документације, већ уз то и да се утврди одговорност.

По свему судећи до рушења надстрешнице, како је нагласио професор Маринковић, не би дошло да нису радиле некомпетентне фирме.

Са правног становишта, каже да је први студентски захтев формулисан како треба.

Друштву потребан већи степен одговорности

Међутим, његов колега са Правног факултета, професор Петров сматра да су захтеви студената еволуирали.

„Студенти јесу препознали да је друштву потребан већи степен одговорности – свих. Видео сам у амфитеатру 5, на факултету написана реч – одговорност. Суштина свих захтева је одговорност“, каже Петров.

Ипак, указује и да се кроз неке захтеве тражи нечија одговорност унапред, односно, како каже, као да се наводи тужилаштво да треба да „произилази такво и такво кривично дело“.

Напоменуо је да постоји забрана непримереног утицаја, на носиоце јавно тужилачке функције, да су претње долазиле са разних страна, а и да иако поштује студенте у овом случају се отишло даље од апела за одговорност.

Испричао је пример из праксе. „Добио сам позив једног пленума, не мог факултета да одржим предавање. Пристао сам да одржим предавање, да разговарамо, иако ја нисам подржао пленуме. Данас сам после одбијања Ректорског колегијума добио позив да је пленум опозвао позив за предавање, али чим ме опет позову ја ћу ићи“, каже Петров и апелује да се створи атмосфера дијалога.

Ивањи сматра да професори Грађевинског факултета треба да дају одговор да ли су објављена сва релевантна документа.

„Огромни проблем је потпуно неповерење. Логично би било да се обратим тужилаштву, али немам поверење, јер није урадило деценију ништа. Новинари донесу докузе, а тужилаштво не реагује. Мени би прва адреса био Грађевински факултет“, каже Ивањи образлажући одговор ко би требало да утврди да ли је потпуна документација објављена.

Поверење у институције

Смајловићева је истакла да су студенти већ победили, али да ми немамо од кога да сазнамо да ли су њихови захтеви испуњени. Подсетила је да је два месеца требало да виде шта није достављено, и онда је власт објавила нова документе. Питање је, каже новинарка, када ћемо сазнати да ли треба још докумената објавити.

„Ми не знамо ко ће да чита и када ће да нам каже која документација фали и ми смо у неком стању блокаде. То студентима одговара“, истакла је Смајловићева.

Маринковић је указао да је скренута пажња да табела цена у вези са документацијом није јавно доступна.

„Власт је саопштила да је цена од 3 милиона, порасла на 16 милиона. Било би лепо да се обрати јавни тужилац у Новом Саду који нам се није обратио, коме ни име не знамо. Обавеза тог тужиоца је била и раније да обевештава јавност. Имаћемо поверење у тужиоца када нам каже да ли је ово комплетна документација, а не да нам то каже председник државе“, рекао је професор Маринковић.

Петров је упитао да ли се у неким другим државама где се догодила нека несрећа испоставио овакав један захтев

„Морамо се држати закона, који каже да тужилаштво може да обавештава јавност поштујући претпоставку невиности и водећи рачуна о приватности страна у поступку. Изношење неких података може бити лоше и због пресуде“, истакао је Петров.

Напоменуо је да не жели да напада ректора, али да када сте на челу куће морате имати виши ниво свести да сте први, и да морате имати одговорност.

Како изаћи из кризе

На питање који би био предлог за излазак из кризе, Ивањи одговара да ова криза није усамљена, и да она произилази из нечега што траје читаву деценују.

„Одговорност је највећа оног ко има највећу власт. Сведочимо агресији која долази од оних на власти. Онај ко је први има највећу одговорност, речник који се чује продубљује кризу. Излаз је да власт увери да су спремни за промене. Имамо оставку после које се не дешава ништа“, рекао је Ивањи.

Смајловићева каже да се не слаже са Ивањијем, и додаје да је одговорност и на студентима, јер одбијају да кажу шта није испуњено.

„Не може једна страна да реши проблем, ако неко у име студената не каже да су покушали нешто да сакрију. Студенти су учесници у овој кризи и на њима је одговорност“, рекла је Смајловићева

.Додаје да не воли симбол крваве руке, јер он показује да су „крваве руке свима ко не претрчи на нашу страну“. „Прича се о реваншизму. Власт је учинила уступке, а студенти неће да учине уступке“, истиче новинарка.

"Како је све почело"

Професор Маринковић каже да не можемо да се не сетимо како је све ово почело, да је два пута отварана Железничка станица у Новом Саду, пре тога је била - Сава мала, пад хеликоптера, управљање епидемијом, масакр у Рибникару и Малом Орашју...

„Немојмо се правити да не видимо шта је претходило овоме и управо студенти траже од надлежних да поступају по дужности. Поента је - тужилаштво треба да почне да поступа, а да се председник повуче у своје надлежности“, истакао је Маринковић.

Петров напомиње да ако је Ректорски колегијум дошао до тога да доноси одлуку у складу са пленумима, онда значи да Универзитет мора да се сабере.

Дао је конкретан предлог за излазак из кризе, а то је формирање једног стручног тела од професора са именом и презимемом и да се онда крене даље.

Иако је Мариновић још једном указао да емисија од сат времена није довољна, саговорници су се сложили да разговор који је вођен у емисији „Таковска 10“ јесте личио на дијалог иако су имли различита мишљења.

"Ју-Ес-ејд је криминална организација. Требало би да умре", кратко је објавио Илон Маск на својој мрежи Икс.

И уследила је обустава рада на три месеца. Канцеларије Ју-Ес-ејда су затворене у понедељак, сајту не може да се приступи – ни централном у Америци, ни у државама у којима послује. Маскове потезе подржао је и Стејт департмент.

