Доловац је том приликом навела да будући рад тих тужилаца представља значајно јачање капацитета јавног тужилаштва и правосуђа.

"У данашње време када се суочавамо са новим кривичноправним изазовима законит, професионалан, стручан, ефикасан и одговоран рад јавних тужилаца у заштити друштвеног интереса су од изузетног значаја", истакла је Доловац.

Она је поручила новоизабраним тужиоцима да поступају по Уставу и закону, те да ће само тако успети да одговоре на изазове који их очекују и оправдају поверење које им је указано овим избором.

Доловац је подсетила да је Високи савет тужилаштва током децембра прошле и јануара ове године изабрао укупно 110 тужилаца који су први пут изабрани на ту функцију.

Финансијски аналитичар Владан Павловић истиче да ова лиценца министарства финансија САД не подразумева потпуну забрану пословања са америчким компанијама, али да ипак има озбиљан утицај на рад НИС-а.

"У принципу, овакве санкције су већ виђене. НИС је већ раније, ако је желео да сарађује са америчким фирмама, радио преко посредника, тако да ова лиценца није нека драматична новост", наглашава Павловић.

Додаје да је ово заправо прилика да се купи време и да се, евентуално, дође до бољих услова у будућности, можда кроз дипломатски договор између Русије и Америке.

Павловић такође истиче да америчке санкције нису само економски фактор, већ и део шире политичке стратегије која укључује глобални притисак на Србију и друге земље у региону.

"Нисмо једини који су под овим притисцима. Србија мора да разматра своје будуће опције у складу са овим стратегијским трендовима", каже Павловић.

Како се Србија припрема за могуће последице

Економиста Михајло Рабреновић објашњава да у овим условима Србија треба да буде спремна на све сценарије, укључујући могућност да се руски капитал потпуно истисне из НИС-а.

"Свакако, не треба паничити. Овде је у питању политичка одлука и стратегија која треба да буде пажљиво разматрана. Србија треба да припреми планове за све могуће ситуације", наглашава Рабреновић.

Истиче да Србија мора да настави са изградњом енергетских капацитета, као и са напорима да се повећају залихе нафте, како би се минимализовали ризици од несташице.

"Министарство за енергетику већ ради на обезбеђивању додатних капацитета, а најављена изградња складишта у Смедереву је добар корак у том правцу", додаје Рабреновић.

Павловић: Србија мора да буде активан учесник у преговорима

Павловић и Рабреновић слажу се да је кључно пронаћи стратегију која ће омогућити Србији да избегне даље економске и политичке проблеме.

Владан Павловић посебно указује на потребу да Србија преговара са америчким властима и Русијом, јер ће само такав дијалог осигурати будућност НИС-а.

"Русија је под огромним притиском, али то не значи да је решење за НИС у потпуности на њима. Србија мора да има јасну стратегију и да делује као активан учесник у свим преговорима", наводи Павловић.

Са друге стране, Рабреновић упозорава на важност тога да Србија избегне ситуацију у којој ће од месец до месец зависити од санкција.

Оцењује да би највећи проблем за НИС, уколико дође до престанка производње, био губитак кључне фазе вертикалне интеграције предузећа.

Наиме, додаје он, НИС купује сирову нафту, обрађује је, запошљава значајан број људи и доприноси пуњењу буџета Србије на различите начине. Дакле, губитак ове фазе представља озбиљан изазов.

Рабреновић: Руски енергетски сектор под великим притиском

Према Рабреновићевим речима, руски енергетски сектор је тренутно под огромним притисцима, са више од 200 предузећа и великим бројем појединаца који су под санкцијама.

"САД врше притисак на начин који личи на личну царину, стварајући слику новог глобалног поретка. Америка не може постати доминантна ако има велике конкуренте у енергетској индустрији, а Русија је свакако један од њих. Због тога ће Русија морати да пронађе своје место и улогу у овом новом поретку. Ако се процени да НИС треба да пређе из руског у друго власништво, то ће се и десити. Међутим, важно је да будемо стрпљиви, мудри и активни, као и до сада, и да наставим са дипломатским приступом", наводи Рабреновић.

Иако би привремено решење могло бити увоз нафте, то би за нас, сматра, било много теже него за мање земље. Наравно, не треба да се усмеравамо према најцрњим сценаријима.

