Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

22.02.2025. Субота: Јутро хладно са слабим и умереним, а на југозападу, југу и истоку и јаким мразем. У току дана у већем делу земље сунчано и мало топлије, а само у Тимочкој Крајини умерено облачно. Ветар слаб, у кошавском подручју умерен и јак, а на југу Баната и у доњем Подунављу и са ударима олујне јачине, југоисточни. Најнижа температура од -11 до -3, а највиша дневна од 2 до 7 степени. Упозорење: У нижим пределима Тmin < -10°C или у планинским пределимa Тmin < -15°C, вероватноћа 90%. Удари ветра ≥ 17 m/s (≥60km/h), вероватноћа 90%

23.02.2025. Недеља: Јутро хладно са слабим и умереним мразем. У току дана мало до умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб, у кошавском подручју умерен и јак, југоисточни, крајем дана у слабљењу. Најнижа температура од -8 до -1, а највиша од 2 до 5 степени. Увече и током ноћи на западу и југозападу пролазно наоблачење понегде са слабом кишом, у брдско планинским пределима са суснежицом и снегом. Упозорење: У нижим пределима Тmin < -15°C или у планинским пределимa Тmin < -10°C, вероватноћа 80%.

24.02.2025. Понедељак: Ујутро слаб до умерен мраз. У току дана умерено до потпуно облачно, понегде са слабом кишом, у брдско планинским пределима са суснежицом и снегом. Ветар слаб, а у кошавском подручју и умерен, југоисточни. Најнижа температура од -6 до -1, а највиша од 4 до 7 степени. Упозорење: У нижим пределима Тmin < -5°C или у планинским пределимa Тmin < -10°C, вероватноћа 90%.

25.02.2025. Уторак: Ујутро слаб на југу и истоку и умерен мраз. Током дана мало до умерено облачно са сунчаним интервалима и мало топлије. Ветар слаб источни и југоисточни увече у кошавском подручју у појачању. Најнижа температура од -6 до 1, а највиша од 9 до 13 степени. Упозорење: У нижим пределима Тmin < -5°C или у планинским пределимa Тmin < -10°C, вероватноћа 90%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 26.02.2025. до 02.03.2025.)
Мало до умерено облачно и суво време уз постепени пораст и јутарњих и дневних температура, а од петка (28.02.) умерено до потпуно облачно повремено са кишом, на високим планинама са снегом.

"Други круг аукција био је изузетно успешан, и по капацитетима, и по понуђеним ценама, али и по томе што ће сва електрична енергија из електрана које добију подстицаје припасти Електропривреди Србије за потребе снабдевања наше привреде и грађана. За ветроелектране је пријављено седам пројеката, док су за соларе стигле 34 пријаве", рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је навела да су понуђене цене веома конкурентне и да износе 50,9 евра по мегават-часу за солар и 53,5 евра по мегават-часу за ветар што је, како је рекла, значајно испод нивоа тржишних цена.

"Ово, према нашем моделу, подстицаја значи да не очекујемо да ће бити субвенционисања електрана, већ ће углавном оне враћати екстра профит држави докле год су тржишне цене веће од оних које су понудили победници аукција", навела је Ђедовић Хандановић.

Ђедовић Хандановић је истакла да ће нове електране на ветар и сунце донети већу енергетску сигурност јер су за све пројекте инвеститори понудили да произведена енергија буде откупљена за снабдевање домаћих потрошача у наредних 15 година.

"Очекујемо да ће осим зелене енергије и сигурнијег снабдевања држава, односно Електропривреда Србије, имати и финансијске користи", казала је Ђедовић Хандановић.

Министарка је објаснила да ЕПС улаже у изградњу капацитета из обновљивих извора енергије као и да ће Ветропарк Костолац и соларна електрана Петка бити на мрежи већ ове године, али и да ће се у наредне три године изградити и 1 GW самобалансираних соларних електрана са батеријским складиштима.

"Потврда добрих услова за улагање у Србију"

Министарка је нагласила да је велико интересовање инвеститора потврда добрих услова за улагање у Србију.

"Поред домаћих инвеститора, на овим аукцијама победници су и инвеститори из, НР Кине, САД и Француске. То показује да је Србија глобално препозната као добра дестинација за улагање, што ће много значити у остваривању наших стратешких циљева у процесу енергетске транзиције. Са започетим и планираним инвестицијама јавног и приватног сектора у претходне две године, можемо рећи да смо на добром путу да остваримо наш циљ да до 2030. године сваки други произведени мегават-сат буде из обновљивих извора", рекла је Ђедовић Хандановић.               

Додала је да је тржишна премија подстицај за производњу електричне енергије којом држава штити произвођача од промене тржишних цена у односу на цену коју произвођач понуди на аукцији тако што исплаћује разлику између понуђене цене на аукцији и тржишне цене.

