"У Руану, полицајци су рано јутрос неутрализовали наоружаног појединца који је очигледно желео да запали градску синагогу", написао је Дарманен на платформи Икс.

Честитао је полицајцима на храбрости.

Мушкарац је, према незваничним информацијама, био наоружан ножем и гвозденом шипком, преноси Монд.

Идентитет и мотив нападача и даље су нејасни, наводе локалне власти.

Лекарски конзилијум би требало да се састане у понедељак, како би да проценио премијерово здравствено стање и размотрио његово пребацивање за Братиславу.

Са њим је јуче разговарао новоизабрани председник Словачке Петер Пелегрини који је изјавио да још не може да се каже да је опасност прошла.

"Може да говори, али само неколико реченица након чега се стварно умори јер је под лековима. У овом тренутку не можемо рећи да је опасност прошла, јер је премијер Фицо за длаку избегао смрт. Да je метак прошао само неколико милиметара поред, говорили бисмо о њему као покојном премијеру", рекао је Пелегрини.

Полиција претресла стан атентатора

Атентатор Јурај Цинтула оптужен је за покушај убиства са предумишљајем и прети му доживотна робија, наводи портал tvnoviny.sk. Мотив убиства je, према писању медија, неслагање са политиком актуелне власти.

Национална криминалистичка агенција претресла је стан 71-годишњег Јураја Цинтуле, у којем живи са супругом. Форензички техничари су наводно пронашли потребне трагове.

"Приликом утврђивања мотива биће важно где је особа живела, шта има код себе, можда ће се тражити и друго оружје", рекао је бивши истражитељ и адвокат Петер Вачок.

Да ли је обезбеђење адекватно поступило

Фицо је погођен из ватреног оружја испред културног центра у граду Хандлови, након седнице владе. У њега је испаљено пет метака, а два или три су тешко ранила словачког премијера.

Портпаролка Канцеларије инспекцијске службе Андреа Добјашова изјавила је да је истрага о поступању телохранитеља премијера Словачке покренута, a i јавност анализира да ли је обезбеђење адекватно реаговало.

Бивши припадник специјалне јединице полиције Чешке Лумир Немец је, на основу снимака са места напада, оценио да телохранитељ који је стајао десно од Фица није посматрао део испред премијера за који је био задужен и да због тога није на време приметио нападача.

"Тешко је рећи зашто, можда је осетио неку врсту претње тамо где је било више људи, али да је посматрао свој део периметра, он би 100 одсто раније приметио нападача", рекао је Немец за словачки портал Aktuality.sk.

Према његовим речима, телохранитељи су морали да буду ближе премијеру јер је он прилазио групи људи.

"Једина брига телохранитеља је особа коју штити. У тренутку кад су сви скочили на нападача, један телохранитељ је требало да се баци на Фица и да га загрли. Да нападач није био сам, док је он (Фицо) лежао на земљи сам, други човек је могао да дође са друге стране и да га убије на месту", рекао је Немец.

Зденек Харват, бивши полицајац и ВИП телохранитељ, сматра да они који критикују рад Фицових телохранитеља вероватно никад нису радили тај посао.

"Нападач је извукао оружје и опалио за 0,8 секунди. Чувар је реаговао за 1,2 секунде. Ако се не варам, свих пет хитаца је испаљено у року од 2,5 секунде. Оваква брзина реаговања је веома респектабилна“, рекао је он.

Северна Кореја је последњих месеци лансирала низ балистичких и крстарећих ракета, као и тактичких ракета, описујући их као део програма за унапређење својих одбрамбених способности.

Раније данас, сестра севернокорејског лидера Ким Џонг Уна рекла је да су њене тактичке ракете намењене искључиво као средство одвраћања од јужнокорејске војне агресије, док је негирала да Пјонгјанг извози оружје.

Лансирање ракете долази у исто време када је руски председник Владимир Путин посетио град Харбин на североистоку Кине.