"Наша стратегија треба да буде усмерена на оптимизацију пословања НИС-а, уз пажљиво анализирање свих опција које имамо у стратешком дијалогу са Сједињеним Америчким Државама и Русијом", додаје Рабреновић.

Подсећа да је недавно ступио на снагу споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике са САД, што представља јасно опредељење за ту сарадњу.

"Ја бих подсетио да је ступио управо на снагу и тај споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике са америчким државама и то је једно јасно опредељење. На крају крајева увек је добро везати мали чамац за већи брод него за мањи брод и то је суштинска одлука", закључио је Рабреновић.

Цело гостовање Владана Павловића и Михајла Рабреновића у Јутарњем програму можете погледати у видеу на почетку текста.

Последње суботе у марту одржан је шесточасовни протест испред Информера.

Грађани и студенти окупили су се 24. марта, на годишњицу почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, испред Генералштаба и Уставног суда у Београду. Изразили су незадовољство због тога што је Генералштабу одузет статус културног добра. Од Уставног суда затражили су оцену уставности такве одлуке Владе.

У недељу, 23. марта, у Новом Саду је био Дан жалости због смрти Вукашина Црнчевића, који је после четири месеца и три недеље подлегао повредама задобијеним у паду надстрешнице.

У Чачку је истог дана одржан протест грађана на који су их позвали студенти Факултета техничких наука у блокади због догађаја од суботе 22. марта на Градском тргу када су, како су навели, нападнути студенти тог факултета. Неколицина учесника протеста разбила је врата градске управе у Чачку и ушла у зграду. Полиција је саопштила да је идентификовано шест особа. Окупљени су током протеста шетали градским улицама, правили буку и гађали јајима седиште Градског одбора СНС-а.

У Нишу је у петак увече 21. марта дошло до инцидента испред места где је требало да буде одржана трибина Српске напредне странке. Окупљени грађани су чланове СНС-а гађали јајима, каменицама и поливали водом. Нападнут је градоначелник Ниша Драгослав Павловић као и други чланови СНС-а који су хтели да присуствују страначкој трибини. Тада су приведена и тројица студената. 

Студенти су претходних дана пружили и подршку просветарима који су протестовали испред Министарства просвете и зграде РТС-а у среду 19. марта. Просветни радници траже од Јавног сервиса да о њиховим захтевима извештава објективно, истинито и правовремено, као и да "стану на страну грађана" и извештавају о њиховим захтевима у Другом дневнику. Протест су подржали и средњошколци, као и део радника РТС-а.

Запослени на Медицинском факултету у Београду ступили су у штрајк који ће, како су рекли, трајати до испуњења студентских захтева.

Студенти и грађани су у понедељак 17. марта после Ургентног центра у Београду, протестовали испред Министарства здравља, пошто је Ургентни центар осудио "ширење панике" о здравственом стању људи после инцидента у Улици краља Милана када је још необјашњен звучно-ваздушни удар уплашио и растерао демонстранте у петнаестоминутном одавању поште настрадалима у Новом Саду. Ургентни центар је навео да је радио "уобичајено", а амбуланте "нису биле преплављене" пацијентима са симптомима "звучног удара". 

Студенти у блокади траже од Лекарске коморе Србије да "сваки здравствени радник који је учествовао у таргетирању пацијената, ускраћивању здравствене неге и политичком етикетирању појединаца, чиме је директно прекршена Хипократова заклетва, одговара за своје поступке", наводи се у саопштењу.

Велики број грађана из целе земље одазвао се на студентски протестни скуп под слоганом "15. за 15" у центру Београда 15. марта. 

Километарске колоне аутомобила су у суботу, 15. марта, од јутарњих часова пристизале у престоницу Србије, а формално организовање дугих пешачких колона ка централним тачкама окупљања почело је нешто после 10 часова ујутру из свих праваца града.

Иако је првобитно Скупштина Републике Србије била најављена за централно место окупљања, Трг Славија је у два наврата током дана проглашен за алтернативно место централног програма скупа "15. за 15", из безбедносних разлога – због окупљених око Удружења Студенти 2.0 који су боравили и тог дана у Пионирском парку.