''Ако тржишне цене буду веће од понуђене цене произвођача на аукцији, произвођач ће разлику платити држави. Референтна тржишна цена за обрачун тржишне премије је цена електричне енергије на српској берзи", рекла је министарка.

Пожар је угашен, а полиција ради на утврђивању свих детаља овог случаја.

"Предложени Нацрт измена и допуна Закона о високом образовању је резултат конструктивног дијалога представника државних универзитета и представника Владе Републике Србије", наведено је у саопштењу Универзитета у Крагујевцу.

Колегијум је истакао да предложени Нацрт значајно доприноси унапређењу институционалног оквира за функционисање високог образовања и да се њиме, поред испуњавања захтева студената у блокади, истовремено задовољавају потребе универзитетске заједнице, стварајући основ за развој високог образовања у нашој земљи.

Проширени Ректорски колегијум Универзитета у Београду (УБ) саопштио је јуче да је, након последњег састанка са представницима надлежних министарстава и других државних универзитета у Србији, УБ добио коначну усаглашену верзију Нацрта измена и допуна Закона о високом образовању, која ће бити упућена у даљу процедуру усвајања и истакао да је пристигли текст суштински у складу са принципима дефинисаним Закључком Проширеног ректорског колегијума.

Министарство просвете саопштило је јуче да су завршени разговори представника надлежних министарстава са представницима државних универзитета у Србији и да ће Влади Србије бити достављен предлог измена и допуна Закона о високом образовању са циљем реализације позитивног одговора државе на четврти захтев студената.

- Најлепша реч у босанском језику јесте мерак. То је нешто по чему нам иде најљепше.
- Рахатлук, то ми је иначе најљепша реч, то значи кад неко лијепо живи и кад се неко лијепо осећа.
- Муштулук, то је кад неког хоћемо нешто да изненадимо, онда кажемо да имамо муштулук.

На паноима-босанска латиница и српска ћирилица као и фотографије ајзначајнијих реформатора и писаца оба народа.

Ученица Мејра Хутановић каже:  "Биће изложена презентација о писцу Исмету Реброњи, као и о његовој ћерки Надији. Она ће нам и бити уважени гост."

Маида Демировић, наставница српског и босанског језика, додаје: "Ми сваке године обиљежавамо дан босанског и дан српског језика као матерњег. Програм је разноврстан. Ове године угостили смо песникињу Надију Реброњу. Акценат нашег разговора јесте и стваралаштво њеног оца као и њен рад. Желимо да ученицима сваке године представимо једног новог писца са наших простора.

Амина Латовић, наставница српског и босанског језика објашњава: "То је драмски комад који сам припремала са својим ученицима. Они су представили синхронију и дијахронију језика кроз драмски текст, а такође, ученици су представили своје ликовне радове, макете старинских објеката као и архаичне ријечи."

Међународни дан матерњег језика обележен је културним манифестацијама и у осталим основним и средњим школама, као и бројним институцијама у Новом Пазару. Настава на босанском језику примењује се од 2013. године.

Модерна зреоница компаније Делез располаже унапређеним системом дозревања банана, при чему се користе најсавременија техничко-технолошка решења. Захваљујући њима омогућен је оптималан процес дозревања банана уз минималну потрошњу енергије, а посебан фокус стављен је на очување свежине и квалитета плодова.

Напредни софтверски систем омогућава прецизно праћење сваког корака дозревања, док модернизовани процеси складиштења, улагања и дозревања банана доприносе енергетској ефикасности и одрживости. Захваљујући овим иновацијама, купци могу уживати у бананама високог квалитета, које су дозреле под најстрожим стандардима квалитета и безбедности.

"Банане које дозревају у новој зреоници долазе из Еквадора, Костарике и Колумбије. Процес дозревања траје шест дана и одвија се под строгим стандардима контроле квалитета. Цела логистичка операција, од примарног произвођача до продаје, под сталним је мониторингом како бисмо обезбедили да до потрошача стигну банане високог квалитета", истакао је Немања Ненић, директор квалитета и безбедности производа у трговинском ланцу Делез.

Уз најсавременије технологије, нова зреоница у Добановцима доноси и још већи капацитет за дозревање а пројектована је да ради у две фазе.

Тренутно, у првој фази, зреоница располаже са 1.210 палетних места, а након завршетка друге фазе 2028. године, капацитет ће бити проширен на чак 1.900 палетних места, при чему ће 1.036 бити резервисано за дозревање банана. Ово ће омогућити повећање капацитета дозревања за до 40% више у односу на претходну зреоницу компаније.

Већ у првој фази у новој зреоници може да дозре 622 тоне банана недељно, док ће након завршетка друге фазе тај капацитет порасти на 945 тона недељно.

Пројекат изградње реализован је у сарадњи са компанијама ВГП Парк и EHO d.o.o. чији се савремени системи за дозревање воћа користе у новој зреоници, а прве банане из овог модерног производног погона на полице Maxi, Mega Maxi и Shop&Go продавница стигле су 20. јануара 2025. године.

