Истакао је да су његов рад на јачању међурелигијског дијалога и посвећеност хуманизму оставили неизбрисив траг у историји.

"Његов губитак представља тугу за све нас. У име грађана Републике Србије и у своје име, изражавам најдубље саучешће Римокатоличкој цркви, као и свим верницима широм света. Његов живот, посвећен вери, љубави и служби другима, биће вечна инспирација за све нас. Нека му је вечна слава", поручио је Вучић.

"Увек на страни најугроженијих"

Поводом смрти папе, огласио се и француски председник Емануел Макрон, који је навео да је током своје службе увек стајао на страни најугроженијих и најслабијих, и да је то чинио са пуно понизности.

"У времену рата и бруталности, имао је осећај за другог, за најкрхкије", рекао је Макрон.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони навела је да је смрт папе Фрање разлог за велику тугу, јер је отишао "велики човек и пастир".

"Имала сам привилегију да уживам у његовом пријатељству, саветима и учењима, која никада нису престајала, чак ни у време искушења и патње", навела је Мелонијева.

И потпредседник САД Џеј Ди Венс упутио је саучешће милионима хришћана који су волели папу Фрању.

"Био сам срећан што сам га видео јуче, иако је очигледно био веома болестан. Памтићу га по проповеди коју је држао за време избијања коронавируса. Било је заиста лепо", поручио је Венс.

"Позивао на мир у немирном свету"

И израелски председник Исак Херцог у поруци саучешћа навео је да је поглавар Римокатоличке цркве био човек дубоке вере, мира и саосећања, који је неговао везе са јеврејским светом.

"Човек дубоке вере и безграничног саосећања. Посветио је свој живот уздизању сиромашних и позивању на мир у немирном свету“, рекао је Херцог.

Огласио се и будући немачки канцелар Фридрих Мерц, који је изјавио да ће папа Фрања остати упамћен по "неуморној посвећености најслабијим члановима друштва".

"Водила га је понизност и вера у Божију милост", рекао је Мерц.

Пољски председник Анджеј Дуда такође је изјавио да је папа био "велики апостол милосрђа" и да је видео одговоре на изазове савременог света.

"У својој пастирској служби водио се понизношћу и једноставношћу", написао је Дуда.

Примљен је 14. фебруара у болницу Ђемели у Риму, у стању које су тада лекари описали као врло озбиљно и тешко. Папа је пре тога два пута пао у својој резиденцији, многобројне обавезе у Светој, јубиларној години све је теже обављао.

Био је фигура која је дубоко утицала на модерну историју цркве. Са својим понтификатом, који је започео 13. марта 2013. године, донео је ветар промена, како у унутрашњој политици цркве, тако и у перцепцији коју свет има о њој.

Kо је заправо био папа Фрањa и како је дошао до тога да постане један од најутицајнијих људи на свету.

Живот пре понтификата

Папа Фрања, чије је име при рођењу било Хорхе Марио Бергољо, рођен је 17. децембра 1936. године у Буенос Ајресу, у Аргентини, од италијанских емиграната Марија Бергоља и Ређине Марије Сивори.

Одрастао је у скромном породичном окружењу, а млади Хорхе је од самог почетка показивао снажну верску посвећеност, под утицајем католичке културе која је била део његовог свакодневног живота.

Његово детињство било је обележено љубављу према породици, али и економским тешкоћама које су у њему развиле осетљивост према најсиромашнијима и онима којима је помоћ најпотребнија.

Бергољо је започео своју религијску каријеру када је имао 21 годину, уласком у Дружбу Исусову (Језуите) 1958. године. У почетку је похађао семинар у Буенос Аиресу, где се издвојио својим духовним и интелектуалним ангажманом.

Постао је свештеник 1969. године и почео да се посвећује формацији младих језуита. Његово религијско образовање довело га је до тога да постане један од најцењенијих теолога Латинске Америке.

Бергољо је током година обављао различите функције унутар цркве. Био је провинцијал језуита у Аргентини од 1973. до 1979. године, у периоду када је земља била под војном диктатуром. Посвећивао се обичним људима и борио се против маргиналности и неправде трудећи се да одржи равнотежу између религије, друштвеног и политичког живота фокусирајући се на добробит најугроженијих.

Постао је помоћни бискуп Буенос Ајреса 1992. године, а 1998. године надбискуп тог града. Папа Јован Павле Други га је унапредио у кардинала 2001. године, препознајући његов велики ангажман у религијском и друштвеном животу.

Током година као кардинал, постао је познат по свом пасторалном приступу, директном и искреном, никада не одустајући од своје визије цркве као "сиромашне, за сиромашне".

Избор за папу после абдикације Бенедикта Шеснаестог

Након историјске абдикације папе Бенедикта Шеснаестог, Хорхе Марио Бергољо марта 2013. године изабран је за папу, узимајући име Фрања у част светог Фрање Асишког, симбола сиромаштва, скромности и љубави према ближњима.

Избор овог имена означио је почетак револуционарног понтификата, јер је Папа Фрања одмах постао синоним за цркву која је инклузивнија, ближа сиромашнима и маргинализованима, удаљена од ригидних црквених церемонијала и посвећена реалним друштвеним проблемима.

Стекао је моменталне симпатије верника када се први пут појавио на славном прозору у Ватикану обративши се верницима на једноставан начин рекавши обично "Добро вече". Осим тога, крст који је носио није више био златан, већ од сребра.

Његов избор да живи у резиденцији Санта Марта, уместо у традиционалној Апостолској палати, навика да пере ноге сиромашнима и мигрантима, и његов континуирани позив на милосрђе и друштвену правду, учинили су га папом који је ближи народу, такозвани "папа последњих" (papa degli ultimi).