И поред тога, на више локација у центру Београда дошло је до инцидената и међусобне туче једног дела учесника протеста, а данима после протеста јавност је заинтересована за случај у Улици краља Милана када је петнаестоминутна тишина која је почела у 19.00 прекинута четири минута раније због звучно-ваздушног удара о којем сведоче очевици, међу којима је одређен број затражио лекарску помоћ.

Док се у делу јавности спекулише о употреби звучног средства за разбијање демонстрација, полиција, Војска и БИА, демантују да је тако нешто употребљено 15. марта.  

Београђани су у петак дочекали бициклисте и колоне студената пешака из више градова и крајева Србије који су учествовали у вишедневном маратону "Марш за Србију", како би стигли на велики скуп "15. за 15" у Београду.

Студенти у блокади су 11. марта у 21 сат окончали 22-часовну блокаду улаза у зграду Радио-телевизије Србије у Таковској 10 и Абердаревој 1, која је почела 10. марта, око 22.30. Истовремено, била је блокирана и зграда Радио-телевизије Војводине.

Наставили су са блокадама факултета и ректората после студентско-радничког протеста "Раме уз раме – студенти и радници" који је одржан за викенд. У Нишу је одржан студентски протест "Ружа правде", док су је у Новом Саду био протест под називом "Шта жене знају са јајима".

Два дана раније је организована шетња "Кругом двојке" у Београду и протест испред зграде РТС-а.

Део студената у блокади и грађана који су били на протесту испред РТС-а дошли су до Пионирског парка и скандирали и звиждали окупљенима у Удружењу "Студенти 2.0" који, како наводе, желе да похађају наставу и који су од четвртка под шаторима у Пионирском парку. Кордон полиције стајао је између две групе студената и грађана.

Поред свакодневних протестних шетњи и одавања поште настрадалима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, широм Србије, одржан је и велики протест "Студентски едикт" у Нишу, 1. марта, четири месеца после пада надстрешнице у Новом Саду  када су студенти из више праваца у вишедневном маратону пешке стигли у Ниш на протест који је трајао 18 сати.

Студенти траже одговорност за трагедију у Новом Саду 1. новембра, када је 16 особа погинуло, а двоје људи је тешко повређено.

Протест у Нишу уследио је после великог скупа студената из целе земље под називом "Сретнимо се на Сретење" у Крагујевцу. 

Претходно, поводом 100 дана од пада надстрешнице у Новом Саду, студенти су и 9. фебруара, седмочасовном блокадом београдског моста Газела још једном позвали надлежне институције на одговорност.

Када се навршило три месеца од трагедије на Железничкој станици, 1. и 2. фебруара, организована је и студентска блокада Моста слободе у Новом Саду, која је трајала 27 сати. 

Неколико дана пре, истим поводом, студенти су организовали једнодневну блокаду београдске Аутокоманде.

У међувремену – студенти, професори универзитета у Србији као и наставници основних и средњих школа, ђаци и матуранти широм градова Србије – настављају и са протестима и блокадама зграда факултета и ректората, основних, средњих школа и гимназија.

Захтеви студената у блокади су објављивање целокупне документације о реконструкцији Железничке станице, одбацивање оптужби против ухапшених и приведених студената, активиста и грађана на претходним протестима поводом трагедије у Новом Саду, подношење кривичних пријава против свих нападача на студенте, професоре и грађане и повећање буџета за факултете за 20 одсто.

Представници власти сматрају да су испунили све захтеве, док студенти у блокадама истичу да ниједан од захтева није испуњен у потпуности. Грађевински факултет Универзитета у Београду више пута је објавио анализе документације у којима је таксативно навођено који папири недостају или нису комплетни.

Један од повода за оставку премијера Милоша Вучевића 28. јануара је и напад на студенте испред страначких просторија Српске напредне странке у Новом Саду, у ноћи између 27. и 28. јануара. Нападачи су тада тукли студенте палицама и песницама.  Студенткиња која је том приликом теже повређена имала је интервенцију на Клиници за максилофацијалну хирургију УКЦБ.

У блокадама су најмање 63 факултета пет државних универзитета, више приватних факултета и неколико високих струковних школа.