Иако је своју хуманитарну организацију основао пре десет година, његово хуманитарно деловање на Косову и Метохији а и шире, траје и дуже од тога, истиче се у саопштењу.

Као се наводи, помогао је многима, а највише нашим малим чуварима Косова и Метохије које ни данас не заборавља пружајући им помоћ и подршку из болничке постеље.

Широј jавности је познат по томе да је током пандемије коронавируса док је радио као таксиста, бесплатно превозио здравствене раднике од куће до посла када је и сам добио тежи облик ковида.

Српска солидарност указује на то да Бранко већ дуже време није у могућности да ради и да се његово здравствено стање погоршава због чега је имао већ неколико интервенција и наизменично борави на одељењу Института за онкологију и радиологију и Клиници за грудну хирургију у Београду.

С обзиром на трошкове лечења у тешком је и финансијском стању. Месечно на лекове и суплементе треба да издвоји и до 50.000 динара што је велики изазов будући да је на боловању и да су месечна примања од 45.000 динара не покривају тај трошак .

Додаје се да је отежавајућа околност то што је и у процесу добијања инвалидске пензије.

Српска солидарност наглашава да је Антић за десет година са члановима своје хуманитарне организације скупио 1.350.000 евра за наш народ на КиМ, али да га многи зову "милионер без крова" јер живи као подстанар.

У саопштењу се каже да сваког месеца мора да нађе начин да плати кирију која износи 350 евра и рачуне од 150 евра за грејање и остале режије и истиче да је често био принуђен да се сели што ће морати и ове зиме због неприступачног прилаза у односу на болест.

Додаје се да је посебну новчану помоћ и подршку када је требало упутио је и наш народ са Косова и Метохије, Републике Српске и Црне Горе да му је на томе неизмерно захвалан.

Мина Николић,ученица 8.разреда ОШ "Свети Сава" у Гложану, каже: "Ја од малена волим да читам и гајим љубав према књижевности и читању генерално. Сматрам да је веома битно, обогаћујемо свој речник и свашта нешто научимо."

Теодора Тодоровић, ученица 8.разреда ОШ "Свети Сава" у Гложану, додаје. "Обожавам да причам на дијалекту. Сматрам да је то обележје нашег краја и да не треба да заборавимо старе речи, првенствено наше корене.Исто тако, сматрам да треба нашу љубав према дијалекту да преносимо млађим генерацијама."

Михајло Стојиљковић, ученик 8.разреда ОШ "Свети Сава" у Гложану, објашњава. "Ја највише волим да читам романе,волим да анализирам писце."

На полицама школске библиотеке у Гложану је 5000 књига. Фонд је сада богатији за још 300 наслова. Захвални су за подршку и вредну донацију и запослени у библиотеци "Десанка Максимовић" у Власотинцу.

Драгана Димитријевић, директорка ОШ "Свети Сава" у Гложану, каже: "То је једно богатство којим су наши ученици додатно подстакнути на читање и на бављење књижевношћу, иако захваљујући нашим професорима српског језика они то још одавно раде. Изузетно су посвећени и читању и учењу књижевности и успешни су такмичари."

Срба Такић, директор библиотеке "Десанка Максимовић" у Власотинцу, наводи: "Нема доброг учења без добрих медија, без добре библиотеке, без добрих установа културе. Све је то једно прожимање, једно допуњавање и једна неопходна симбиоза."

Путују књиге широм земље више од пола века.Толико дуго траје јединствена програмска акција Радио Београда. У хуманој, културној, просветитељској мисији књиге иду из руке у руку. Стижу свуда где се говори, чита и пише на српском језику. Сваке године подели се више од 10 000 књига.

Михајло Шћепановић, уредник акције "Kњига солидарности", каже: "Уназад 3 године настојимо да посећујемо библиотеке где смо некада раније били. Да видимо у каквом су стању, да ли је обогаћен књижни фонд, да ли деца читају. По мом личном искуству, и хвала им на томе, деца у тим мањим срединама више воле књигу, цене, читају и није све у новим технологијама."

Марљиви, паметни, вредни као пчелице.Тако се зове и часопис школе у Гложану, коју похађа 243 ђака. Неизмерно воле књиге а читањем, кажу, чувају свој језик. Радо цитирају и поруку Душка Радовића "Волите српски језик сваког дана по мало, јер он нема никог осим нас."

Ивана Шавија, археолог у Музеју Јадра, каже: "Накит са Пауља је првенствено специфичан по својој разноврсности, ништа такво није пронађено на осталим локалитетима тог перода, а ради се о периоду бронзаног доба. Разноврсност је у томе што је у већини гробова пронађен накит, и то комбинација различитог накита, као што су огрлице, наруквице, перлице и велике ритуалне игле."