Министарка науке Јелена Беговић је рекла да са Кином већ имамо стратешке пројекте којима су отворена врата нашим научницима - да се споје са адекватним институтима и факултетима у Кини, како би заједно радили на пројектима од биотехнологије до вештачке интелигенције.

Три потписана меморандума су другачија - прва два меморандума су везана за Кинеску агенцију за истраживање свемира.

“Два меморандума су везана за наше укључивање у то како свемир искористити у мирнодопске сврхе за истраживање, за развој технологије и за развој иновација. Један од ових меморандума подразумева и изградњу лунарне станице на којој већ кинески партнери раде и можда једног дана и наши истраживачи буду могли да раде у једном потпуно другачијем окружењу на Месецу, или у орбити Месеца, и да своје експерименте постављају у екстремним условима са смањеном гравитацијом“, рекла је Беговићева.

Трећи меморандум се односи на искорењивање сиромаштва.

"Заједно са кинеским партнерима развијемо моделе, пре свега примене нових технологија у пољопривреди како би се смањило сиромаштво на глобалном нивоу и то јесте везано за циљеве одрживог развоја Уједињених нација, али и за Иницијативу Појас и пут", указала је министарка.

Научна сарадња доноси нам присуп новим технологијама

Подсећа да је за време недавног боравка кинеског председника најављено да ће 300 наших студената добити шансу да студира у Кини, као и да ће 50 наших научника боравити у Кини на неком од њихових најбољих института, односно факултета.

“Чекамо још детаље од кинеских партнера, али мислим да је то сјајна шанса и за повезивање, и за надоградњу знања и, на крају крајева, за проширивање истраживачких активности наших истраживача“, рекла је Беговићева.

То ће нам, истиче, донети приступ новим технологијама које се изузетно брзо развијају у Кини.

“Значи у области медицине, биомедицине, биотехнологије, вештачке интелигенције, обраде, великих података. Кина једноставно сада почиње да предњачи у свету у многим од тих области и мислим да треба увек учити од најбољих и вратити те људе у Србију, дати им инфраструктуру да могу даље да раде овде у Србији и да донесу та нова знања“, истакла је министарка науке.

Цело гостовање Јелене Беговић можете погледати у видеу на почетку текста.

"Прво што треба имати у виду је понашање Аљбина Куртија. Њему је ово изборна година. Он жели да добије још један мандат. Овај постојећи мандат је добио првенствено на обећању да неће формирати никакву Заједницу српских општина и да за њега Бриселски споразум не постоји. Градећи једну снажну антисрпску политику, подижући ту антисрпску реторику, јачајући екстремне Албанце у нападима на Србе, терорисањем Срба једностраним потезима који су уперени против опстанка српског народа“, каже Дрецун.

Према његовим речима, Курти је придобио све већу подршку албанског бирачког тела, посебно међу младим Албанцима.

"Ако би сада одједном прихватио оно на чему инсистира ових неколико година, да нема формирања ЗСО, да направи било какав корак, он би изгубио значајну подршку и био би нападан од стране опозиције која га сада већ критикује да је наводно прихватио формирање ЗСО, али да то крије због избора“, оценио је Дрецун.

Подсетио је да смо имали позицију Немачке, чији је шеф делегације у Савету Европе рекао да Косово испуњава суштински све услове за чланство у Савету Европе. Међутим, када се суочила са отпором једног броја држава, онда је Немачка променила став и затражила да се предлог статута, нацрта статута, који је Лајчак урадио са својим тимом, пошаље такозваном уставном суду.

Председник Вучић је на самиту у Котору рекао да ће Западни Балкан чекати још шест година на ЕУ.

Дрецун је оценио да због промена на глобалном плану у вези са ратом у Украјини и због веома снажног кинеског економског уплива на стари континент, ЕУ жели да што је могуће више веже регион Западног Балкана за себе.