Потписима студентске захтеве су подржали одређен број судија Апелационог суда у Београду, Привредног апелационог суда, Првог основног суда у Београду, Вишег суда у Београду, Основног суда у Обреновцу, као и Адвокатска комора Србије, која је била у тродневном штрајку, а потом и у једномесечном штрајку. Акцијама, протестима и обуставом рада подршку пружају и пољопривредници, лекари, глумци, позоришта и друге културне установе и појединци.

Блокадама и обустави наставе придружили су се матуранти великог броја гимназија и средњих стручних школа. Поједине средње школе и гимназије одржавале су током распуста јавне часове на којима су одавале пошту страдалима на Железничкој станици у Новом Саду.

Протестима и обуставама рада прикључиле су се и основне школе широм Србије, наставници незадовољни договором који су репрезентативни синдикати направили са Владом Србије.

Опречни су подаци о основним и средњим школама у штрајку које објављују ресорно министарство, са једне, и нерепрезентативни синдикати и организације цивилног друштва са друге стране. У међувремену, учитељи, наставници и професори у штрајку својим захтевима су придодали и захтеве студената.

Исход данашње пресуде спречиће Ле Пенову да се кандидује за председницу Француске 2027. године, преносе француски медији. Пресудом јој је забрањено обављање јавне функције на пет година што одмах ступа на снагу, без обзира на жалбу.

Странка Национално окупљањње, која Ле Пенову сматра фаворитом међу потенцијалним кандидатима у председничкој трци, оценила је судски процес као политички мотивисан, преносе француски медији.

Ле Пенова и њене страначке колеге, чланови Европског парламента оптужени су да су годинама руководили обимном шемом проневере европских средстава.

Они се терете да су новцем намењеним за европске парламентарне асистенте плаћали страначке колеге и посланике у Француској.

Тужилац је затражио да се Ле Пенова казни и са 300.000 евра и 10 година затвора.

"Наглашавамо да овај акт насиља треба посматрати у контексту у ком је извршен, односно у вези са атмосфером која је створена клеветама, увредама, претњама и притисцима од стране носилаца високих јавних функција и таблоидних медија", напомиње се у саопштењу.

Проширени ректорски колегијум УБ тврди да је већ упозоравао да континуирани вербални напади у јавном простору – којима је, како наводе, посебно изложен ректор УБ Владан Ђокић – представљају корак ка отвореној репресији, али и "креирању амбијента којим се практично подстиче на насиље према студентима и професорима".

"Тражимо да престане говор мржње који може довести до трагичних консеквенци. Захтевамо од институција да предузму мере ради утврђивања одговорности медија, као и лица која својим јавним наступима утичу на изазивање нетрпељивости и сукоба у друштву и врше притисак на правосуђе, чиме угрожавају безбедност грађана", закључује се у саопштењу Проширеног ректорског колегијума УБ.

Наводе и да ће "јединствено бранити право чланова академске заједнице на миран и достојанствен протест у циљу заштите јавног интереса".

"У викенду за нама, водостај је растао по један центиметар за сат времена и јутрос у 5.00 је на мерној станици у Шапцу износио 510 центиметара. Већ је донесена наредба о ванредној одбрани од поплава, која је као мера конституисана после поплава 2014. године", истиче Спајић.

Прогнозира да ће врх актуелног раста водостоја достићи ниво од 536 центиметара до краја текуће недеље.

"Стање није забрињавајуће као 2014. Критичне тачке су после мајских поплава обезбеђене и насипи су ојачани. Константно смо на терену са представницима Штаба за ванредне ситуације Града Шапца и до сада нисмо имали ситуацију са изливањем река које би угрозило становништво. Није било потребе за евакуацијом", закључује начелник Одељења за ванредне ситуације Шапца.

Вршилац дужности директора Републичке управе цивилне заштите Републике Српске Борис Трнинић саопштио је јутрос да су у већини градова и општина РС укинуте ванредне мере, као и да се ситуација у већини погођених региона нормализује.

"Све притоке Сане су у стагнацији и опадању, а у наредних 48 сати пратимо слив Саве", истакао је Трнинић.

Поплавама су највише погођени Приједор и Градишка. Евакуисано је најмање 145 људи.

"Тешко је говорити о процени материјалне штете. Најважније је да није било жртава. У Приједору је заплављено 800 домаћинстава", навео је Трнинић.