Kолекција сувенира израђена са Јадарским мотивом, сачињена је од ручно рађених предмета техникама грнчарства, пустовања и златовеза. Сувенире израђују жене, локалне предузетнице, које чувају традицију старих заната.

Славица Стошић, из Удружења жена "Kреативна визија", објашњава. "Највећа подршка нам је од Етно мреже. Пре свега, они нам наруче, то иде за протоколарне поклоне, а и овако на локалним базарима и у другим градовима када гостујемо."

Накит пронађен на Пауљама стар је око три и по хиљаде година. Привезак са срцоликим обликом представља висока технолошка достигнућа за то доба, а својом естетиком задивљује и данас. Сувенири су израђени у сарадњи са Етно мрежом и Факултетом примењених уметности.

Снежана Перић, директорка Туристичке организације града Лознице, наводи: "Јадарски мотив се просто имплементира на једну целу колекцију сувенира која се зове Пауље. Ту имамо предмете од керамике, радили смо, наравно, и промотивне материјале, све то заједно у циљу промоције и материјалног и нематеријалног културног наслеђа нашег града. Оно што је тенденција јесте да савремени туриста управо највеће интересовање има за такве предмете. Да то буду предмети израђени са традиционалним техникама, а у исто време да имају своју употребну вредност."

Сувенири са Јадарским мотивом део су сталне изложбе у Лозници, Тршићу и Бањи Kовиљачи.

Званичне изјаве о изборима у Немачкој су ретке, јер се политичари Европске уније начелно не изјашњавају о изборима у државама чланицама.

Међутим, када се највећа држава чланица налази пред могућом променом власти, то у Бриселу не пролази незапажено. Наравно, и партнерске државе с којима Немачка сарађује унутар Европске уније заокупљене су том темом.

Један дипломата ипак је сажео расположење у Бриселу, за Дојче веле: „Са изборима је повезана нада да ће након њих бити више јасноће и предвидљивости у немачкој позицији према законодавним иницијативама“.

ЕУ се нада да ће Берлин бити мање двосмислен

Тај дипломата алудира на нешто што Софи Порншлегел, заменица директора Института Жак Делор у Бриселу, назива „екстернализацијом немачких проблема у Бриселу“.

Користи, дакле, психолошки термин који описује како унутрашње стање делује према споља. У нади да се то више неће догађати након распада последње владе, Брисел пажљиво прати који ће политички правац заузети нова немачка владајућа гарнитура.

Интерни сукоби унутар последње владе изазвали су велике поремећаје у доношењу одређених закона у Европској унији. На пример, већ договорени план о климатски неутралним аутомобилима до 2035. године био је недељама одгађан, због несугласица унутар немачке владе.

Тек након уступака либералном коалиционом партнеру, савезна влада је одобрила предлог. Слично се догодило са  Европским законом о ланцима снабдевања, где се Немачка уздржала од гласања након дугих преговора и ублажавања текста закона, јер чланови коалиције нису могли да се договоре ни о том питању.

„Немачко гласање“ као симптом семафорске владе

Такво понашање у Бриселу се у међувремену с подсмехом назива „Герман Воте“ (немачко гласање). Иако уздржаност при гласању није ни нова ни искључиво немачка појава, никада пре тај израз није био коришћен толико често као током мандата семафорске коалиције, потврдио је саговорник.

Како би ЕУ усвојила закон, обично је потребно да најмање 15 држава чланица, које представљају 65 одсто становништва, гласају за њега. Немачка сама представља 18,5 процената становништва ЕУ, а ако се уздржи од гласања, ти гласови се не убрајају. Осим тога, Европски парламент такође мора да одобри закон.

Немачка тренутно нема водећу улогу у ЕУ

Последњих година показало се колико ЕУ може бити ослабљена када Немачка не преузме водећу улогу, каже за Дојче веле Фабијан Цулег, директор Европског политичког центра у Бриселу.

„Видели смо нестабилност у Немачкој. Видели смо како одлуке једноставно више нису могле бити донесене. У Бриселу влада велики страх да се то неће променити ни након избора“, објашњава Цулег.

Политиколошкиња Порншлегел истиче да Немачка последњих година није доносила пуно иницијатива у европској политици, чиме није испунила улогу која се од ње очекује.

Нова расподела моћи у Бриселу

Традиционално, немачко-француска сарадња сматра се покретачем европских пројеката. Но колико ће тај „мотор“ добро да ради зависи и од тога како се слажу челници две земље.

Однос између председника Емануела Макрона и канцелара Олафа Шолца „баш и није једноставан“, примећује Порншлегел.

Додаје да свака сарадња зависи од политичке воље и спремности на компромисе, али ни у Француској ни у Немачкој она није довољно изражена. Обе земље су из Европских избора изашле ослабљене.

У Француској је председник Макрон зато расписао превремене парламентарне изборе, али ни они нису донели потребну стабилност.