"Сваки долар који потрошимо и програм који финансирамо мора да буде у складу са националним интересима Сједињених Држава. Ју-Ес-ејд је то игнорисао, нису желели да сарађују, да кажу коме су и колико новца давали. То није новац донора, то је новац пореских обвезника", рекао је Марко Рубио, државни секретар САД.

Више од шест деценија постојања

Историја Ју-Ес-ејда дуга је више од шест деценија. Два главна циља имала је тадашња Кенедијева администрација – да сузбије деловање Совјета током Хладног рата и води програме помоћи широм света. Данас га упућени виде као један од најпознатијих института меке моћи Америке.

"Ју-Ес-ејд је постао основни инструмент за испоруку економске помоћи као средства спољне политике САД у домену развоја. Под тим се подразумева финансијска помоћ за развој предузетништва, локални економски развој, одрживи развој или помоћ за унапређење административних капацитета у домену добре владавине, реформе јавне управе, судства, владавине права", навео је Милан Крстић са Факултета политичких наука.

Такве пројекте, између осталих, Ју-Ес-ејд је финансирао и у Србији. За готово 25 година уложено је око милијарду долара.

"Ово су неки од невероватних приоритета на које је та организација трошила новац. Милион и по долара за различитост, једнакост и инклузију на радним местима у Србији. Не знам за вас, али ја не желим да мој новац, као пореског обвезника, иде на којешта", навела је Керолајн Ливит.

Током 2023. године Ју-Ес-ејд на пројекте потрошио око 40 милијарди долара

Део новца одлазио је и за финансирање невладиних организација и медија, коме и колико не зна се тачно.

"Више је средстава ишло у последњем периоду ка локалним самоуправама, ка властима, влади него што је ишло ка невладином сектору, а било је оних који су добијали средства за пројекте из области инклузије у широком смислу, као и локални медији за информисање", истакао је Милан Крстић.

"Имате организацију коју сам ја водио они су добијали за подршку правосуђу. Тај пројекат се звао отворена врата правосуђа, где им објашњавате шта је суд, како наступате и могућност како да комуницирате са судијама, тужиоцима службама", рекао је Милан Антонијевић, правник.

Рачуницу прави и Конгрес. Само током 2023. на пројекте Ју-Ес-ејд је потрошио око 40 милијарди долара, мање од један одсто америчког буџета. Највећи део новца, према проценама, отишао је Украјини, афричким и блискоисточним земљама.

Историчар Вукан Марковић, докторанд на Универзитету у Кембриџу каже да је неочекивана брзина којом Трамп преузима институције.

"У тиму Илона Маска који треба да учини америчку савезну владу ефикаснијом раде шесторица људи од 19 до 24 године и сви су инжењери", каже Марковић уз објашњење да је то Масков тим младих генијалаца.

Каже да су пре неколико дана су добили потпуни приступ свим америчким федералним издацима.

"Они имају увид у шест трилиона долара које издаје америчка федерална влада и позивају институције на ефикасност и одговорност", истакао је Марковић.

Илустровао је то примером у којем неко ко је завршио прошле године средњу школу може да тражи информације од НАСА зашто је потрошила новац на телескоп.

Научни сарадник на Факултету политичких наука у Београду Милош Вукелић истиче да му је изненађујуће то што се други изненађују, јер су све Трампове акције најављиване.

Наводи да је Трамп донео уредбе у складу са Пројектом 2025, који је описао као план за нагли конзервативни заокрет у кратком периоду.

Објашњава да то подразумева резање администрације, обрачун унутар Еф-Би-Аја, али и са бирократијом (бројем владиних службеника), као и одлукама у корист конзервативних вредности.

"Покушава да буде револуционаран председник, највише по узору на Роналда Регана", оцењује сарадник ФПН.

Трампове претње и будући рат царинама

Према најавама, следе царине за робу из Европске уније, али и реципрочне мере Кине и осталих земаља које ће се одразити на свет.

Са Кином је проблем озбиљнији, сматра Вукан Марковић. "Трамп користи економску силу као средство за изнуђивање услуга", објашњава Марковић.

Истиче да су политичке, војне, економске мере и претње које доноси у складу са идеологијом да је "дошао нови шериф у град који ће да заведе ред". Каже да Панаму не може освојити без војне силе и да не верује да ће се десити тако нешто.

Марковић истиче да ће наставити да притиска ЕУ ради услуга, иако је то највећи спољни партнер Сједињених Држава.

"Кина и Америка су у обрачуну који је много веће магнитуде од малтретирања Мексика и Канаде", истакао је докторанд на Универзитету у Кембриџу.

Наводи да изнуђује од Мексика и Канаде услуге, а оцењује да је процес са Кином већи од Трампа.

Научни сарадник на ФПН Милош Вукелић објашњава да Трамп мора обазривије са Кином. "Уколико уведе велике царине одразиће се и на становништво САД и целог света" истакао је за Око.

Вукелић претпоставља да ће се вероватно ситуација одразити у порасту цене енергије.

Истиче да ће међусобне санкције САД и Кине повећати притисак на тему контроле критичних материјала који је у Србији велика тема.

Вукан Марковић је подсетио на низ ситуација које су се одразиле на Србију. "Видели смо већ шта је прошла администрација нанела штету Србији", истакао је Марковић.

Навео је проблем у односу САД и Русије и поставио питање какав ће бити резултат ако се уведу тарифе на робу из ЕУ.

Припреме Европске уније

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да се ЕУ припрема на те царине САД већ увелико.

Неформални самит у Бриселу је показао различите ставове, каже Радичевић.