Папа Фрања се од почетка посветио унутрашњој реформи цркве, започињући процес обнављања који је обухватио различите области, укључујући борбу против корупције у римској курији, осуду сексуалних злоупотреба од стране клера и ангажман за људска права. Један од његових главних циљева био је и оживљавање међу религијског дијалога и промоција културе мира и братства на глобалном нивоу.

Током свог понтификата, папа Фрања суочавао се са бројним светским изазовима, укључујући кризе избеглица, оружане сукобе, економске и социјалне неједнакости и климатске промене.

Његова енциклика Laudato si' из 2015. године, посвећена заштити животне средине, имала је значајан утицај на јавност и политику, наглашавајући важност заштите наше планете и усвајања одговорнијег и одрживог начина живота.

Његов пасторални приступ довео је до веће отворености према контроверзним темама као што су прихватање хомосексуалаца и реформа цркве у вези са улогом жена. Иако је остао веран католичкој доктрини, папа Фрања је настојао да учини цркву усклађенијом са изазовима савременог света.

Други кључни аспект његовог понтификата био је његов став према дијалогу са другим религијама, нарочито исламом и јудаизмом. Његова посета Јерусалиму и сусрет са имамом Ел Азхара постали су симболи отвора и братства међу религијама.

Папа Фрања је за време свог понтификата путовао 47 пута, био је први папа који је посетио Корзику, а у септембру прошле године је посетио Азију и Океанију када је за 12 дана прешао 32.000 километара и то је било његово најдуже путовање.

Међу кључним тренуцима понтификата папе Фрање, један од призора који је тешко заборавити јесте када се појавио потпуно сам на мрачном Тргу Светог Петра, мокар од кише, молећи се Богородици Салус Попули Романи да заустави пандемију ковида.

Био је 27. март 2020. године, а Италија је, као и остатак света, била потпуно блокирана. Папа је тада говорио о "густом мраку који се спустио на наше тргове, улице и градове, који је завладао нашим животима, испуњавајући наше дане заглушујућом тишином и празнином која све паралише".

Папа је тада рекао: "То се осећа у ваздуху, у гестовима и у погледима који говоре више од речи. Одједном смо уплашени и изгубљени". Папа се залагао за мир у Украјини и престанак сукоба у Гази и за време свог понтификата се срео са највећим државним представницима из свих земаља, од Обаме до Путина, Трампа и Ангеле Меркел али и са славним личностима попут Бона Вокса, Грете Тунберг, Марадоне и Роберта Бенињија.

Папин однос према смрти

Папа Фрања није скривао да је често размишљао о смрти. Са 88 година, током последњих година прошао је кроз неколико деликатних операција у Поликлиници Ђемели, а болови у леђима и проблеми са дисањем стављали су његов организам на озбиљан тест.

Иако је увек сматрао папство животном мисијом, поштујући одлуку свог претходника, папе Бенедикта Шестнаестог да се повуче, Фрања је ипак пажљиво организовао све аспекте у вези са својим погребом уносећи у тај последњи чин револуционарне промене.

Неколико месеци након избора, папа Фрања је замолио аргентинског лекара Нелсона Кастра да напише књигу о здрављу Папа и њиховим неурозама, што је он и учинио те написао књигу Здравље папа: Медицина, теорије уроте и вера од Леона Тринаестог до Фрање, која садржи дуг интервју са папом из 16. фебруара 2019, у којој Фрања каже: "Не плашим се смрти и замишљам да ће се то десити у Риму".

Ово је био први пут да је један папа јавно проговорио о свом здрављу, и физичком и психолошком. Према аутору, Фрања је то учинио да "се прикаже као и свако друго људско биће", истичући да, иако је непогрешив у доктрини, он је и даље човек који пати као и сви други.

Болести папе

У разговору са Нелсоном Кастри, папа Фрања је детаљно говорио о својим ранијим болестима, не скривајући своју рањивост. Сећао се операције из 1957. године, када му је уклоњен горњи режањ десног плућног крила због три цисте, као и друге операције на жучи док је био провинцијал језуита.

Такође је споменуо проблеме са јетром, који су га натерали да се придржава строге дијете, и срчане проблеме из 2004. године, уз већ у то време присутне болове у леђима због компресије између четвртог и петог пршљена. Оперисао је катаракту 2019. године.

Папа је 2021. године патио и од дивертикуларне стенозе дебелог црева, што је захтевало хируршку ресекцију једног дела црева.

Често је био у инвалидским колицима због потешкоћа у кретању јер је патио је и од гоналгије, тј. бола у десном колену Имао је и ишијас који му је изазивао болове. Последњих месеци је два пута пао у својој резиденцији те се појавио са плавим оком.

"Већ сам потписао документ на коме дајем оставку у случају да моје здравље више не дозвољава да се бавим мојим послом", изјавио је папа у интервјуу за италијанске медије у децембру.

Папа је ишао на психоанализу

Папа Фрања се није устручавао да говори и о свом менталном здрављу. У интервјуу са социологом Домиником Волтоном, објављеном у књизи Политика и друштво (Politique et société, 2017), открио је да је током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века ишао на психоанализу код јеврејске терапеуткиње, док се припремао да постане ректор Универзитета језуита у земљи под владавином Виделине диктатуре.

У том мрачном периоду, Фрања је признао да му је психоанализа помогла да се носи са својим страховима.

Као папа, објаснио је да је одлука да живи у Кући Свете Марте, месту које може да се посматра као дом за старији клер, била вођена психолошким разлозима. Ово представља значајну промену у односу на ранију традицију Цркве, која је историјски одбацивала психоанализу.