„Дошло је до промене у динамици моћи унутар Брисела“, каже Порншлегел.

Сматра да сада већу улогу игра Пољска, која тренутно председава ротирајућем председништву Савета ЕУ.

Финансијска питања чекају нову немачку владу

Без обзира на то како ће изгледати нова немачка влада, у Бриселу је већ чека низ великих изазова. Европска комисија планира да овог лета представи нови вишегодишњи финансијски оквир за период од 2028. до 2034. године. Немачка у буџет ЕУ уплаћује највише средстава и према подацима новинске агенције дпа обезбеђује скоро четвртину средстава.

Политиколошкиња Софи Порншлегел очекује највеће сукобе управо у овом подручју, с обзиром на то да ће нови буџет морати да укључи отплату дугова насталих током пандемије коронавируса.

То би могло да значи мање средстава за безбедност или конкурентност Уније. Зато ће се расправљати и о томе треба ли Немачка да реформише своју „кочницу задуживања“, како се назива уставна забрана нових задуживања.

Немачка мора да скине табу с неких ствари

Према економисти Фабијану Цулегу, Немачка мора схватити да сада мора пронаћи додатна средства. То укључује и преиспитивање табуа као што су заједничке Европске обвезнице (Еуробондс).

Недавно се поново распламсала расправа о томе како финансирати будуће европске трошкове за обрану. Док се Немачка томе противи, друге земље попут Пољске и балтичких држава подржавају такав предлог.

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски рекао је на конференцији за медије у Бриселу почетком фебруара да би волео да нова Немачка влада поновно размотри ово питање.

У подручју одбране и безбедности потребно је много више улагања, каже Цулег. Европска комисија процењује да ће ЕУ морати да инвестира 500 милијарди евра у обрану током следећих десет година. Осим тога, потребне су јасни ставови из Немачке о питањима која су кључна за немачку индустрију, попут конкурентности Европе и односа с Кином .

У центру се углавном налазе вишегодишњи корисници прихватилишта о којима брину Центар за социјални рад и Црвени крст:

Kорисници Прихватилишта за бескућнике објашњавају:

-Kорисник сам већ шест, седам година. Најстарији сам. Што се тиче услуге, задовољан сам. Преко зиме сам у топлом, имам хране, могу да се окупам-живим нормално, бар та два, три месеца.

-Био сам подстанар тако да сам завршио на улици, баш усред зиме. Ово је сјајна прилика да се човек опорави, да стане на ноге. Иначе, овде су идеални услови. Kомплет за личну хигијену добијете, добијете доручак, ручак, вечеру, значи један топли оброк. У топлом спавамо, имамо чисто. Имамо веш машину, перемо своје личне ствари, постељину. Значи чисто, идеално је.

За привремено прихватилиште за бескућнике, претходне три године, користи се реновирани простор у месној заједници „Бајнат". Искуство показује да је капацитет добро процењен.

Миодраг Варо, координатор Прихватилишта за бескућнике Црвеног крста Суботице, додаје: "Донешена је одлука да је 10 до 12 лежајева довољно. Показало се да је то један оптимални број. Треба узети у обзир да још троје, четворо корисника прихватилишта чека на неки домски смештај. То су људи са којима ми сарађујемо током целе године, већ више година уназад, познати су нам. Тако да, уколико и они буду збринути, можемо рећи да је, у сваком случају, ова цифра довољна."

Kако је најављено из локалне самоуправе, Прихватилиште за бескућнике биће отворено до 1. марта, уз могућност, ако температуре буду испод нуле, да настави са радом.

Вучевић је захвалио на гостопримству митрополиту Хризастому и свештенству сарајевске црквене општине и истакао да је посета митрополији и Саборном храму у Сарајеву потврда и доказ да је српска заједница нераскидиви део историје тог града и његовог развоја.

''Надам се да, и поред највећег проблема, а то је мањак људи и резултат свега онога што се дешавало, пре свега 90-их година прошлог века, Митрополија остаје и опстаће у Сарајеву. Тамо где су историјски утемељена седишта патријаршија, митрополија, епископија, ту црква мора да остане и да настави да чува живот'', рекао је Вучевић.

Истакао је да је значајно да је Митрополија уз све изазове успела да сачува и реконструише Саборни храм и многе друге објекте чувајући и негујући причу која је, како каже, потврда опстанка и останка Срба на територији данашње БиХ.

Југослав Аздејковић, воћар из Ђуревца код Блаца, каже: "Ово је добродошло што је овај снег пао и што је захладнело, да задржи вегетацију, јер бојали смо се, како је пре десетак, петнаест дана загрејало, да је наставило тако, кренула би вегетација, међутим, ово је добродошло и сигурно ће да одложи за десетак, петнаест дана вегетацију."