Стотине објеката у поткозарским општинама, међутим, и даље су под водом.

У Козарској Дубици и Новом Граду под водом је по десет објеката, а у Костајници шест.

КУРСНА ЛИСТА БР. 59

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 31.3.2025. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

У јутрошњој објави кинеске амбасаде у Мјанмару на Фејсбуку, наводи се да је спасена жена у стабилном стању.

У Мјанмару, државни медији су саопштили да је потврђена смрт најмање 1.700 људи док је "Вол стрит џорнал", позивајући се на владајућу војну хунту, пренео да је број жртава у Мјанмару достигао 2.028.

Очекује се помоћ УН, стигли шатори, ћебад и прва помоћ из Кине

Уједињене нације су саопштиле да журе да допреме хуманитарну помоћ за око 23.000 преживелих погођених земљотресом у централном Мјанмару.

"Наши тимови у Мандалеју придружују се напорима да се повећа хуманитарни одговор упркос томе што и сами пролазе кроз трауму", рекла је Норико Такаги, представница агенције Уједињених нација за избеглице у Мјанмару.

У међувремену, званична кинеска новинска агенција Синхуа је пренела да је званични Пекинг упутио прву пошиљку помоћи Мјанмару вредну 100 милиона јуана (13,78 милиона долара) укључујући шаторе, ћебад и приборе за прву помоћ.

Потрага за преживелима у рушевинама небодера у Бангкоку

У Бангкоку, престоници Тајланда, спасилачке екипе које користе дизалице и псе трагаче, наставиле су данас потрагу за 76 људи за које се верује да су затрпани под рушевинама небодера у изградњи који се срушио. Гувернер Бангкока Чадчарт Ситипунт рекао је да спасиоци не одустају, упркос томе што се ближи крај уобичајеног временског оквира за проналажење живих људи.

"Потрагу настављамо и након 72 сата, јер су у Турској људи преживели и након недељу дана проведених испод рушевина. Потрага није отказана", рекао је Чадчарт. Он је додао да скенирање рушевина машинама указује на то да још увек може бити живих људи под рушевинама, а пси трагачи су послати у покушају да се прецизно одреде њихове локације.

Колико је познато, нема повређених, нити опасности по животну средину.

Према информацијама из "Србијавоза", саобраћај између Суботице и Сомбора је и јутрос у прекиду.

Саобраћајна несрећа догодила се јутрос око пола два на путу од Доњег Милановца ка Хидроелектрани Ђердап 1, три особе су погинуле, а четири су повређене.

Погинуо је возач аутомобила кладовских регистарских таблица, као и два румунска држављанина од којих једно дете старо осам година, сазнаје Танјуг.

Друго дете сличног узраста и две жене из Румуније, као и сувозач из Србије, лакше су повређени и данас ће бити пуштени са лечења из болнице у Кладову.

У Београду ће ујутро и пре подне бити претежно облачно, повремено с кишом, после подне углавном суво уз делимично разведравање.

Дуваће слаб и умерен ветар, северни и северозападни. Најнижа температура биће око 8 степени, а највиша око 13 степени.

Прогноза за наредне дане

У уторак и среду очекује се претежно облачно време, местимично с кишом и локалним пљусковима, који понегде могу бити праћени грмљавином, на високим планинама и са снегом.

У другој половини седмице биће променљиво и мало топлије са сунчаним интервалима и максималном температуром понегде и до 20 степени.

Краткотрајна киша или локални пљусак се у четвртак и петак очекује само у брдско-планинским областима, а у суботу понегде и у осталим пределима.

Од недеље ће уследити захлађење с пролазним падавинама уз појачање северног ветра.

Нетанјаху је такође нагласио да ће Израел осигурати свеопшту безбедност у Појасу Газе и омогућити примењивање плана председника САД Доналда Трампа за то подручје.

Након што је председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп запретио војном акцијом против иранског режима ако Иран не постигне договор са САД у вези са својим нуклеарним програмом, високи ирански војни званичник рекао је да ће Техеран напасти заједничку америчко-британску поморску базу на острву Дијего Гарсија као одговор на било какав амерички напад.

У међувремену, израелски удари на Појас Газе не престају. У нападу, који је изведен на муслимански празник Рамазански бајрам, погинуло је најмање деветоро Палестинаца, укључујући петоро деце.