Нови погребни обред по жељи папа Фрање

Фрања је поједноставио и папински погребни обред. У интервјуу са новинарком Валентином Алазараки, са ироничним осмехом је рекао: "Поједноставили смо га значајно. Морало је то да се уради, бићу први који ће то испробати!"

Вероватно ће једна од промена бити у трајању погреба, који традиционално траје девет дана.

Гробница у Базилици Санта Марија Мађоре

У другом делу интервјуа, папа Фрања је открио да је одлучио да буде сахрањен изван ватиканских зидина, тачније у Базилици Санта Марија Мађоре, уместо да буде сахрањен у ватиканским гротама испод Базилике Светог Петра, где су сахрањени многе папе, укључујући Бенедикта Шеснаестог.

Фрања је изабрао Санта Марија Мађоре, делимично због своје посебне посвећености према икони Мадоне Салус Попули Романи, којој се редовно обраћао на почетку и крају сваког апостолског путовања. Ова лична веза са Мадоном, којој се молио често током свог понтификата, учинила је ову одлуку за њега посебно значајном.

Папа Фрања је од 2013. године показао да је визионарски духовни лидер, способан да допре до срца и умова људи широм света. Његова фигура постала је референтна тачка за цркву која жели да буде ближа народу, никада не заборављајући своју мисију да промовише љубав, правду и мир.

Његов живот, пре и током понтификата, сведочи о човеку који је своју егзистенцију посветио вери и служби другима, пример за милионе људи широм света. Католички верници дубоко жале овај велики губитак, а ко год дошао после папе Фрање неће имати лак посао.

"Драга браћо и сестре, са дубоком тугом морам да објавим да је преминуо наш свети отац Фрања", саопштио је кардинал Kевин Фарел на ватиканској телевизији.

У објави Ватикана написано је да се "јутрос у 7:35 римски бискуп Фрања вратио у кућу Очеву".

Аргентински кардинал Хорхе Марио Бергољо изабран је за поглавара Римокатоличке цркве 13. марта 2013, а одабрао је име Фрања. До избора за 266. понтифа био је надбискуп Буенос Ајреса, а први је папа још од осмог века да није Европљанин и први са Јужне хемисфере и из редова језуита.

Бергољо је био инспирисан да се придружи језуитима 1958. године након опоравка од тешке болести. 

Боловао је тада од тешке респираторне инфекције због које му је уклоњен део плућног крила. Касније се присећао да му је медицинска сестра спасила живот, одлучивши да удвостручи дозу лекова које је примао.

Папа Фрања је био син италијанских имиграната, радника на железници. Рођен је 17. децембра 1936. године, а надбискуп Буенос Ајреса био је од 1998. године. На положај кардинала уздигнут је три године касније.

Важио је за скромног човека, често је аутобусом ишао на посао, сам себи кувао и редовно посећивао сиромашне четврти у близини аргентинског главног града.

Име Фрања одабрао је у част Светог Фрање Асишког, оснивача језуитског реда, зато што се светац нарочито бринуо за добробит сиромашних.

Био је познат по својој скромности и посвећености социјалној правди. Течно је говорио шпански, италијански и немачки језик. Током свог понтификата, залагао се за реформе унутар Цркве и наглашавао важност милосрђа и бриге за сиромашне.

Фрања се истицао и по међународној видљивости као папе и посвећености међурелигијском дијалогу.

Имао је толерантан став према члановима ЛГБТ+ заједници и био велики критичар необузданог капитализма, конзумеризма и претераног развоја.

Залагао се за борбу против климатских промена, за универзално укидање смртне казне називајући је суштинским злом.

Папа Фрања је критиковао пораст десничарског популизма, позивао на декриминализацију хомосексуализма, помогао је да се обнове потпуни дипломатски односи између САД и Кубе, преговарао о споразуму са Кином како би се дефинисао колики утицај тамошња Комунистичка партија има у именовању кинеских бискупа.

Будући да је имао мање формалан приступ папству од својих претходника, боравио је у пансиону Свете Марте уместо у Апостолској палати, званичној резиденцији поглавара Римокатоличке цркве.

Упркос неколико здравствених изазова, укључујући операцију дебелог црева 2021. године и киле 2023. године, као и повреду десне надлактице након пада у својој резиденцији у јануару 2025. године, папа Фрања је у својој аутобиографији изјавио да је здрав и да не планира да се повуче са места поглавара Римокатоличке цркве.

Почетком месеца оболео је од акутног бронхитиса због којег је 14. фебруара смештен у болницу у Риму, након чега је после више месец дана пуштен. Од тада је проводио време у својој резиденцији.

Вожња додатно може бити успорена на местима где се изводе радови, пре свега код петље Пожаревац код Велике Плане у смеру ка Београду, петљи Ковиљ у смеру ка Новом Саду, а у току је и реконструкција више локалних путева и путне инфраструктуре.

Према информацијама Управе граничне полиције за сада нема задржавања возила ни на путничким ни на теретним терминалима.

Према последњим информацијама добијеним од ЈП "Путеви Србије", ни на наплатним станицама на ауто-путевима у Србији нема задржавања возила.

Било је то донекле логично али суштински противречно замршено савезништво које је пре постојало на папиру него у стварности јер га је кидала центрифугална сила огромне географске удаљености, међусобно неспојивих ратних циљева и пригушене расне нетрпељивости.

Јер, мада су и Берлин и Токио ватрено прижељкивали преструктурирање светског поретка и растакање глобалне хегемоније старих колонијалних сила Британије и Француске, њихови стратешки приоритети нису били усаглашени.