Аздејковић, који воће гаји на 12 хектара, истиче и да изразито ниске ноћне температуре, које се крећу и до -12 степени јесу можда неубичајене тек у последње време, а да он памти и хладније зиме, које нису причињавале већу штету пољопривредним културама.

Југослав додаје: "Ја мислим, с обзиром на то да имам доста искуства, да до сада није било никаквих штета, мада је досад зима била доста блага, само пар задњих дана ноћу су велики мразеви, дању загреје доста добро, али мислим да ништа није фалило, стенлеј је доста отпоран, он може да издржи и до -20.

Снег од неких 5 до 10 сантиметара, који се у нижим пределима Топлице већ отопио у значајној мери, посебно је погодовао озимим житарицама, које је заштитио од измрзавања, а утицаће повољно и на водни режим у земљишту.

Бојан Николић, из одељења за пољопривреду Општине Блаце, објашњава: "Ниске температуре, које су биле пре овог снега, нису баш добродошле, али с обзиром на то да биљке мирују, мислим да није било неког оштећења и нешто што би драстично утицало на приносе у току године. Kажем, овај снег је добродошао, прво што ће заштитити, направиће тај појас, да не дође до измрзавања, а с друге стране, неопходно нам је због водног капацитета земљишта. Врло мало падавина смо имали у последњем периоду.

Kада временске прилике дозволе, пољопривредни стручњаци саветују прихрану озимих усева азотним ђубривима и касније третман против корова, а у воћарству наставак резидбе и прву хемијску заштиту засада, пред кретање вегетације.

Домаћин Вучићу био је Андреја Вујчић, чије газдинство на 240 хектара производи пшеницу, кукуруз и сунцокрет, уз годишњи откуп од 50.000 тона, као и група грађана.

Након “Панта класа”, Вучић је стигао у посету градилишту производног погона пекаре "ИП Милановић" у Петровцу на Млави.

Вучића су дочекали власници, браћа Драган и Владан Милановић са породицама, као и неколико десетина мештана.

Пекара "ИП Милановић" је породична мануфактура, која има двадесетдвогодишње искуство. Њихова четири продајна објекта налазе се у Петровцу на Млави, а пекаре су отворили и у Пожаревцу, Свилајнцу, Жабарима и Шетоњи.

У Центру за културу "Драган Кецман" у Кучеву, планирано је да Вучић 14 сати разговара са грађанима.

Председник ће затим, од 15.30 у селу Шувајићу у општини Голубац обићи пољопривредно газдинство и предузеће за прераду меса "Неле комерц".

У селу Царевцу у општини Велико Градиште од 16 сати планиран је обилазак газдинства породице Вујовић и компаније за прераду воћа и поврћа "Неро-еко-имуно-концепт".

Посета председника Србије Браничевском округу завршава се у Пожаревцу, где ће се у Спортском центру обратити грађанима.

Вучића прате министарка привреде Адријана Месаровић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић и в.д. директора ЈП "Путеви Србије" Зоран Дробњак.

Миона Баџевић Анђелковић - стрелац и уметница, каже: "Сада се такмичим у прецизи и у дефанзивном стрељаштву. У сва три случаја ту су три различита савеза. Оно што је заједнички именитељ је да се троши јако велика количина муниције. Мени је та сарадња са Беломом посебно била значајна, зато што су они као једна млада фабрика препознали нас такмичаре, не само мене него још и неколицину."

И док зрном, које прецизно погађа мету осваја медаље и трофеје, од испуцалих чаура прави јединствене рукотворине, повезујући стрељаштво и уметност.

Миона додаје: "Мени треба пуно времена да ја њима вратим тај сјај, да оне сијају овако као злато, то је процес и прања и полирања и уклањања честица барута, па онда иде декапислирање, бушење."

Хаљинама и корсетима од чаура, по чему је јединствена, привукла је пажњу организатора сајмова наоружања широм света. Стигла јој је позивница и за највећи европски сајам у Нирнбергу.

Миона објашњава: "Kао неко ко долази на позив организатора тих догађаја и сајмова, е онда сам ја прешла у неку офанзиву и онда сам ја фирмама из Србије се обратила и рекла, али ја хоћу да будем на штандовима, који су из моје земље. Нећу да будем сама, без икаквог обележја, без ичега.

Мирослав Пајчин генерални дирекор „Белом" Узићи, каже: "Експонати у виду хаљина, што је нама било заиста онако јединствено, лепо. Ми смо мало били скептици према томе. Међутим, Миона кад је дошла кад је донела то, ми смо се сви одушевили и рекли смо дај идемо са тим на сајам. Мислим да ће то бити ето једна ствар где се ми мало издвајамо да смо другачији од осталих."

Домаћа наменска индустрија нада се успешном извозу и приходима за државу, а за Миону сајамски наступ под заставом Србије представља додатни мотив за нове изазове у стрељаштву и уметности.

Цене ће бити на снази у наредних седам дана.