Истовремено, Хути су лансирали пројектил на Израел, погађен је аеродром "Бен Гурион".

Портпарол јеменске војске Јахја Сари поручио је да свакодневни ваздушни напади на Јемен неће одвратити јеменске оружане снаге од испуњавања њихових обавеза. Он је додао да ће јеменске операције против израелског режима трајати све док "агресија у Гази не престане" и док блокада енклаве не буде укинута.

"Случај из Бачке Тополе пре неки дан, где је власница нелегалног објекта ухапшена када је покрајинска инспекција социјалне заштите изашла на терен, увидела је да постоји нерегистровани субјекат и, забранила му рад. Након тога је реаговала полиција по налогу Основног јавног тужилаштва", истиче Слађана Марковић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Све више проблема, ни лиценца није гаранција

Власница једног лиценцираног приватног дома је, кажу у Министарству, да би добила лиценцу фалсификовала документацију за противпожарну заштиту.

"Нас је Министарство обавестило да они више немају лиценцу, да је потребно изместити те кориснике. Наш мобилни тим, заједно са још стручних радника из центра, пошто је било много корисника ту, изашао је на терен и ми смо контактирали са сродницима, сместили неке људе који нису имали где, није имао ко да их прихвати. Неки су дошли по своје сроднике и одвели их својим кућама. Један мали део је смештен у Геронтолошки центар Шабац. Наредбом министарства два корисника је било смештено на одељење психијатрије у нашој болници", наводи Јелена Божанић из Центра за социјални рад у Шапцу.

Недостатак кадра, неговатељице из иностранства

Горући проблем који мучи и државне установе и приватнике јесте недостатак стручног кадра. Само Геронтолошком центру Београд, који збрињава око 1.000 корисника, недостаје више од 25 неговатељица и више од 17 сервирки.

Једна неговатељица сада брине о 60 до сто корисника, у просеку има 55 година а прима минималац.

"Ми морамо урадити много више да чувамо те раднике које имају, мораће више људи да се едукује за те послове и да једноставно буду награђени, ако не баш онолико колико су у иностранству, али да буду награђени више да би остали да раде овде", каже Надежда Сатарић из НВО "Амити-снага пријатељства".

За разлику од државних који су под директним надзором министарства, поједини приватници проблем покушавају да реше запошљавањем радника из иностранства.

"У неким приватним домовима сам видела да је неговатељски кадар из иностранства, из Непала. И у болницама сам видела да су спремачице и чистачице, сада сам скоро била, странкиње које не говоре српски језик. Али ајде, ако је чистачица ако и не зна језик, мања је потреба, али ако је неговатељица или медицинска сестра, већ мора да има више контакта и непосредног говора. То ће већ бити озбиљан изазов", указује Сатарићева.

Контрола и државних домова

Из ресорног Министарства кажу да контролишу и домове чији је оснивач Република Србија и да је тренутно Геронтолошки центар у Лесковцу предмет инспекцијског надзора.

"Број запослених је нама проверљив и у том смислу стандарди су испуњени. Ми смо ти који омогућавају финансирање запослених у државним установама, то знамо сваког месеца који број људи ради и пружа услугу. Оно што се дешава у приватним домовима је потпуно другачија ситуација", истиче Слађана Марковић.

Проблема је напретек. За редовније контроле више од 300 приватних и државних установа нема ни довљно инспектора.То користе они несавесни, тако да, кажу упућени, ни лиценца није гаранција квалитета и безбедности.

"То би значило да, ако купујете нафту од Русије, нећете моћи да послујете у Сједињеним Државама. На сву нафту биће уведена царина од 25 до 50", упозорио је шеф Беле куће.

Истовремено, рекао је да ако Путин уради "праве ствари", његов бес може да се распрши и најавио да планира ове седмице да поново разговара с Путином. 

Британски Економист сазнаје из извора украјинске владе да је председник Володимир Зеленски наложио свом тиму да се припреми за изборе након потпуног прекида ватре.

Лист наводи Ускрс, 20. април, као вероватан датум за прекид ватре. Напомиње и да је за 5. мај у парламенту заказано гласање о продужењу ратног стања, које истиче 8. маја.