Хитлер је, на пример, од Јапана, који је сматрао инфериорном цивилизацијом која је свој колосални индустријски и војни искорак остварила искључиво захваљујући научном и технолошком знању добијеном са Запада, тражио удар на Совјетски савез, који би његовим сада већ исцрпљеним и ослабљеним трупама под Стаљинградом и другде у Русији и Украјини умањио терет, али су се Јапанци, поучени искуством из кратког рата на граници Кине и Монголије 1939. године прибојавали окршаја с Црвеном Армијом и уопште били заокупљени крупним операцијама у Кини и у Пацифику.

Тако, војске Рајха и острвске церевине не само што нису биле у прилици да делују заједно у борби на одређеном фронту, већ нису биле ни усмерене на исто бојиште. Зато им је као модалитет сарадње преостала само размена војних искустава, техничких решења и материјалних потрепштина.

Операција "Јанаги"

То је управо био смисао амбициозне и врло ризичне операције у Јапану познате као "Јанаги" - њен циљ, размена војних технологија, сировина и материјала, првобитно је требало да буде остварен коришћењем бродова, али је због све јачег притиска противника из ваздуха њено спровођене убрзо премештено под воду, односно, поверено подморничарима. Они су добили епски задатак да се пробију кроз Пацифик, Индијски и Атлантски океан све до велике немачке базе у Лоријену у северозападној Француској.

У склопу те сложене подводне размене Немци су својим и јапанским теретним подморницама на Далеки исток слали упутства за производњу и узорке митраљеза, топова, нишанских справа и радара, као и моторе, машине "Енигма" за кодирање порука, а, при крају рата, и планове за конструкцију млазних авиона Месершмит "Ме-163" и "Ме-262", који су тада, као и ракете "В1" и "В2", били нови, револуционарни изум и моћно оружје суштински другачијих перформанси од постојећег које је корисницима пружало наду да би очајно тешка војна ситуација ипак могла да буде преокренута.

С друге стране, Јапанци су у Француску углавном достављали своја ваздухопловна и морнаричка торпеда, лекове и сировине из југоисточне Азије коју су држали под окупацијом, као што су гума и руде метала. Још једна важна функција подморничког транспорта био је и превоз конструктора, инжењера, војних аташеа и важних политичких фигура.

Стуб операције

Вероватно најважнији посао у склопу сложене, опасне операције "Јанаги" обавила је подморница "И-29", изграђена у лучком граду Јокосуки на улазу у Токијски залив и примљена у плаве редове царске морнарице почетком 1942. под палицом искусног капетана Ђуићи Изуа.

Оруђе за бој и уништавање, "И-29", која се одазивала на позив "бор", може се рећи, имала је тајно име не само природњачког, већ и песничког, односно, уметничког призвука, јер то зимзелено дрво, које асоцира на зиму и снег али и истрајност и жилавост, има битно место у јапанској поезији И но драми, где осликано на паравану од папира фигурира као практично једини украс на минималистичкој позорници.

"И-29" је била подморница дуга 108 метара, коју је опслуживало 94 чланова посаде. Њених првих неколико патрола у пространом, од борби узаврелом Тихом океану прошло је тихо, без улова. Прво непријатељско пловило, скромни трговачки брод, та челична ајкула је потопила тек у септембру 1942, седам месеци након уласка у службу. Пре него што је у априлу 1943. пошла на пут до Африке како би остварила контакт са Немцима и реализовала део циљева операције "Јанаги", њен највећи плен су били стари парни брод "Пол Лакенбак", који је за потребе америчке војске теглио тенкове и бомбардере "Б-25", и британски теретњак "Тилава" са немалом посадом од 280 људи, који је потопила у Арапском мору.

Те 1943. "И-29", која је испловила из Сингапура, се у Индијском океану, у близини острва Мадагаскар и обале Мозамбика, сусрела са немачком подморницом "У-180". Предала јој је планове јапанског носача авиона "Акаги" (потпљеног 1942. током битке за Мидвеј), неколико торпеда и две тоне злата за потребе амбасаде у Берлину. У немачко пловило су прешла и два инжењера која су требала да Хитлеровим конструкторима помогну у разумевању и копирању јапанске технологије примењене у тим оруђима.

Од Немаца "И-29" је, поред поште за њихову амбасаду у Токију, муниције, мамаца за сонаре и топовских цеви, преузела индијског националисту и борца за независност од Уједињеног краљевства Субхаси Чандра Босеа. Ова је раније побегао из британског заробљеништва у својој земљи и на спектакуларан начин, претварајући се да је глувонеми Паштун, преко Авганистана, а потом и Совјетског Савеза и Италије доспео у Берлин.

Он се тамо ставио на чело војне формације од 3.000 индијских добровољаца, војника које су Немци заробили у борби с Британцима у северној Африци, и који су се, осим њему, на верност заклели и Адолфу Хитлеру.

Босе, који је био разочаран тиме што му фирер није понудио конкретни начин на које би та јединица могла бити употребљена за ослобођење Индије, сада је био на путу за јапанске поседе у југоисточној Азији, одакле је даље требало да се запути у домовину и поведе у бој герилске снаге које би сарађивале са трупама Јапанске царске армије - ове су се налазиле у Бурми, на прагу источне Индије, што значи да су нудиле реалнију опцију за збацивање британског колонијалног јарма.

"И-29" тако је дала важан допринос стратешком, али несумњиво мегаломанском циљу јапанског царства да завлада Азијом тако што ће из ње потиснути европске колонијалне силе.

Потонуће подморнице

Друга мисија "И-29" у вези нацистичке Немачке била је транспорт залиха: у њу су у новембру 1943. у Сингапуру, који је тада био под јапанском контролом, укрцани тунгстен, цинк и лим, али и, у време рата изузетно луксузна роба - кафа. У терету који је понела биле су и фармаколошке супстанце: лек против маларије кинин и опијум, који је коришћен за ублажавање болова од рана.