Преноси да је пољски премијер Доналд Туск умањивао важност санкција САД, француски Емануел Макрон инсистирао да ЕУ мора да одговори, док је немачки Олаф Шолц истакао да ће се на сарадњу одговорити али да је битнија трговинска сарадња ЕУ и САД.

Оцењује да је то тест за ЕУ, а да је потенцијално решење и да се администрације ЕУ и САД договоре.

Укидање страних америчких фондова

Да Америка троши новац на непотребне ствари је страна приче неолиберала у новој администрацији САД, али постоје и неоконзервативци у Трамповој администрацији који сматрају да је антилиберална идеологија оно што треба пропагирати и изван граница САД, указује историчар Вукан Марковић.

Објашњава да ће Трампове одлуке на америчким судовима бити оспораване у наредном периоду.

Трампова главна тактика је брзина којом одлучује и шокира остатак света тако да нико не зна да тачно реагује на то.

Вукелић сматра да је реч о економској и идеолошкој одлуци али и стратешкој. Повлаче се из великог глобалног приступа и смањују меку моћ, оцењује научни сарадник на ФПН-у.

"Они имају намеру да се понашају као једна од великих сила, покушавају да заузму положај и да престану да буду светски полицајац", тумачи изјаве високих званичника администрације САД.

Двојац Трамп-Маск

Илон Маск је директно заслужан зашто је Трамп преокренуо своју политику, а конзервативце на врх, сматра Милош Вукелић.

"Мислим да је Доналд Трамп захвалан Маску", каже научни сарадник на Факултету политичких наука. Додао је да је реч о браку из интереса који ће трајати док он то више не буде.

Дописник РТС-а из Немачке каже да Илон Маск и те како утиче на јавно мњење, а да ће се тек видети да ли утиче и на формирање владе у Немачкој.

Истакао је тренутак када се Трамп обратио на самиту АфД-а и навео да је Маск утицао на пораст те странке.

Поставља се питање може ли све то на крају ипак бити само дисциплиновање савезника у подели света на Исток и Запад.

Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије Бојан Станић рекао је за РТС да они збијају редове у новој фрагментацији светске привреде која је у току.

"Имајући у виду да они имају споразум о слободној трговини са Мексиком и Канадом и заиста је било чудо да се уведу те царине. Чули смо да ће бити најмање на 30 дана ограничено увођење тих царина. Верујемо да ће то бити трајно. Администрација у Вашингтону неколико пута je показала да је практично непредвидива“, каже Станић.

Кина највећи изазивач

Према његовим речима, та фрагментација се заиста дешава.

"У последњих неколико деценија имали сте економске конкуренте који су се појавили на међународној сцени, а ти економски конкуренти који су показали да су конкурентнији у производњи, у заузимању међународног тржишта, постају и политички конкуренти. У том смислу имали смо и јасне изјаве америчких званичника о њиховим стратешким документима да је Кина највећи изазивач, односно претња америчкој економско-политичкој, условно речено, доминацији у свету. У том смислу је политика обуздавања заиста узела маха и то се види кроз протекционистичке мере и ово што је било најављено из Вашингтона и што је сада одложено. Говорили су аналитичари да то није било виђено у последњих 100 година“, наводи Станић.

Царине на робу из Кине

Станић подсећа на 2019. годину, када је почео трговински рат између Вашингтона и Пекинга, а тада су уведене царине на увоз основних индустријских метала из Кине, али и из других делова света, што је касније довело до увођења и квота на увоз челика из Србије, које и даље трају, што је мимо споразума о слободној трговини.

"Али, чињеница је да та фрагментација узима маха и оно што је битно – смањује потенцијал привредног раста на глобалном нивоу, ланци снабдевања су угрожени практично последњих пет година и управо због те угрожености многи економски центри хоће да имају краће ланце снабдевања да би били поузданији и да буду мање зависни од удаљених тржишта, где су обично и њихови политички конкуренти“, подвукао је Станић.

Прети ли инфлација

Последњи подаци из еврозоне, коју покрива Европска централна банка, показују да је раст инфлације 2,5 одсто, иако је њихов циљ два одсто.

То је, како каже, због нестабилности у свету која се одражава и на цене енергената, основних индустријских метала и прехрамбених производа, јер је пољопривреда зависна и од енергената. Додаје да је то круг који не дозвољава да се проблем инфлације стави ад акта и због тога још имамо релативно високе каматне стопе централних банака, које служе за обуздавање инфлације.

"Из тог разлога имамо мању инвестицију на активност у свету, пре свега, у западној Европи и у Америци, због тих високих каматних стопа, што се наравно види и у Србији, имајући у виду да централна банка и даље држи ту стопу на релативно високом нивоу“, истакао је Станић.

О несташици хране и расту цене злата

"Раст цена свакако се дешава и оно што је битно када говоримо о несташици хране, не може то да задеси Европу. Дакле, ту је само питање цене, не у смислу количина које се могу Европи испоручити, али свакако да је несташица хране, односно пораст цена, велики проблем за брзорастуће земље у погледу популације, које су у подсахарској Африци, на Блиском истоку, што може опет довести до одређених социјалних проблема као што су мигрантски таласи“, објашњава Станић.

Одговарајући на питање шта за грађане значи да берзе трепере, Станић каже да то значи неизвесност.

Због тога се повећава тражња за златом као мером сигурности. То се симболично назива сигурном луком. Нагло је скочила цена злата када су најављене америчке царине. Онда је дошло до благе корекције, односно до пада цене злата када је речено да одлажу за 30 дана, додаје Станић.

"Међутим, и даље се цена злата креће више од 2.800 долара по унци, што значи да је то практично рекордан ниво и очекује се да злато на том нивоу и остане, као мера сигурности. Посебно је Европа била забринута због тих нових царина и потенцијално царина које ће бити уведене на увоз робе из Европске уније. Немачка је ове године проценила стопу раста своје привреде на 0,3 одсто, а уколико би се десио такав спољни шок, свакако би се привреда опет нашла у минус фази, што би била трећа година заредом и заиста значајно умањење потенцијала економске моћи те земље“, указује гост Дневника.