"То се ради на два плана. Један је економски, где се покушава да се створи тржиште између земаља Западног Балкана, које би функционисало готово на идентичан начин као што функционише у ЕУ, које би такође евро користиле као платежно средство, што би смањило трошкове пословања и транспорта робе за чак седам одсто, и то би била велика уштеда овим земљама. И други правац у коме ЕУ делује, то су реформе које првенствено подразумевају јачање владавине права, подизање демократског капацитета институција у земљама Западног Балкана, борбу против криминала и корупције“, рекао је Дрецун.

О резолуцији о Сребреници

Када је реч о резолуцији о Сребреници која би требало да буде 23. маја на дневном реду у УН, Дрецун каже да има више од 60 западних земаља које ће вероватно, гласати за ту резолуцију, а од пре неки дан имамо одлуку организације Исламске државе и Исламске конференције, где је 50-ак држава које ће такође подржати ову резолуцију.

"Ако рецимо то само саберете, долази се бар до бројке од стотинак земаља. Наравно да неке земље схватају колико је ово тежак проблем и колико ће бити веома тешке последице, те земље разумеју да се међународно право често користи на селективан начин“, каже Дрецун.

Напоменуо је да некима и даље смета Република Српска и имају идеју да се она сведе на неку маргину која практично не би значила ништа и која би се утопила у Федерацију, односно у БиХ која би била под изразитом доминацијом Бошњака, односно бошњачког руководства.

"Изгледа да некоме није циљ да се ситуација на Балкану стабилизује, да се развија у позитивном правцу, него се подгревају старе ране“, истакао је Дрецун.

Цео разговор са Милованом Дрецуном можете погледати у видеу на почетку текста

Професоре Шипка, када кажемо да сте Ви професор славистике на неком од америчких универзитета, шта то тачно значи? Шта Ви то предајете и ко су Ваши студенти?

Моја ситуација је доста нетипична јер ја предајем углавном општу лингвистику и општу славистику у последње време, рецимо историју словенских језика или предмет који се зове сукоб језика и културе. Дуго времена сам предавао и практичне језичке курсеве нашег језика и пољског језика.

Ситуација у вези са славистиком у Америци, а рекао бих и у Западној Европи, са мањим изузецима, је таква да постоји доминација руског језика и културе и у ствари славистика је заправо русистика, а ови други језици су неки прилог, ако их уопште има, да не кажем гарнирунг.

Занимљиво је када кажете да је славистика доминантно руски језик. Ко данас у Америци, имајући на уму и геополитичку ситуацију, студира руски језик?

Постоји руска дијаспора. Постоје припадници мормонске цркве који иду по свету па буду у Русији, па се врате, па су заинтересовани. Постоје они чији је професионални интерес у Русији. Занимљиво је да се са добрим знањем руског језика може добити јако добро плаћен посао у америчким државним службама.

Међутим, настава језика је данас доста холивудизована и студенти иду на корејски због К-попа и на јапански због аниме и манге. Славистика и русистика су данас у доста дубокој кризи. Делимично је златно доба славистике и русистике био Хладни рат. Сада имамо неки нови хладни рат, међутим, то се не преноси на повећан интерес за студије руског језика или словенских језика.

Смем ли да питам, има ли студената српског језика? Односно, је ли то српски или, како се већ сада зове у западној Европи, БХС?

Има. Врло ретко су етничке варијанте подељене, у принципу је то БХС или некад зову и БХМС, из чисто из практичних разлога, јер не бисте могли наћи довољан број студената ако би то било подељено. Тако да сви су студенти заједно.

Студенти се деле на три равне части. Са једне стране имате децу из дијаспоре, са друге стране имате оне који се професионално интересују за језик. Неки историчар који се занима бившом Југославијом, или економиста. Трећа категорија, то је занимљива категорија, можда и не бисте помислили, то су они који имају неке пријатеље, девојку, дечка, мужа, жену и онда из тих разлога уче.