Европске земље планирају да у наредним недељама пошаљу војни тим у Украјину како би се утврдио потребан број мировних трупа и где ће оне бити распоређене, пише Вашингтон пост.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров поручује да је Запад стављен "под оружје" како би "бајонетима" покушао да продужи живот кијевском режиму. 

Лавров је то упоредио с акцијама Наполеона Бонапарте или Адолфа Хитлера, који су на сличан начин користили уједињене европске снаге за борбу против Руске Федерације.

"Навијачи су негодовали и гурали редаре, а међу њима се издвојио Јовановић који је инсистирао да уђе и с обзиром да редари нису могли да га зауставе, припадници Полицијске бригаде предузели су мере из своје надлежности и том приликом покушали да зауставе улазак Јовановића при чему је дошло до Јовановићевог пада на под", наводи МУП.

Полицијски службеници ПЈП Полицијске бригаде према Александру Јовановићу нису употребљавали средства принуде, нити су се према истом понашали непрофесионално, наглашавају из МУП-а.

Јовановић је догађај пријавио Полицијској станици Врачар, где је од њега узета изјава, а о догађају је обављен разговор и са припадницима Полицијске бригаде који су били ангажовани на обезбеђењу рукометне утакмице и учествовали у догађају.

"Сви извештаји и изјаве биће достављени Одељењу за контролу законитости у раду Полицијске управе за град Београд које ће предузети мере из своје надлежности како би утврдили све околности овог догађаја и испитали да ли је у поступању полицијских службеника било прекорачења овлашћења. О свему је обавештен и Сектор унутрашње контроле, као и надлежно тужилаштво", закључује се у саопштењу.

Фудбалски клуб Партизан објавио је да је капитен првог тима Александар Јовановић поднео званичну пријаву полицији због, како се наводи, прекомерне употребе силе од стране органа реда.

Инцидент се догодио око 18 часова, на улазу у Спортски центар "Вождовац" на Бањици, уочи реванш утакмице четвртфинала рукометног Еврокупа између Партизана и грчког АЕК-а.

"Према прелиминарним проценама, потврђено је лежиште од око 150 милиона тона руде. Садржи 2,81 милион тона бакра са просечним садржајем од 1,87 одсто и 92 тоне злата са просечним садржајем од 0,61 грам по тони. Поред тога, лежиште остаје отворено на периферији, што указује на значајан потенцијал за истраживање минерала", наводи се у саопштењу компаније "EMX Royalty".

Предраг Мијатовић, заменик директора Геолошког завода Србије указује да потврда овог лежишта злата и бакра у Србији има велики значај, јер ће повећати резерве ових сировина и отворити могућност њихове даље експлоатације, те да ће, с друге стране, допринети повећању златних резерви Србије.

"У суштини ово лежиште које је потврђено је још ранијим геофизичким радовима из осамдесетих година обележено као простор великог новог лежиштта, иста је ситуација била и са претходним лежиштем које је откривено - Чукару Пеки", додаје Мијатовић.

Рудник Чукару Пеки отворен је 2021., након више од 15 година истраживања и припреме. Зато стручњаци објашњавају да сада потврђене резерве на налазишту Малка Голаја не морају бити и коначне, нити значи да ће ту и бити рудник.

"Од тих теоријских резерви до експлоатације шта ће се добити из тог лежишта проћи ће дужи временски период, а те толике резерве злата, бакра и сребра, питање је да ли се могу извадити, пошто би проценат искоришћења био би нешто више од 50 одсто", наводи Предраг Мијатовић, заменик директора Геолошког завода Србије.

Процењује се да Србија располаже са око 700 до 1.000 тона резерви злата. Међу највећим налазиштима су рудници - Чукару Пеки, Чока Ракита код Жагубице и локација на Рогозни код Новог Пазара, на којој се још раде истраживања.

По налогу основног јавног тужиоца, против осумњичених биће поднета кривична пријава у редовном поступку.

Али, и без тих царина немачка индустрија је у кризи и све више фирми селе своју производњу у иностранство.

Како кажу, доминантан разлог за то су трошкови производње. Конкретно, од избијања рата у Украјини, привреднике оптерећују високе цене струје, гаса и нафте, потом растући порези, али и један стари проблем – компликована и гломазна бирократија.