Следећа мета Европа

Следећа мета Вашингтона требало би да буде Европа, пре свега Немачка.

Одговарајући на питање колико ће привреда целе Европе зависити од мера према Немачкој, Станић напомиње да ће зависити у великој мери када говоримо о Европској унији, од Сједињених Држава, због увоза енергената из Америке, јер се морало одустати од енергената који долазе из Русије.

Према његовим речима, Европа је постала зависна много више од течног гаса који долази из САД.

"У безбедносном смислу је свакако зависна, такође и у погледу високих технологија, због чипова који се користе у индустрији високих технологија. Међутим, уколико ви сада морате као савезник Америке смањивати зависност од Кине, што је део и те шире политике обуздавања, поставља се питање где ћете ви пласирати робу уколико чак и Америка уведе царине и самим тим смањи конкурентност ваше робе, а притом немате капацитет да у потпуности задовољите потребу кроз унутрашњу производњу, имајући у виду да је Европа заиста ресурсно зависна земља и у погледу становништва јер становништво стари“, каже Станић.

Просечни Европљанин је знатно старији од просечног становника Америке и у том смислу Европа се суочава са изазовима које мора решавати, а питање је колико ће бити успешни резултати тих реформи у време када влада велика неизвесност и када влада повишен политички ризик у Европи, због рата у Украјини, због социјалних питања и због тога долази до премештања једног дела капитала из Европе у САД.

Сељење капитала

"Прошле године видели смо да су инвестиције из Америке које су долазиле у Србију практично биле на сличном нивоу као и из Немачке, што да није био раније случај. У том погледу долази до сељења капитала, посебно оног који је оријентисан на високе приходе и приливе и на високе технологије, имајући у виду америчку привреду која је доста подржана од енергената који се ту могу производити“, каже Станић.

Подсећа да је нова администрација рекла да ће повећати производњу нафте како би прешла и у значајног извозника тог енергента, а свакако ту је и могућност додатне новчане емисије долара чиме би се подржала домаћа привреда, а самим тим тај инфлаторни притисак не би био толико велики када би се на исти начин понашала Европска централна банка, имајући у виду да евро није толико светски новац као што је амерички долар.

Царине и српска роба

Србија је зависна од европског тржишта. Станић уочава два проблема када је реч о Србији.

"Опада тражња за производима из Србије у ЕУ што је последица њихових ниских стопа раста. То је једна ствар. Друга је, на пример, уколико би заиста биле уведене те царине Америке, као што је било случај 2019. године, да ли би Европа кроз тај реципроцитет, обухватила и земље које су кандидати“, каже Станић.

Сматра да то не би требало да буде тако, имајући у виду да смо земља која има споразум о слободној трговини.

"Ми смо видели податке за прошлу годину када говоримо о извозу робе, имамо благ пад извоза робе у Немачку, али и значајан раст извоза у Сједињене Државе. То тржиште се све више отвара за наше производе и услуге, посебно услуге јер смо, на пример, у прошлој години за 11 месеци, имали 1,6 милијарди евра извоза услуга информационих технологија на тржиште Америке. Са друге стране, оно што је битно је и то стратешко партнерство које је потписано у области енергетике и врло значајна ствар је у погледу тих инвестиција које долазе из Америке које су углавном оријентисане у информационе технологије које су један од приоритета развоја Србије у наредних 10 година“, закључио је Станић.

“Много смо недаћа претрпели, много смо суза пролили због наше убијене браће, синова и мужева. Због упуцане и пребијене деце, због прогнаних, ухапшених и неправедно осуђених, због забрањених речи, због оних сексистичких речи које се правимо да их не чујемо како не би препуниле чашу. Без обзира на то ја овде видим један добар и пркосан народ, видим народ који добро зна да Косово и Метохија није само 15 посто територије већ 100 посто нашег српског бића. Курти је обећао да ћемо патити. Да ли треба да патимо зато што бранимо своје огњиште?", рекла је, између осталог, Тања Вујовић.

Владимир Пејић, директор Агенције "Фактор плус" сматра да се иницијатива и активнија улога председника Вучића и власти очекивала.

"Да преузму иницијативу и да амортизују овакву ситуацију и да дођу до решења које би било за сваког задовољавајуће. С друге стране, очекиван је и одговор ректората. Мислим да је ту пресудну улогу имао став студената и оних који организују ове блокаде и да није било за очекивати да тако лако прихвате тај позив и на неки начин смире ситуацију, јер када видите велики број људи на улицама у градовима, демонстрације не престају, демонстрације престају када нема пуно људи, тако да на неки начин покварило би им план“, каже Пејић.

"Прва ствар је да видимо да ли је та документација све оно што смо тражили"

Студенти не мењају план - редовном току наставе вратиће се, понављају, када се испуне сва четири захтева. У међувремену, наставља се блокада више од 60 факултета у Србији.

Александра Кузмановић, студенткиња ФПН-а наглашава да су захтеви упућени институцијама, од којих очекују да их испуне.

"Прва ствар је да ми видимо да ли је та документација све оно што смо ми тражили, да ли је то целокупна документација. Ми ћемо из тога видети ко треба да буде процесуиран, ко је умешан, на које начине. Ми то још не знамо, треба детаљно да прођемо документацију, да видимо ко је све одговоран за пад надстрешнице, а на основу тога ћемо и видети који су даљи кораци“, наводи Кузмановић.