Овог пута јапанска подморница је отпловила чак до Лоријена, важног немачког упоришта из којег је Криегсмарине ("ратна морнарица") покушавала да овлада Атлантиком.

Неки од јапанских подводних апарата који су деловали под окриљем операције "Јанаги" били су уништени на дугом, трновитом путу за Лоријен недалеко од западне обале Африке - у простору од острва Капо Верде до Шпаније и јужне Француске подморнице сила Осовине су биле редовно изложене савезничким насртајима из ваздуха. И сама "И-29" доживела је тешке тренутке услед напада америчких бомбардера у близини Иберијског полуострва, али је успела да у марту 1944. безбедно пристане у Лоријену, у доброј мери захваљујући заштити коју је на крају четворомесечне одисеје добила од немачке авијације.

У француској луци на њену палубу је монтиран приотивавионски топ "Круп". Укрцано је 18 путника, од којих четири немачка официра. Утоварени су боксит, жива и друге супстанце и, што је најважније, "Енигме", нишански радари, тело ракете "В1" и планови за млазне летелице "Ме-163" и "Ме-262". Ови потоњи су касније успешно искоришћени за развој јапанских експерименталних прототипова, који су се у ваздух винули, буквално, неколико дана пред крај рата.

Међутим, то ће, испоставиће се, бити последња потпуно успешна мисија те јапанске подморнице. У повратку она је успела да се докопа Сингапура, где је кратко пристала и оставила део путника и драгоценог терета. Но, само који дан касније, 25. јула, у мореузу који раздваја Филипине и Тајван упала је у смртоносну заседу америчких подморница.

Потонуће снова о освајању света

Конац на праксу размене знања, оружја и материјала подморницама ставила је капитулација Немачке у мају 1945. године.

Капетан последњег пловила које је требало да физички повеже фаштичке савезнике "У-234", након што је добио информацију о завршетку рата и наређење да се стави на располагање непријатељу, те исте проверио, одлучио је да своју подморницу, која је преносила расклопљени млазни авион "Месершмит Ме-262" и око пола тоне уранијум-оксида намењеног истраживању у вези катализатора за авионско гориво, преда у руке Американцима.

Када су то чули, два јапанска стручњака, морнаричка инжењера и конструктора, од којих је један у Немачку приспео управо помоћу славне "И-29" и који су сада у нацистичкој подморници били на путу кући, одузели су себи живот испијањем отрова у складу с кодексом ратничке части који је јапанским војницима забрањивао да искусе срамоту предаје.

Њихова беживотна тела, као и све велике амбиције и планове везане за међусобну сарадњу и заједничко освајање света, прогутале су мрачне дубине Атлантског океана.

Студенти и грађани и данас, на Ускрс, бесправно блокирају улазе у објекте Радио-телевизије Србије у Таковској и Абердаревој улици, као и студија на Кошутњаку онемогућавајући запослене да дођу на радна места.

РТС због отежаних околности рада изазваних блокадом приморан је да прилагоди програмску шему, поднета је кривична пријава Првом основном јавном тужилаштву у Београду против Н. Н. лица и затражено реаговање међународних институција.   

РТС се извињава верницима јер због блокаде није у могућности да традиционално преноси укршње литургије из Храма Светог Саве, као ни католичку мису из Катедрале Узнесења Блажене Девице Марије.

Председник Србије Александар Вучић најснажније је осудио насиље које, како је рекао, блокадери предузимају против новинара и уредника РТС-а и поручио да ће Србија имати снаге да заштити уставни поредак.

Министарство спољних послова Србије изразило је дубоку забринутост због вишедневне блокаде РТС-а, сматрајући да је то озбиљан напад на слободу медија и право на информисање, због чега позива међународне организације и институције да пруже подршку слободи медија у Србији и да осуде све облике притисака и блокаде.  

Министри Ивица Дачић, Марко Ђурић и Ненад Вујић, после састанка са представницима земаља Квинте, поручили су да противзаконита блокада РТС-а представља директан напад на слободу медија, безбедност новинара и основне постулате правне државе, а такви поступци грубо крше не само домаће прописе већ и међународне конвенције.  

Европска комесарка за проширење Марта Кос саопштила је да пажљиво прати ситуацију у Србији, укључујући блокаду РТС-а, и позива све да се уздрже од продубљивања тензија.

Студенти у блокади незаконито блокирају зграде јавног сервиса од 14. априла у 22 часа. 

Данас се настављају гозбе и весеља, дочекују се рођаци, кумови, комшије и пријатељи, родбина из удаљенијих крајева. Сваки гост добија обојено јаје.

У многим местима организују се литије.

Рано ујутру, по завршеној служби у храму манастира Хиландара монаси излазе из манастирске порте, са иконом Богородице Тројеручице на челу.

Сутрашњи Васкршњи уторак, према народном веровању, једини је добар уторак у години.

Ако је у Светлу среду небо звездано, старији људе тврде да ће година бити изузетно родна.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да се Русија претварала да поштује прекид ватре, али је у стварности наставила стотине артиљеријских напада у суботу увече и наставила са нападима и у недељу.

Министарство одбране Русије саопштило је да је Украјина прекршила примирје више од 1.000 пута, наносећи штету инфраструктури и изазвавши смрт цивила.

Ипак, украјинска војска је раније у недељу саопштила да је активност на линији фронта опала. И неки руски војни блогери потврдили су да је дошло до значајног смањења борбених дејстава, преноси Ројтерс, који није могао одмах да потврди извештаје с бојишта ни са једне од страна.

Пет сати пре поноћи, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да није било наређења од стране председника Путина за продужење прекида ватре.