Међутим, Немци селе производње у Азију и због тамошње већег нивоа роботизације и аутоматизације производње.

"Филмове из наших кинеских фабрика приказујем нашим колегама у другим деловима света, због високог степена аутоматизације, стандардизације, роботизације. Развој у Кини у последњих шест, седам година био је изванредан у погледу увођења технологије у производњу. У протеклих неколико година уложили смо милијарду јуана у производне капацитете у Кини. И наставићемо тако", наводи Мигуел Борего, генерални директор "Тисен - Крупа".

Како Немачка планира да финансира економски заокрет

Индустријалци сматрају да је Немачкој у трци за инвестицијама потребан заокрет. Управо такве реформе обећава најизгледнији будући немачки канцелар Фридрих Мерц.

И пре него што је постао канцелар, он је успео да стари сазив Бундестага усвоји уставне промене, које ће омогућити његовој влади да се задужи за више од 1.000 милијарди евра наредних година и тај новац искористи за наоружавање, инфраструктуру и климатске пројекте.

"Рат и очекивање војне потребе се користе као привремени лек за немачку привреду. Али то је лош знак. Увек морамо имати на уму да се војна потрошња на крају подржава порезима. Ако желимо да повећамо војне инвестиције, морамо да повећамо порезе за појединце и привреду, или да смањимо другу потрошњу и приоритет, као што су образовање, истраживање и развој. То су области које дугорочно одржавају конкурентност привреде. Дубоко жалим због политике владе по овом питању", наводи Рајнер Ротфус, посланик АфД-а у Бундестагу.

У Немачкој, чини се, постоји сагласност да њена привреда клизи у деиндустријализацију, осим у сектору производње оружја. Али све гласније се чује дилема да ли Немачка заправо мења модел економског успеха тако што ће уместо аутомобила, убудуће производити и извозити тенкове.

Уједињене нације упозоравају да недостаје медицинска помоћ, док Међународни црвени крст процењује којим је деловима земље најхитније потребна помоћ.

"Чак и овде у Јангону, највећем граду Мјанмара, људи немају струју ни воду већ три дана, па можете само да замислите како је у најтеже погођеним подручјима Мандалаја и Сегуина. Домаћи Црвени крст је појачао своје акције, али једноставно не могу више од овога. Међународни црвени крст је упутио апел за више од 100 милиона долара помоћи, који би требало да спасу 100 хиљада људи. Сви морамо да им помогнемо", поручује Мари Манрике из делегације Међународног црвеног крста у Мјанмару.

Ситуација у најтеже погођеном историјском граду Мандалају је трагична. Нема професионалних спасилачких тимова, готово све продавнице су затворене, струје нема, много путева је оштећено.

"Рукама чистимо рушевине и тражимо преживеле. И даље налазимо само мртве. Ево овде је био препун ресторан у време земљотреса, боље да вам не описујем. Радимо шта можемо, али погледајте око нас, свуда су срушене стамбене зграде, и знамо да је унутра било много људи", каже Вин Луин из Мандалаја.

Мјанмарска војска најављује брзу истрагу и хитну помоћ за погођене области. Регистрован је још један потрес јачине 5,1 степен, са епицентром у близини Мандалаја. Осетио се и у суседном Тајланду, где је погинуло најмање 17 особа.

Док међународна хуманитарна помоћ и спасилачке екипе пристижу у Мјанмар, медији само закључују да је укупне људске губитке и материјалну штету тренутно немогуће проценити.

Вучић је на Инстаграму написао да је то био веома добар разговор.

Како наводи, нагласили су значај даљег унапређења односа и у складу са тим договорили сусрет у априлу.

"Верујем да пријатељство и партнерство са Француском грађанима Србије доноси велику корист", навео је Вучић.

Макрон: Поновио сам жељу да Србија настави да напредује ка ЕУ

Француски председник је рекао да је током данашњег телефонског разговора са председником Србије поновио своју жељу да Србија настави да напредује на свом европском путу.

"Разговарали смо о билатералним темама и направили пресек након његових недавних контаката у Бриселу. Поновио сам му своју жељу да Србија настави да напредује на свом европском путу", навео је Макрон на платформи Икс.

Макрон је ту објаву написао на француском и на српском језику.