Студенти 2.0 траже план надокнаде

Конкретне кораке декана и професора тражи друга новоформирана група студената - "Студенти 2.0" траже до 10. фебруара јасан план надокнаде пропуштеног.

"Студенти су изгубили већ превише времена, потребно је да се покаже одговорност према студентима који желе да се врате на факултете“, поручују у саопштењу.

Билчик позива на дијалог

Позив на дијалог и проналазак решења чуо се и од некадашњег известиоца Европског парламента за Србију, Владимира Билчика.

"Важно је да људи седну када постоје различити ставови и када другачије посматрају. Дијалог је добродошао и смиривање ситуације је добро. Протесте организују углавном студенти, па постоји генерацијски аспект, побуна младе генерације. Важно је да их јавност и политичари слушају и разумеју шта имају да кажу. Важно је подвући да су протести грађански и мирни, што је важна разлика од ранијих“, рекао је Билчик.

Како актери виде решење

Владимир Пејић додаје указује да актери на различите начине виде решење.

"Док је власти наравно решење да се ситуација смири и да се у потпуности врати нормалном животу, с друге стране имамо одређен број људи који заиста искрено мисли да мора да дође до промена у постојећем систему“, објашњава Пејић.

Од 22. новембра на већини факултета слушаонице су постале спаваонице, амфитеатар пленум - а ни три месеца касније, није извесно када би у њима поново могла да се слушају предавања.

"У нашем заједничком интересу је да ујединимо европску породицу. На почетку овог новог мандата, желим да будем врло јасна - 2025. мора да буде година напретка за све оне земље које су на путу ка придруживању ЕУ заснованом на заслугама. Комплетирање наше уније је у нашем суштинском интересу и то ће бити основни приоритет у наредних пет година", поручила је Урсула фон дер Лајен.

И за председника Европског савета проширење је приоритет, јер показује снагу и привлачност Уније. Каже да моментум за проширење постоји, али треба створити услове да се он искористи на обе стране.

"Проширење је најбоља геостратешка инвестиција у наш мир, сигурност и стабилност коју сви можемо да учинимо. Са Украјином, Молдавијом и шест земаља Западног Балкана. Јер њихова будућност лежи у Европској унији", сматра Антонио Коста.

За председницу Европског парламента, ширење Уније је геополитички императив.

"Руско мешање у Молдавији, Грузији и на Западном Балкану је директан изазов за нашу колективну безбедност. Проширење није више само племенита амбиција, већ геополитичка нужност", оценила је Роберта Мецола.

Рат у Украјини, односи са Кином и САД у ери Доналда Трампа, европска одбрана – главне су теме амбасадорске конференције.

Ненад Јоцић је истакао да постоје индиције да је пожар подметнут али да ће истрага рећи ближе шта се десило.

Навео је да Тржни центар "Ушће" поседује све дозволе за противпожарну заштиту и примењује све мере противпожарне заштите.

Јоцић је истакао да је на месту пожара било у току реновирање хоризонталне саобраћајне сигнализације у гаражи Ушћа и да су ту биле паалете са кантама и џаковима, као и запаљиве течности.

"Када се запале такви материјали, пожар може да се прошири и на други део објекта што се у овом случају није десило", рекао је Јоцић за РТС.

Истакао је да је у пожару горело 20 квадрата у гаражи на нивоу -2 и да на срећу није било повређених, а ватрогасци-спасиоци су евакуисали 54 особе.

Рекао је да је пожар угасио систем за гашење пожара, односно млазнице које су постављене у тржном центру, а да су ватрогасци догашавали пожар док је у горњим етажама дошло само до задимљења.

"Систем за дојаву пожара је реаговао. У таквим тренуцима свако треба да крене према најближем излазу. Планове евакуације који се налазе на зидовима ретко ко гледа, а свако треба из безбедносне културе да за сваки случај погледа куда би требало да изађе уколико се нешто догоди", рекао је Јоцић.

Додао је да људи различито реагују када се огласи аларм, неко се успаничи и скамени. "Треба бити трезвен и мирно се упутити ка најближем излазу", закључио је Јоцић.

"Поновио сам очекивање да ће земље чланице препознати наш ангажман и прогрес и омогућити Србији да на најбољи начин искористи новонастали моментум у процесу проширења, а први корак би био давање „зеленог светла“ за отварање Кластера 3", навео је Вучић у објави на Инстаграм налогу "buducnostsrbijeav".

"Председницу Европске комисије информисао сам о напретку који остварујемо у области економског раста, усклађивања са Заједничком спољном и безбедносном политиком, у складу са нашим националним интересима, и потврдио наш принципијелан став по питању одржања мира, стабилности и сарадње у региону".

Додао је да се захвалио Урсули фон дер Лајен на личном ангажману и подршци, како на путу развоја Србије, тако и у процесу евроинтеграција.

“Претресни панел који поступа у предмету против Сабита Јанузија, Исмета Бахтијарија и Хаџија Шаље одобрио је споразум о признању кривице постигнут између Специјализованог тужилаштва и тројице оптужених. Према споразуму, тројица оптужених признала су кривицу по оптужби за ометање службеног лица у вршењу службене дужности и по оптужби за застрашивање у кривичном поступку, што су две од три тачке оптужнице коју је потврдио судија за претходни поступак”, наводи се у саопштењу Суда у Хагу.

Трећу оптужбу, за ометање службеног лица у вршењу службене дужности озбиљним претњама, тужилаштво је повукло 17. децембра 2024, у оквиру споразума о признању кривице.

“Сва тројица оптужених признала су да су била део групе која је обећавајући стицање користи покушавала да наведе једно лице да одустане од сведочења пред Специјализованим већима Косова”, додаје се у објави суда и истиче да су конкретно, Сабит Јанузи и Исмет Бахтијари, поступајући по упутствима Хаџија Шаље, посетили то лице у његовој кући 5. и 12. априла 2023. године

У складу са споразумом о признању кривице, претресни панел је Шаљи изрекао казну од три а Јанузију и Бахтијарију казне од две године затвора.