У Вашингтону, Стејт департмент је поручио да би поздравио продужење примирја.

Владимир Јефтић, директор ТО општине Трстеник, каже да ове године имају 45 експоната које су уметници осликали, док се сваке године све више људи укључује и сакупља средства за суграђане.

Владимир Антић, директор Центра за социјални рад, истиче да су ове одабрали четири породице које имају финансијских и других потешкоћа да задовоље потребе деце.

"Убеђени смо да ће помоћ која буде прикупљена успети да им помогне да одрже квалитет живота на који су навикли и који им је потребан", каже Антић.

Од прве аукције, када су лицитирана права јаја, до данас, Трстеничани су на тај начин помогли седамдесетак породица.

Овогодишњу аукцију подржало је 20 учесника, државна, приватна и јавна предузећа, радње, удружења, Општина Трстеник.

Драгана Лазаревић из ППТ "Наменска" каже да је увек добро да се помогне, поготово када постоје велики проблеми.

"Наменска увек излази у сусрет да помогне. Поготову деци која су тешко болесна", истиче Лазаревић.

На аукцији је сакупљено 496.000 динара, а најскупље васкршње јаје продато је за 31.000 динара.

Ветар ће бити слаб до умерен, источних праваца, док ће се најнижа температура кретати у распону од пет до 13 степени, а највиша од 24 до 28 степени.

У Београду претежно сунчано и топло, са слабим источним ветром, а најнижа температура биће око 13 степени, док ће највиша достићи око 27 степени.

Изгледи времена за наредне дане

Првог радног дана после празника променљиво, топло и нестабилно, местимично с краткотрајном кишом и пљусковима са грмљавином. Ветар слаб до умерен, углавном источни и југоисточни. Најнижа температура од 8 до 15, а највиша од 23 до 27 степени.

У среду променљиво, топло и нестабилно, местимично с краткотрајном кишом и пљусковима са грмљавином. Ветар слаб до умерен, углавном источни и југоисточни. Најнижа температура од 9 до 14, а највиша од 22 до 25 степени..

Према изгледима времена у Србији за наредних седам дана, до 28. априла, очекује се променљиво и нестабилно време са честом појавом краткотрајне кише и пљускова са грмљавином, а максимална температура ће у другој половини седмице бити у мањем постепеном паду.

 Она је навела да је дужна да као председница Скупштине упозори на то и да још једном каже да се нада да ће све надлежне институције да раде свој посао.

Како је истакла, невероватно је да малтретирају искључиво жене, од новинарке РТС Николине Ракић чији су број телефона објавили на мрежама да би је људи малтретирали, преко Јелене Баранин, коју су расплакали до Весне Радосављевић коју, како је рекла, такође малтретирају на најстрашнији начин.

Брнабић је поновила да је смисао свега оно што је председник Александар Вучић још почетком децембра рекао, а то је да су захтеви студената у блокади само изговор, те да је смисао политика и долажење на власт оних који су организовали те блокаде. 

Министарство информисања и телекомуникација Србије позвало је да се Радио-телевизији Србије и њеним новинарима ургентно омогуће редовни услови рада, утолико пре што РТС представља темељну институцију информисања у читавој Србији. Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша указао је да су запосленима у РТС најугроженија људска права.

Гариб Абади је додао да је на претходној рунди преговора са САД постигнуто међусобно разумевање о општим одредбама споразума о иранском нуклеарном програму.

"Наши предлози су јасни и по нашем мишљењу треба укинути све санкције, а то би требало да доведе до економске користи. Другим речима, укидање санкција треба да буде на начин који води ка економској користи за ирански народ", навео је Абади..

Гариб Абади је истакао да је Иран у озбиљним разговорима и да не жели никаква одлагања.

"Друга страна такође мора да покаже своју озбиљност и да не буде под притиском ционистичког режима, који настоји да саботира разговоре", закључио је заменик иранског министра спољних послова.

Прва рунда преговора између САД и Ирана о укидању санкција и нуклеарним питањима завршена је 12. априла.  Друга фаза преговора одржана је 19. априла, уз учешће специјалног изасланика САД за Блиски исток Стива Виткофа и иранског министра спољних послова Абаса Аракчија.

"Она је веома заинтересована за ту позицију", навео је дипломата за француски лист Трибун'.

Када напусти Градску кућу у Паризу у пролеће 2026. године, Ан Идалго би желела да преузме вођење Високог комесаријата УН за избеглице, због чега је, како наводи лист, ''дискретно затражила Макронову подршку''. 

Идалго је изјавила прошлог новембра да се неће кандидовати за трећи мандат градоначелнице Париза, подсећа Трибун.

 21.04.2025. Понедељак: Претежно сунчано и топло. После подне у брдско - планинским пределима западне и јужне Србије, уз локални развој облачности, краткотрајни пљускови, који понегде могу бити праћени грмљавином. Ветар слаб до умерен, источних праваца. Најнижа температура од 5 до 13, а највиша од 24 до 28 степени. Упозорење: Локална појава грмљавина, вероватноћа 60%

22.04.2025. Уторак: Променљиво, топло и нестабилно, местимично с краткотрајном кишом и пљусковима са грмљавином. Ветар слаб до умерен, углавном источни и југоисточни. Најнижа температура од 8 до 15, а највиша од 23 до 27 степени.. Упозорење: Локална појава грмљавина, вероватноћа 95%

23.04.2025. Среда: Променљиво, топло и нестабилно, местимично с краткотрајном кишом и пљусковима са грмљавином. Ветар слаб до умерен, углавном источни и југоисточни. Најнижа температура од 9 до 14, а највиша од 22 до 25 степени.. Упозорење: Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3 h, локална појава грмљавина, вероватноћа 95%, 

24.04.2025. Четвртак: Променљиво, топло и нестабилно, местимично с краткотрајном кишом и пљусковима са грмљавином. Ветар слаб променљив. Најнижа температура од 9 до 13, а највиша од 21 до 24 степена.  Упозорење: Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3 h, локална појава грмљавина, вероватноћа 95%, 

Прогноза временa за наредних пет дана (од 25.04.2025. до 29.04.2025.)
Променљиво и нестабилно са честом појавом краткотрајне кише и пљускова са грмљавином. Максимална температура у постепеном мањем паду.

