Читај ми!

Лутка од порцелана стара 120 година – сведочанство о давно минулом времену

Женском делу популације лутка као играчка буди успомене на безбрижно детињство и одрастање у помало заборављеним друштвеним вредностима. Лутка са „бисквитном” главом из Музеја науке и технике, стара више од сто година, сведочи о једној породичној традицији и давно минулом времену у Србији и Европи на прелазу векова.

Такозвани, бисквитни порцелан настаје од смеше глине и воде која пре термичке обраде највише подсећа на тесто за колаче. Бисквитни порцелан, за разлику од обичног, кинеског порцелана, нема глазуру, те својом прозирношћу много боље дочарава изглед и текстуру људске коже.

Лутке од ове врсте порцелана почеле су да се производе у Француској 1860. године, а неколико година касније и у Немачкој. Један од најзначајнијих произвођача „бисквитних лутака“ био је Арман Марсеј. Марсеј је рођен у Русији, а када се преселио у Немачку, 1884. године купио је једну фабрику играчака, а годину дана касније, и фабрику порцелана у којој је производио главе за лутке.

Лутке Армана Марсеја препознатљиве су по буцмастим дечјим лицима, румених образа, а коса им је најчешће израђена од природних власи. Ручно су осликане, имају густе обрве и трепавице, стаклене очи, карактеристично благо отворена уста са видљива четири предња зуба у горњој вилици.

Као и сви произвођачи порцеланских лутака, Арман Марсеј је, такође, обележавао гравуром своје производе на затиљку. Гравирани су били година производње, име фабрике, аутора или његови иницијали, а понекад број калупа, величина лутке и име државе у којој су произведене.

„Лутка бакица“ из Музеја науке и технике

Лутка са бисквитном главом из Музеја науке и технике, произведена крајем 19. века у Немачкој, прича о једној породици.

„Госпођа Ивана Дворник Михајловић ову лутку је наследила од своје баке. Њен прадеда, господин Милисав Ђорђевић, родом из Бачине код Варварина, у потрази за послом прешао је у Крушевац, где је 1898. године отворио своју гвожђарску радњу и постао веома успешан трговац. Оженио се Зорком, а 1900. године добили су ћерку јединицу, Радмилу. Због природе свог посла често је путовао у иностранство и доносио вредне поклоне својој мезимици. Тако је са једног путовања, из Беча, донео лутку од порцелана која је у Србији на прелазу векова била право чудо од играчке“, наводи Даниела Пејовић, виши кустос Музеја науке и технике.

Радмила се том омиљеном играчком играла дуги низ година и чувала је скоро до краја живота, када је лутку поклонила својој унуци, тада већ средњошколки, која ју је назвала „лутка бакица“, додаје Пејовићева. Радмилина жеља је била да се лутка и даље пажљиво чува.

„Госпођа Радмила је преминула 1983. године, а наша дародавка је дошла на идеју да би бакин завет најбоље испунила тако што би лутку поклонила Музеју науке и технике, како би и многе друге будуће генерације деце могле нешто да науче о љубави између оца и ћерке – њеног прадеде Милисава Ђорђевића и његове ћерке Радмиле – али и о луткама произведеним у 19. веку, конкретно о овој лутки Армана Марсеја“, објашњава Даниела Пејовић.

Ново рухо захваљујући архитекти Гојку Варди

Иако брижљиво чувана, лутка стара више од 120 година, захтевала је рестаурацију како би се појавила у Галерији играчака Музеја науке и технике.

Рестаурација је обухватала надокнаду три прста која су недостајала на шакама, два на десној и један на левој, санацију пукотине на глави са задње стране потиљка, обнову косе мало проређене од старости и ретуширање целог тела и лица.

Оригинална гардероба била је у одличном стању и није захтевала рестаурацију, већ само чишћење. Лутка висока 65 цм, на себи има ружичасту хаљину украшену чипком, сечену испод струка са фалтама, оригинални доњи веш од белог платна, украшен чипком и белим везом.

„Рестаурација је поверена архитекти Гојку Варди, једном од најчувенијих индустријских дизајнера на простору бивше Југославије, који је задатак успешно обавио. Музеј науке и технике је у јануару 2019. године у његову част организовао изложбу 'Гојко Варда – 60 година посвећених дизајну' на којој је посетиоцима представљен његов богат опус“, наглашава кустоскиња.

Иако већина нас воли нове ствари, што је разумљиво будући да се мењају времена, стилови и мода, ипак, покушајмо да сучавамо бар нешто што су нам оставили преци, а што би у будућности могло да буде значајно нашим потомцима.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво