Концерт за памћење

После бројних европских и светских турнеја, великих концерата на стадионима и у највећим концертним просторима, Здравко Чолић је наступио на Ушћу у Београду.

Сјајну подршку Чолићу пред око 100.000 гледалаца (процена полиције на терену), на бини је давао бенд састављен од врхунских музичара, симфонијски оркестар, као и четири пратећа вокала и атрактивне играчице.

Ипак, три и по сата је било мало да највећа музичка звезда са ових простора изведе све песме које су оставиле трага у каријери дугој нешто више од четири деценије.

Концерт је у 21.28 отворила песма Кемала Монтена Синоћ ниси била ту, која је 1972. године, након победе на фестивалу „Ваш шлагер сезоне" у Сарајеву, постала Чолин први хит.

„Имао сам велику жељу да певам на Ушћу", признао је одмах Чола. „Биће ово летњи концерт, а и Бог нас је погледао", додао је осврћући се на најављену кишу, која је, на сву срећу изостала.

Низале су се нумере које је публика хорски певала са Здравком: Продужи даље, Живиш у облацима мала, Чија је оно звјезда, Писаћу јој писма дуга, Е, драга, драга, Љубавници, Једна зима с Кристином, Када погледаш ме преко рамена, Једина, Мало појачај радио...

Елегантно обучен, 60-годишњи Чолић је био у пуној форми, како певачки тако и физички: ишао је без напора у високе регистре и трчао по бини, мада је на средини концерта узео петнаестак минута паузе за пресвлачење, током које су публику забављали бубњари Драгољуба Ђуричића и кан-кан играчице.

И када се неколико минута пред поноћ учинило да је забави дошао крај, на ред су дошле песме Пусти, пусти моду, Мерак, Мађарица, Рушка, Чаје Шукарије.

Видно расположена публика није хтела да пусти Чолу да иде па је уследио први бис и Звао сам је Емили, Свадбарским сокаком, Као моја мати.

Након другог повратка на сцену, Здравко је најпре у знак захвалности отпевао део песме Београде, Београде, а, како је и сам певач рекао, концерт није могао да се заврши без његовог дугогодишњег сарадника Корнелија Ковача, који му се придружио на сцени, и легендарних композиција Април у Београду и Ти си ми у крви.

Уз последње тактове баладе Ти си ми у крви, која потиче са истоименог албума из 1985. године, на небу се расцветао раскошни ватромет.

Најављен као догађај за памћење, концерт је оправдао сва очекивања - спектакл са раскошном сценографијом, групом атрактивних плесачица и плесача која су често мењали костиме, симфонијским оркестром и огромним балонима у ваздуху од којих се један „прошетао" по рукама публике - значајним делом женске, од које је Чолић, током извођења Загрли ме, добио букет цвећа.

Део публике без карата пратио је концерт са Булевара Николе Тесле, који је био затворен за саобраћај.

Радио-телевизија Србије је на свом Првом програму директно преносила концерт Здравка Чолића на Ушћу.