Од почетка сукоба у Појасу Газе страдало је најмање 51.157 Палестинаца, саопштило је Министарство здравља у Гази које контролише палестинска милитантна група Хамас.

У саопштењу се наводи да је више од 116.800 Палестинаца рањено у израелским нападима на Појас Газе од октобра 2023.

Израелска војска поново је покренула ваздушне нападе на Појас Газе 18. марта након двомесечног примирја, од када је убијено 1.827 људи, а рањено њих 4.828.

"Васкрсење Христово испуњава наше душе радошћу, даје могућност да постанемо учесници великог крсног подвига Сина Божијег и даје наду у стицање спасења. Слављем у ове светле дане тријумфа живота над смрћу, света Црква позива људе на дела љубави и милосрђа, извршавање јеванђелских заповести и духовно преображење“, наводи се у честитки објављеној на сајту Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије.

Константин је један од око 21.000 украјинских војника који су били класификовани као дезертери, а који су се у марту добровољно вратили у војну службу како би избегли кривично гоњење.

Почетком године, Украјина је регистровала око 123.000 истрага против војника који су се удаљили из своје јединице без дозволе или дезертирали.

Број војника који су напуштали своје положаје толико је порастао током 2023. и 2024. године да су надлежни успели да заврше истраге у свега око седам одсто случајева. То је довело до прећутног прихватања договора по којем су власти обећале да неће кривично гонити дезертере, под условом да их команданти убеде да се врате.

Договор је преточен у закон у јесен 2024. када је парламент омогућио и онима који су избегли мобилизације и дезертерима да се пријаве војсци и тиме избегну кривично гоњење. Украјински закони су промењени у децембру, дајући војницима рок до 1. јануара 2025. а тај рок је потом продужен до марта.

Војник Јевгениј: Борим се већ десет година

„Зовем се Јевгениј. Војник сам у украјинској војсци. Враћам се на дужност након дезертерства", рекао је 38-годишњак који се тренутно обучава у 59. јуришној бригади, која се бори на првој линији фронта у Покровску.

"Из Маријупоља сам и борим се већ десет година. Рат ме је уништио, одузео ми је све – целу породицу. Али ја сам издржљив... и имам дубок осећај за правду", испричао је Јевгениј.

Он је претходно дезертирао из своје јединице, 109. бригаде територијалне одбране, којој се придружио када је Русија покренула инвазију на Украјину у фебруару 2022. године.

"Имао сам проблеме са бившим командантом. Није ме волео и стално ме слао на самоубилачке задатке – али ја сам се увек враћао. Онда сам дезертирао", објаснио је.

Јевгениј каже да је месец и по дана живео у Дњепру, где је пронашао посао на црно. "Мало сам се одморио, јер годинама нисам имао одмор", додао је.

На крају се сам предао војној полицији. "Рекао сам им да сам се удаљио без дозволе и да желим да се вратим", казао је. Већ сутрадан, он и други попут њега пребачени су у резервни батаљон, где редовно долазе регрутери из различитих бригада. На крају је одлучио да се прикључи 59. јуришној бригади и убрзо је враћен на фронт.

"Морам да се борим. Ја сам војник до сржи", рекао је Јевгениј када су га питали шта га је мотивисало да се врати. "Када те пошаљу са фронта у неки велики град... јако је чудно и тешко гледати како живот иде даље."

"Споља, као да рата уопште нема. Продавнице, ресторани… мајбахи, џипови, поршеи... људи живе своје животе и не разумеју шта се дешава на фронту", додао је.

Командант "Бели": Ситуација се поправила последњих месеци

Јевгениј се обучава заједно с још десетак других дезертера који су се вратили у војску. Њихов командант, познат под надимком "Бели", показује разумевање за своје нове војнике, за које каже да су у већини случајева имали оправдане разлоге за привремено напуштање дужности.

"Замене се често не могу пронаћи, па су војници заглављени на фронту унедоглед, или морају да иду кући да би решавали породичне проблеме", рекао је командант и додао да се дешава и да војници буду погрешно евидентирани као дезертери након што су били код лекара, али се нису вратили у јединицу у року од 48 сати.

Командант такође истиче да се дезертери који се врате озбиљно односе према својим дужностима – ако се према њима поступа као према сваком другом војнику. "Већина је већ служила и била у борби. Боље су обученији од нових регрута. Такође су мотивисанији. Лакше је радити с њима", рекао је.

Нови регрути су распоређени у Белијеву бригаду прошле јесени, када су Руси појачали нападе ка Покровску. Тада је за DW рекао да су лоше обучени и да им недостаје борбени дух. Многи су тада дезертирали, каже, али се ситуација поправила у последња три месеца како се све више војника враћа на дужност.

Командант Городецки: Главни проблем је исцрпљеност

"Дела која су починили потпадају под кривични законик, али то не значи да су лоши војници", рекао је Роман Хородецки, официр задужен за психолошку подршку у 68. ловачкој бригади, која је такође стационирана на фронту код Покровска.

Городецки каже да се око 30 одсто војника након дезертерства врати на дужност, и то половина од њих у своју првобитну јединицу.