Студенти траже одговорност за трагедију у Новом Саду 1. новембра, када је 15 особа погинуло, а двоје људи тешко повређено. 

Претходно, поводом 100 дана од пада надстрешнице у Новом Саду, студенти су 9. фебруара, седмочасовном блокадом београдског моста Газела, још једном позвали надлежне институције на одговорност.

Када се навршило три месеца од трагедије на Железничкој станици 1. и 2. фебруара организована је студентска блокада Моста слободе у Новом Саду, која је трајала 27 сати. 

Неколико дана пре, истим поводом студенти су организовали једнодневну блокаду београдске Аутокоманде.

У међувремену, студенти, професори универзитета у Србији као и наставници основних и средњих школа, ђаци и матуранти широм градова Србије настављају са протестима и блокадама зграда факултета и ректората, основних, средњих школа и гимназија.

Захтеви студената у блокади су објављивање целокупне документације о реконструкцији Железничке станице, одбацивање оптужби против ухапшених и приведених студената, активиста и грађана на претходним протестима поводом трагедије у Новом Саду, подношење кривичних пријава против свих нападача на студенте, професоре и грађане и повећање буџета за факултете за 20 одсто.

Представници власти сматрају да су испунили све захтеве, док студенти у блокадама истичу да ниједан од захтева није испуњен у потпуности. Грађевински факултет Универзитета у Београду више пута је објавио анализе документације у којима је таксативно навођено који папири недостају или нису комплетни.

Један од повода за оставку премијера Милоша Вучевића 28. јануара је и напад на студенте испред страначких просторија СНС-a у Новом Саду, у ноћи између 27. и 28. јануара. Нападачи су тукли студенте палицама и песницама.

Студенткиња која је тада теже повређена имала је интервенцију на Клиници за максилофацијалну хирургију УКЦБ.

У блокадама су најмање 63 факултета пет државних универзитета, два приватна факултета и четири високе струковне школе.

Својим потписима су подржали студентске захтеве одређен број судија Апелационог суда у Београду, Привредног апелационог суда, Првог основног суда у Београду, Вишег суда у Београду, Основног суда у Обреновцу, као и Адвокатска комора Србије која је била у тродневном штрајку а потом и у једномесечном штрајку. Акцијама, протестима и обуставом рада пружају подршку и пољопривредници, лекари, глумци, позоришта и друге културне установе и појединци.

Блокадама и обустави наставе придружили су се матуранти великог броја гимназија и средњих стручних школа. Поједине средње школе и гимназије одржавале су током распуста јавне часове на којима су одавале пошту страдалима на Железничкој станици у Новом Саду.

Протестима и обуставама рада прикључиле су се и основне школе широм Србије, наставници незадовољни договором који су репрезентативни синдикати направили са Владом Србије. Опречни су подаци о основним и средњим школама у штрајку које објављују ресорно министарство, с једне и нерепрезентативни синдикати и организације цивилног друштва с друге стране. У међувремену, учитељи, наставници и професори у штрајку својим захтевима су придодали и захтеве студената. 

Матуранти новосадске Гимназије "Јован Јовановић Змај" обуставили су блокаду зато што су, како наводе, испуњени сви захтеви осим извињења директора. Већи део колектива наставника школе, али и чланова синдиката Гимназије, као и родитељи ученика који их подржавају, захтевају смену директора.

Почетком фебруара студентске захтеве подржали су и пензионери.

Студентске блокаде факултета и ректората почеле су крајем новембра, пошто су академци са Факултета драмских уметности (ФДУ) у Београду физички нападнути испред зграде факултета током одавања поште страдалима у новосадској трагедији.

Скупови подршке студентима који три месеца блокирају факултете и протестују захтевајући одговорност за погибију 15 људи на Железничкој станици у Новом Саду одржавају се у региону, али и у српској дијаспори, у Европи, Америци и Канади, Аустралији. Недавно, одржани су и у Вашингтону, Чикагу, Бостону, Лос Анђелесу, Хјустону, Торонту, Ванкуверу, Сиднеју али и по европским градовима – Милану, Франкфурту, Бечу, Амстердаму, Лондону, Луксембургу, Љубљани.

Горан Илић, Анин отац, додаје: "Мислим да само треба да се прати своје дете, његове жеље, намере, наравно и све што иде у смислу медицинског збрињавања и социјалне неге, све што се нуди, да се и то обухвати. Наравно, и образовање. Ми смо морали да је пратимо, да напустимо свој дом, и да се преселимо у Ниш, без посла, без сигурних примања, да изнајмимо стан, само да њу подржимо у жељи за високим образовањем."

Подршка породице и заједнице је битна приликом суочавања са дијагнозом, током лечења. Бојана Миланов из Сурдулице је код своје кћерке Ане рано приметила симптоме, установљено је да има ретки неуроразвојни поремећај, Ретов синдром.