Претресни панел је у те казне урачунао време које су оптужени од тренутка хапшења провели у затвору. Осим тога, оптужени су пристали да жртви учеснику у поступку исплате укупно 500 евра на име репарација.

"У петак 31. јануара 2025. године број издатих фискалних рачуна је 865.758.

У четвртак 30. јануара 2025. године број издатих фискалних рачуна је 1.157.985.

У петак 17. јануара 2025. године број издатих фискалних рачуна је 1.103.159.

У четвртак 16. јануара 2025. године број издатих фискалних рачуна је 1.095.561", објавила је ПКС.

У саопштењу Пореске управе стоји и да су објављени подаци кумулативни, „имајући у виду одредбе чл. 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији“.

Подаци ПКС о броју издатих фискалних рачуна на дан кад су грађани бојкотовали пет великих трговинских ланаца у петак 31. јануара због високих цена и подаци о броју издатих рачуна две недеље раније у петак, 17. јануара, кажу да је у дану бојкота издато за петину мање фискалних рачуна. 

Још је већа, међутим, разлика између дана у којем су грађани бојкотовали највеће трговинске ланце од претходног дана. У четвртак 30. јануара било је 292.227 издатих фискалних рачуна више него дан касније у петак кад је био нојкот.

Реч је 25,2 одсто или четвртини мање фискалних рачуна у дану бојкота у односу на претходни дан. Као да су се купци припремали за бојкот.  

Такође, 24. јануара ове године студенти у блокади позвали су грађане да бојкотују куповину у трговинским ланцима али и другде, нема података колико је фискалних рачуна издато тог дана. 

Удружење је реаговало поводом одлуке Ректорског колегијума да не прихвати позив на дијалог упућен од председика Александра Вучића.

"Позивамо декане и професоре да буду одговорни према студентима и да покажу добру вољу за конструктивно решавање актуелних проблема. У складу са тим, позивамо их да најкасније до 10. фебруара направе јасан план шта од наставе треба да се надокнади по предметима и јасан план надокнаде пропуштеног градива", наводе из тог удружења.

Такође, подсећају на своје захтеве да се обезбеде испитни рокови који неће бити скраћени, већ трајати у предвиђеном временском интервалу у складу са усвојеним календаром за ову годину.

"Студенти су све више забринути и са правом очекују конкретне потезе свих релевантних актера. Због тога захтевамо хитно доношење одлука које ће обезбедити наставак образовног процеса", наводе из удружења Студенти 2.0.

Истичу да се сада отвара и питање уписа бруцоша, наводећи да је потребно да се у најкраћем року реши питање уписа нове генерације бруцоша и објави јасан план активности за будуће студенте и полагање пријемних испита у новим терминима, јер за сада није изводљиво да се испоштују актуелни рокови.

Из удружења су поновили да не треба игнорисати захтеве студената који желе да се врате на факултете, с обзиром на то да у Србији има око 268.000 студената, а да је само један део њих за блокаде.

"Сматрамо да ће у неком тренутку свакако бити неопходно да се седне за сто и разговара, а да је боље да то буде пре него касније, како више не бисмо изгубили времена. Ово је последњи тренутак да покажемо одговорност и заједнички пронађемо излаз из ситуације која прети да угрози целу академску годину", наводе из удружења.

Поручују да су отворени за све конструктивне предлоге и спремни да учествује у сваком облику разговора који води ка решавању проблема.

Велика Британија се тако нашла у процепу између специјалних односа са Вашингтоном и посебних односа са Канадом, као земљом НАТО-а и чланицом Комонвелта.

Поништење Брегзита?

Случајно или не, улазак Трампа у Белу кућу поклопио се и са лабуристичким ресетовањем односа са Бриселом.

Британски премијер сер Кир Стармер истиче да "то не значи повратак у Европску унију".

"Имали смо референдум о том питању. То питање је решено. Но, желим ближе односе у вези са одбраном и безбедношћу, енергетиком, трговином и привредом", рекао је Стармер током састанка са немачким канцеларом у оставци Олафом Шолцом.

Британска министарка унутрашњих послова Ивет Купер прецизира да црвене линије за ресетовање односа остају. Нема повратка у царинску унију и јединствено тржиште, нити има слободног кретања робе и људи.

"Циљ је да се смањи царинска бирократија током протока робе преко границе", наглашава Ивет Купер.

Британија као неутрална зона

Трамп, за сада, изузима Лондон из најављених царина против Брисела.

"Европска унија је јако лоша према нама. Поступају лоше са нама. Не купују наше аутомобиле, нити наше пољопривредне производе. Не купују много тога. Наш дефицит са Европском унијом износи 350 милијарди долара", објашњава новинарима амерички председник Доналд Трамп.

Пред ад хок европски самит, на којем је могућност царинског рата са Вашингтоном тема број један, француски председник Емануел Макрон оцењује да "одлуке и избори нове америчке администрације председника Трампа гурају Европљане ка већем јединству".

Са друге стране, Стармер је синоћ, пет година, од формалног ступања Брегзита на снагу био на истом месту са европским лидерима.

"Оба ова односа су за нас изузетно важна. Не бирамо између њих. Но, то је наша позиција већ деценијама", понавља британски премијер сер Кир Стармер.

Део економиста могући царински рат на Атлантику виде као шансу за масовни повратак европских фирми у Британију као неутралну зону.

Потпредседница књиговодственог гиганта КПМГ Јел Селфин упозорава да уколико Европска унија буде наметнула царине Сједињеним Државама, економске последице по њу саму могле би да буду "значајне".