По његовом мишљењу, иако војска добро поступа са војницима који се враћају, и даље не успева да реши основне узроке масовног дезертерства.

"Главни проблем је физичка и психолошка исцрпљеност, али тренутно је немогуће нешто променити по том питању", рекао је.

Војник Милка: Рат је као дрога

Међу онима који су се вратили налази се и 42-годишњи војник по имену Милка. Није желео да каже зашто је био у бекству, само је напоменуо да се то није десило на фронту, већ далеко иза линије борби, где је био послат након рањавања.

"Зашто сам се вратио? Како то да објасним? Рат је као дрога. Ако си већ био у рату, нешто те вуче да се вратиш", рекао је Милка. "Није да ми недостају експлозије, уопште не. Не знам како да то објасним".

Милка је сада распоређен у 68. бригаду, где ће имати задатак да обучава војнике. Каже да му се расположење знатно побољшало и да се "напунио енергијом" током времена проведеног код куће.

"Чак ни не размишљам о одмору", рекао је. "Али, оно што заиста желим јесте да скинем ову униформу, полијем је бензином и запалим. А онда да обучем тренерку, узмем децу за руку и одем у шетњу. То ми је сан."

На Велику суботу, хиљаде људи демонстрирале су за мир на око 70 ускршњих маршева широм Немачке. Прве поворке кренуле су у преподневним часовима, између осталог у Дуизбургу, Мајнцу, Волфсбургу и Шверину.

Ратови у Украјини и Појасу Газе у фокусу

"Ове године ускршњи маршеви су посебно упућени новој влади и захтевају од ње да Немачка постане способна за мир, а не спремна за рат", рекао је Кристијан Гола из Мреже за мир.

"Уместо да се задужујемо и трошимо десетине милијарди евра на наоружавање, потребни су нам уговори о разоружању и мудра дипломатија".

Главне теме овогодишњих маршева су планирано наоружавање у Немачкој, руски агресорски рат против Украјине и рат између Израела и Хамаса у Појасу Газе.

Такође се тражи и одустајање од планираног размештања америчких ракета средњег домета у Немачкој.

Немачка мировна традиција

Према наводима организатора, широм земље је до Ускршњег понедељка планирано више од 110 демонстрација, митинга, бициклистичких тура и других облика акција – између осталог у Берлину, Бремену, Минхену, Лајпцигу и Штутгарту.

Ускршњи маршеви се у Немачкој одржавају од 1960-их година. Највећи одзив забележен је током 1980-их, у време Хладног рата, када су учествовале стотине хиљада људи. У последњим годинама мобилизација је била знатно слабија, делимично и због забрана окупљања током пандемије короне.

Осим тога, након почетка руског напада на Украјину дошло је до великих неслагања унутар мировног покрета.

"Други смисао одблокирања рада РТС-а јесу темељна људска права, као право на рад, право на информисање и друга", наглашено је у саопштењу које је потписао ресорни министар.

Према његовим речима, надлежни органи морају реаговати како би се услови рада РТС-а довели у регуларно стање и испитале све околности које блокирање њиховог функционисања прате.

"Ово, условно говорећи, ослобађање РТС-а у датом моменту свакако би допринело спуштању тензија у нашем друштву у целини, што би опет допринело тежњи ка стабилности државе, с једне стране, и друштвеног дијалога са друге, пошто је он најбољи пут ка миру у нашем друштву, оном миру који и најрадоснији дан хришћанства евоцира", поручио је Братина.

Бериша: Запосленима у РТС-у најугроженија људска права

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша изјавио је да је један од актуелних проблема људских права блокада РТС-а, где су запослени у јавном сервису у овом тренутку најугроженији и најавио да ће ресорно министарство у оквиру друштвеног дијалога позвати декане факултета на разговор. 

Бериша је за Танјуг оценио да су вишемесечне блокаде факултета и актуелна блокада РТС-а две различите ствари, јер према његовим речима, блокаде факултета се крећу изнутра. 

Министар је навео да студенти блокадери сматрају да им нису испуњени захтеви, као и да сада постоје нови захтеви који су политичке природе, те да држава такве захтеве неће испунити.

Иако неки верују да би Трампу требало времена да спроведе промене, други сматрају да би бирачи могли да изгубе стрпљење већ до лета, док неки верују да Трамп има око годину дана да покаже резултате. Неки су упозорили да би, ако економија "потпуно пропадне", то могло да буде "озбиљан политички проблем" за Трампа.

Трампов трговински рат већ има политичке последице, истичу аналитичари. Иако је у почетку имао више од 50 одсто подршке, његова популарност је сада у паду.

Такође, многи Американци сматрају да се економија погоршава, а и међу републиканским бирачима, који су га подржавали кроз бројне кризе, подршка је почела да му опада.

Ипак, како пише Политико, многи лидери унутар странке сматрају да је Трампова трговинска политика дугорочно добра за земљу.

Међутим, многи од њих упозоравају да време није неограничено. Иако верују да Трамп има право да мења ствари, они знају да, уколико економска ситуација не буде боља у року од годину дана, могу да очекују незадовољство међу бирачима.

Председник САД Доналд Трамп 9. априла одобрио је да се одлука о царинама на увоз одложи за 90 дана свим земљама осим Кине. Истовремено, одлучио је да се царина на увоз из Кине повећа на 125 одсто.

Кина је повећала своје царине на увоз из САД на 125 одсто, ескалирајући тако трговински рат између две највеће светске економске силе.

Роба која долази из Кине у Сједињене Америчке Државе од сада подлеже царинама од најмање 145 одсто, појаснила је Бела кућа.

Реципрочна царина од 125 одсто коју је Tрамп објавио за Кину додаје се на тарифу од 20 одсто, која је већ била на снази.