др Бојана Миланов, мајка девојчице која има Ретов синдром објашњава: "Дијагностика је почела са њеним првим симптомима, а први симптоми су кренули око њеног првог рођендана, нама су тад били евидентни. То је било изостајање одређених образаца, грубе моторике, што би подразумевало самостално поседање, пропузавање."

Сада је Ана кренула у школу и нови изазови су пред породицом Миланов. Свим породицама које се суочавају са неком ретком болешћу у Србији, помаже Национална организација за ретке болести Србије.

Стефан Живковић, из Националне организација за ретке болести Србије, наводи. "Ми имамо линију помоћи, бесплатни сервис психосоцијалне подршке за оболеле од ретких болести и чланове њихових породица, где они могу да добију информације о самој дијагнози ретке болести, да се повежу са другима, да добију информације о томе која права из домена социјалне и здравствене заштите, образовања и запошљавања имају. Такође и психолошку подршку."

У Србији постоје центри за ретке болести, за неке постоје лекови, за поједине не. Већина су генетског порекла. Личне приче и искуства поделили су у Врању оболели од ретких болести како би осветлили изазове са којима се суочавају.

Како се наводи, о догађају је обавештено Прво основно јавно тужилаштво у Београду, а против Е. Ц. биће поднета одговарајућа прекршајна пријава из Закона о јавном реду и миру.

На Инстаграм профилу СКЦ у блокади 19. фебруара је објављено да је непознати мушкарац око пола 12 поломио стакло на улазним вратима СКЦ-а и да је комадима стакла покушао да гађа студенте.

"Увоз је смањен у односу на нека ранија времена и износи око 10 одсто, али поједине земље у Европи просто немају другу могућност и морају да се ослоне на руски гас. Зато се и не уводе санкције на то", каже Марковић.

Наводи да се европска складишта гаса ове зиме празне брже од планиране динамике због ниских температура.

"Складишта и залихе су на неких 44 одсто попуњености. На нивоу Европе, поједине земље имају сасвим добре резерве, и до 67 одсто, док друге, попут Француске и Немачке, имају ниске резерве гаса у својим складиштима", напомиње саговорник.

Истиче да се очекује даље пражњење складишта.

"Неће бити забележени историјски минимуми, који су за ово доба године износили око 33 одсто, што је доста ниже од тренутних 42 одсто попуњености. Од априла ће почети пуњење складишта и те резерве ће полако кренути да расту. Не очекујемо да ће бити угрожено снабдевање гаса до краја ове сезоне", наводи Марковић.

Пражњење складишта и виша цена гаса

Истовремено расте цена гаса. На рекордном је нивоу у последње две године, а Марковић тврди да је пражњење резерви делом формирало и високу цену гаса.

"Навише цена је сада на око 50 евра по мегават сату. Током летње сезоне, цена је била око 38 евра, а дугорочно очекујумо повратак на ту цену, или до 40 евра. Тренутна цена расте, и даље ће, док год је хладан талас. Од лета се очекују ниже цене", објашњава Марковић.

Напомиње као важно и то што чланице ЕУ имају обавезу да одмах по крају грејне сезоне отпочну са пуњењем складишта гаса.

"Имају обавезу да попуне до 90 одсто капацитета до краја септембра. Међутим, Немачка је већ тражила да се процес одложи до новембра", указује саговорник из Савеза енергетичара.

Домино ефекат – скупљи гас за високе цене струје

Поводом раста цена нафте и електричне енергије, саговорник напомиње да су оне често проузроковане и ценама гаса, поготово у случају накнада за струју.

"Електране користе гас да би задовољиле тражњу за струјом. Чим вам расте цена гаса, расте вам и цена струје. Цене су сада од 170 до 180 евра по мегават-сату, али су дугорочна очекивања да би она требало да падне на неких стотинак евра по мегават-сату", наводи Марковић.

Каже и да статистика показује како потрошња струје расте на глобалном нивоу за око четири процената и да ће тако бити све до 2027. године.

"Том расту највише је допринео раст потрошње електричне енергије у Кини, Индији и у остатку Азије. Он је на око осам одсто, а у Америци и Европи је на два процента. Разлог, рецимо, у Европи је и тај што је ту струја најскупља", сумира саговорник. 

Последице америчких санкција НИС-у

На питање да прокоментарише последице америчких санкција Нафтној индустрији Србије и најављени почетак њихове примене 27. фебруара, Марковић наглашава да су позиције и даље исте.

"Држава нема снаге да изврши национализацију. НИС, са друге стране – то јест, руска страна – не жели да прода свој део, тако да смо у пат позицији. Надамо се да ће захтев за одлагањем примене прихватити до 27. фебруара. Ако тога не буде, долази до блокаде НИС-ових рачуна, а тиме и отежано пословање компаније, које се онда пресликава и на друге гране привреде", закључује Жељко Марковић из Савеза енергетичара у разговору за РТС.