Јован без земље, Хари без трофеја

Хари Kејн је исписао историју Тотенхема, јер је постигао 200. гол за тим из северног дела Лондона. Нападач Енглеске репрезентације постао је трећи фудбалер у историји Премијер лиге који је убележио 200 погодака и више. 

Бољи скор од њега имају Вејн Руни са 208 и Алан Ширер са 260 голова.

Kејн је у текућој сезони, до сада, постигао 17 погодака у Премијер лиги на 22 меча. Будући да капитен Тотенхема има 29 година, може се очекивати да ће кроз неколико наредних, уколико настави са добрим играма, надмашити Рунија и Ширера.

Још један је занимљив податак који говори у прилог да Кејн може бити најбољи стрелац Премијер лиге. Капитену Тотенхема било је потребно 303 меча за 200 голова, док је Алану Ширеру за ту цифру било потребно 306 утакмица, а Вејну Рунију 462 наступа у Евертону и Манчестер јунајтеду.

Робусни нападач је на 416 наступа за Тотенхем постигао 267 голова, уз 62 асистенције у свим такмичењима што га поставља на прво место вечне листе најбољих стрелаца клуба.

Дечак који може све

Уводни стихови песме коју навијачи Тотенхема громогласно певају свом миљенику Кејну гласе: „хоћу да ти кажем, а можда ћу ти и рећи - о дечаку који може све. Његово име је Хари, Хари Кејн!" 

Заиста, Хари Кејн може све, поготово након величанственог броја постигнутих голова, сем да освоји трофеј... са Тотенхемом.

Кејн у Тотенхему је попут краља, с тим да се он понаша као ађутант, на терену је и водоноша, а изван заштитник и симбол клуба у последњој деценији.

Најбоље поређење Тотенхемовог голгетера било би са краљем Енглеске Јованом без Земље. Владавина Јована без Земље од 1199. до 1216. године у историји државе описује се као велика катастрофа, јер је почела поразом у Нормандији, а завршена је грађанским ратом.

У фудбалском смислу, трагедија је задесила и Кејна који је при првим професионалим фудбалским корацима играо као позајмљени фудбалер Тотенхема - Лејтон оријенту, играјући у четвртом рангу такмичења у Енглеској.

Изузимајући четворогодишње позајмице од 2009. до 2013. године у поменутом Лејтону, Милволу, Норичу и Лестеру, енглески нападач је играо само за „певце" из Лондона.

Хари Кејн је у августу прошле године обележио деценију од момента када је дебитовао за Тотенхем у Премијер лиги, а у претходној деценији наметнуо се као један од најбољих европских нападача

Међутим, сем индивидуалних признања попут Ордена Британске империје, али и оних фудбалских за играча месеца, најбољег стрелца лиге, најбољег играча тима, као и појединачних рекорда које је успео да обори и постави, Кејн са Тотенхемом нема ниједан трофеј.

С тим у вези, на друштвеним мрежама клуб из Лондона већ годинама уназад служи да увесељава кориснике путем домишљатих популарних мимова.

Једина разлика у поређењу са средњевековним монархом Енглеске је да што је Јован имао земљу којом је руководио, а Кејн до сада није освојио трофеј са Тотенхемом.

Јован је добио помало погрдно име „без земље" зато што није од оца наследио краљевство, већ од свог брата Ричарда Првог.

Истини за вољу, Тотенхем је освојио Ауди куп 2019. године, а трофеј намењен победнику први је подигао Муса Сисоко. У том моменту, Кејн је био у другом плану.

Кејн лидер

Много је забавних дефиниција на Интернету, што на прво и свако следеће читање изазивају подсмех, а које сликовито описују лидера.

Оно што свака од тих формулација садржи у покушају да што језгровитије окарактерише вођу једне групе људи обухвата кључне речи попут тога да је лидерство процес где појединац својим понашањем утиче на друге људе како би се ефикасно остварили дефинисани циљеви.

Подаци о броју голова које је постигао Хари Кејн у дресу Тотенхема говоре о томе да је нападач вероватно с почетка каријере увидео властити значај и допринос тиму, али и позицији међу „певцима", те је кренуо својим путем, као какав вук самотњак, јер не жели да плеше у циркусу, а довољно је храбар да настави са борбом.

Стога, на концу, сваки Кејнов гол у Тотенхему вреди двоструко, због вештине, нападачког инстикта, због вере о бољим данима клуба и немерљивог доприноса саиграчима.

Фудбалера попут „дечака Кејна који може све" пожелео би сваки тренер и играч, јер ван терена нема испаде и контроверзне изјаве, а на игралишту делује неприкосновено у стилу некадашњих енглеских голгетера, с тим што је он оличење модерног, авангардног нападача.