"Економски раст би пао, а инфлација порасла. Пошто је ЕУ важан трговински партнер за Уједињено Краљевство, и оно би осетило последице. Слабо тржиште би се одразило на британски извоз у Европу", сматра Селфинова.

Успех Брегзита заснивао се на успеху глобализације, којој је, каже директор иницијативе Уједињено Краљевство у Европи која се мења Ананд Менон, дошао крај.

"Због рата у Украјини, ковида и погоршања односа са Кином глобализација се успорила у најбољем или кренула уназад у најгорем случају. И САД и ЕУ су постале протекционистичке. Чак и под Џозефом Бајденом су постојала огромна улагања у домаћу индустрију што отежава странцима да се пробију на то тржиште", истиче професор Менон.

Геополитички стручњаци у Лондону упозоравају премијера Стармера да, уколико се буде нашао на "погрешној страни историје" када је реч о овом царинском рату, то би могло да стави тачку на судбину његове ионако слабе владе.

Навео је да би рок те владе био 12 месеци.

Влада би, како каже Алексић, имала до 18 ресора и председнички колегијум, који би чинили председник владе и два потпредседника.

Премијера би бирао универзитет у блокади, а по једног потпредседника представници власти и опозиције, док би осам главних ресора у влади бирао универзитет у блокади.

Алексић је истакао да су све опозиционе странке јединствене у ставу да је прелазна влада једино решење.

Напоменуо је и да у парламент још није стигла оставка премијера Милоша Вучевића и да власт, како тврди, изгубила легитимитет да води државу.

Ђурићева: Ко је овластио опозицију да тражи прелазну владу?

Регујући на излагање Алексића, потпредседница Главног одбора СНС и посланица Невена Ђурић рекла је да прелазне владе неће бити и упитала ко је овластио опозицију да тражи прелазну владу с обзиром на то да они који руководе протестима кажу да их не желе.

Ђурићева је пред новинарима у парламенту оценила да је "потпуно јасно да представници парламентарне опозиције на сваки начин и по сваку цену желе да се сместе у министарске фотеље, као и да је реч о бесрамним људима који једино решење виде у томе да они буду министри".

"Три су кључна питања за опозицију - прво, ко је заправо њих овластио да траже прелазну владу с обзиром на то да сви они који руководе протестима кажу да их не желе, да нису за њих, да се од њих ограђују. Ти људи јасно кажу да нису за оне који су на власти, али нису ни за ове који данас себе називају опозицијом. Друго питање јесте питање легитимитета. Поставља се питање како је могуће да смо ми данас нелегитимни за било шта, осим за то да њих сместимо у министарске фотеље”, рекла је Ђурићева.

Навела да су прелазну владу тражили раније и председник ДС-а Срђан Миливојевић, као и лидер Новог ДСС-а Милош Јовановић.

"Пошто смо чули некакве концепте, предлоге, њихове стратегије за сам изглед те прелазне владе, треће питање је да ли би сам Мирослав Алексић отишао код председника Републике и представио му тај предлог или је ово била само још једна тема овде за медије",упитала је Ђурићева.

Одговарајући на питање када се очекује седница Скупштине Србије на којој би требало да се констатује оставка премијера Милоша Вучевића, Ђурићева је одговорила "ускоро, у наредним данима."

Поновила је већ познати став власти да се разматра да ли ће се ићи на нове изборе или на реконструкцију владе, додајући да СНС о томе разговара са коалиционим партнерима.

ВСТ указује да је за четири тужиоца постигао начелну сагласност да ће бити трајно премештени у јавна тужилаштва у која су тренутно упућени.

За главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину изабран је Зоран Јаковљевић, као изузетан дугогодишњи тужилачки професионалац како у поступању у појединачним предметима, тако и у руковођењу јавним тужилаштвима од основног до вишег нивоа, наводи ВСТ.

У току изборног процеса пријавило се укупно 480 кандидата који су испуњавали услове за први избор, што значи да за једно место конкурисало скоро девет кандидата, због чега је ВСТ поносан и захвалан на изразитом интересовању.

Током седнице је изабран 51 јавни тужилац, и то 17 у Првом, 21 у Другом и 13 у Трећем основном јавном тужилаштву.

За четири преостала места постигнута је начелна сагласност да четири раније изабрана основна јавна тужиоца буду на основу закона премештени у Прво и Треће основно јавно тужилаштво.

Једногласна одлука у 41 избору

Од 51 изборне одлуке једногласно, дакле гласовима свих 11 чланова Високог савета тужилаштва, изабран је 41 јавни тужилац, што, како се наводи у саопштењу, представља изузетну потврду доброг рада конкурсних тела Савета.

Две одлуке су донете са 10 позитивних и једним уздржаним гласом, једна одлука са девет позитивних и два уздржана гласа, док је седам одлука донето уз девет позитивних и два негативна гласа.

Председник ВСТ Бранко Стаменковић је у саопштењу навео да у наредних 10 дана очекује израду свих одлука о избору које ће након тога бити објављене у првом расположивом броју Службеног гласника.

Након објаве одлуке почиње ток рока од 15 дана ради улагања жалби Уставном суду, а у зависности од обима и циља коришћења овог правног лека неки изабрани јавни тужиоци ће моћи одмах да ступе на дужност, док ће други сачекати одлуку Уставног суда Србије, за коју се, како је навео Стаменковић, нада да ће бити изузетно брза имајући у виду већ наведену потребу за хитним увођењем у рад нових јавних тужилаца основног нивоа у Београду.

Саша Ђорђевић, председник Самосталног синдиката ФЦА у Kрагујевцу, каже: "Оно што сада могу рећи је да смо ми на корак од почетка серијске производње. Тренутно датум, сам почетак још увек немамо, али могу рећи да више не причамо о месецима и о недељама, него буквално ово што сад од овог момента па надаље ради се. рећи ћу овако о данима и сатима кад то треба да почне."

Kада се то догоди, очекивања синдиката су да ће са производних трака дневно силазити 300 до 400 "великих меда". Породични електрични аутомобил дужине је скоро четири метра, висине 160 центиметара са запремином пртљажника од 360 литара. Само једним пуњењем моћи ће да се пређе око 320 километара. Kупцима ће бити доступан у седам боја.

Саша Ђорђевић, председник Самосталног синдиката ФЦА у Kрагујевцу, додаје: "Овај наш модел пун иновативних детаља. Један од њих је наравно сам онај кабл за пуњење где је на овом моделу први пут тако нешто и приказано да је тај кабл у једном делу возила значи у пределу предњег десног фара. Чак има и ону што се каже ретро ноту некадашње Панде која је апсолутно преточена у један савремени аутомобил."

Иновативан и допадљив - у складу са стратешким планом Стелантиса - "Усуди се да идеш напред до 2030. године", који подразумева ланисирање низа нових модела. Електрична панда, прва у низу, која ће се производити у Kрагујевцу, како је најављено, коштаће око 25.000 евра. Њени будући купци у Србији могу да рачунају и на помоћ државе од 5.000 евра.

Полиција и даље није потврдила информације о убијенима. Иако су медији раније пренели да је осумњичени за пуцњаву извршио самоубиство, ни та информација није потврђена.

У току је велика полицијска акција испред школе за образовање одраслих Рисбергска, а стање рањених није познато.

На лицу места су полиција, спасилачке службе и хитна помоћ.

Особе у школи су затворене и позване су да остану унутра, док је јавност упозорена да се не приближава том подручју.

На снимцима са друштвених мрежа види се како се ученици крију испод столова у учионицама.

Према информацијама које је пренео Афтонбладет, током акције пуцано је и на полицију.

Центар за образовање одраслих у којем је изведен напад налази се на периферији града Ереброа, на око 200 километара западно од Стокхолма.

Наставница која ради у овом образовном центру изјавила је да је данас било необично мало људи због државног празника и потврдила да је чула око десет пуцњева.

У центру за образовање одраслих у Ереброу одрасли могу да похађају основно и средње образовање, а странци курсеве шведског језика и професионалне обуке.

Јасмина Цветковић, онколошки пацијент, каже: "Операција је трајала 15 сати и била је баш комликована, много. Тешко је, не знам шта да вам кажем, али рекла сам да је рак победив, не може он да буде јачи од мене, никако. Мора човек да успе, а то је све психа, како размишљаш тако ће да ти буде. Напорно је, али може човек да издржи."

Уз подршку породице, пријатеља, заједнице и хуманих људи, прикупљено је око 90 хиљада евра за операцију. Јасмини је сада потребна помоћ и за наставак лечења.

Горица Станковић, Јасминина мама, објашњава: "Иде и даље на хемотерапије, и имунотерапије треба да прими. Треба да прима годину дана, а оне коштају око 3000 евра једна."

Јасмини можемо помоћи слањем 215 на 2407. У активном процесу лечења су и многи чланови Друштва онколошких пацијената у Врању. Ту добијају психосоцијалну подршку, разумевање, организују различите радионице.

Жаклина Стевановић, чланица Друштва онколошких пацијената у Врању], истиче: "Свако дружење, било које врсте, много значи пацијентима. Једноставно се враћамо у нормалан живот, нисмо изоловани као што кажу, болесни, него једноставно настављамо, радимо, живимо, дружимо се и свима бих препоручила да се укључе и да се боре."

Поводом Светског дана борбе против рака, припремили су са члановима Ликовне радионице у Врању изложбу слика "Ожиљци на души, отисци на платну - уметност преживљавања". Дела приказују тежину болести, али и љубав, ведрину, наду, упорност.

Светлана Здравковић, председница Друштва онколошких пацијената у Врању, додаје: "Трудићемо се да заживи изложба, да буде приказана и у другим местима, да се људи покрену и да сви схвате да је превенција најбољи начин да се људи јаве на време, ураде превентиван преглед и на време открију болест. Свака на време откривена болест значи излечење."

Јасмина Цветковић, онколошки пацијент, објашњава: "Мора човек да се бори, јер сви ми имамо тешкоће, и јесте тешко и све то, али морамо да будемо јаки, све ће то да прође."

Вучић је оценио да је Род Благојевић прави пример човека који свим срцем воли две земље, мада му се чини, како је навео после ручка који су имали, да ће "након ових домаћих специјалитета, ипак да нагне на предачку страну".

Александар Шујица, очевидац, објашњава: "Видео сам лице које је махало рукама, ногом, претио је да ће да удари комшију, одгурнуо је девојку. Ја сам њега одгурнуо. Питао сам га у чему је проблем, замолио га да се склони. Он је насилном вожњом отишао у рикверц. Мислили смо да је отишао. Оно што нас је све још више изненадило је што је паркирао аутомобил неколико метара даље, код цркве, и вратио се пешака да поново провоцира конфликт."

Владимир Kозбашић, родитељ, додаје: "Због чега неко жури, 15 минута не може да стане, и свет његов не може да стане? Фрустрације су разне које се испољавају, али могу да похвалим децу и могу да похвалим присутне професоре који су реаговали на исправан начин, и то је оно што је мени прво било. Није ми битно ни какав је човек, ни било шта друго. Мени је битно да су они знали како да се понашају у тој ситуацији. Деца су нам за ова два и по месеца постала озбиљна, како бих рекао, постали су људи."