Не могу да не приметим да сте Ви задржали ваш матерњи изговор, говорите ијекавицу све време. Када разговарате са студентима, како им објашњавате све те наше разлике? Једна од Ваших последњих књига је “Словенски језици. Генеалогија и идеологија”, с тим у вези: све ове наше разлике у језицима које су настале после ратова деведесетих, јесу ли последица генеалогије или идеологије?

То је чисто идеолошки. Ја у тој књизи и пишем да је то лингвистички један језик, а политички више језика. Једна је ствар када ви прогласите да је нешто засебан језик и ставите то чак и у законска акта и у школе, а друга је ствар да се ви сада морате понашати у складу са тим. Ако је нешто засебан језик, онда је могуће превођење и могуће је учење као страног језика.

Хајде да замислимо неког конобара који иде на рад у Словенији и иде на рад у Хрватску. Ако иде на рад у Словенију, сасвим је замисливо да упише курс словеначког језика. Ако иде на рад у Хрватску, није замисливо да иде на курс хрватског језика. Ем нема курса, ем нико разуман не би ишао на курс хрватског језика. Са друге стране, видели сте, то је било крајем деведесетих са “Ранама” које су биле титловане у Хрватској и онда се биоскоп смеао јако, мада је филм врло тмуран. И онда су престали са том праксом. Идеологија се кад-тад суочи са стварношћу и тада се распадну сви ти нереални идеолошки покушаји

Ја кажем да не смемо дозволити идеолозима да нам уђу у кабинете, јер следеће што би урадили ако им то допустимо јесте да нам уђу у спаваће собе. А то се никоме не би свидело. Ту се ради о чисто идеолошким стварима, један је ниво политике и неке регулативе, а други је ниво шта збиља радите у стварном животу.

Када говоримо о томе колико у ствари друштвене промене утичу на језик, овде у Србији смо сведоци да се већ неко време води полемика о такозваном родно сензитивном језику. Нарочито је интензивирана у протеклих месеци и ускоро треба да ступе на снагу и казнене одредбе Закона о родној равноправности. Да ли је и то сада дају уплив идеологије или јесте језички оправдано?

То је ствар приватна, сваког појединца, сваке појединачне особе и мислим да ту није добро уплитање у ту слободу коришћења језичких средстава унутар индивидуалног исказа, ни у смислу да се нешто намеће, ни у смислу да се нешто забрањује.

Другим речима, ако неко хоће да себе одреди као психолошкињу, што у мом језичком осећају пара уши и једноставно ми смета, али ако неко то хоће у свом језичком исказу да уради, мислим да је то сасвим у реду и да то треба дозволити, да то не треба прогањати, осуђивати. Са друге стране, ако неко жели да каже за женску особу да је психолог, мислим да и то треба дозволити.

Другим речима, мислим да у таквим стварима, ту се ради о приватној сфери. Ту је управо држава ушла у спаваћу собу, фигуративно говорећи, јер је нешто из приватне сфере регулисано и наметано. Да морате користити то, а не можете ово.

Ви се бавите и компјутерском лингвистиком. Вештачка интелигенција је данас велика тема. У којој мери то можда обликује и наш језик и утиче на његову промену?

Мислим да ће вештачка интелигенција омогућити јако много ствари. Рецимо, баш сам сада предавао, посlедњи предмет који сам предавао, био је етика језичког тестирања, на Универзитету у Аризони. Оно што ће се моћи у настави језика – нама је увек био циљ да сваки студент у сваком тренутку добије информацију која је њему прилагођена. То никада у стварности није било могуће јер имате једног наставника, 20 студената, време је ограничено. Сада ће са том вештачком интелигенцијом то бити могуће.

Неки људи виде и представљају врло тамну слику вештачке интелигенције, али ја кажем да када нас нису уништили ватра и точак, неће ни вештачка интелигенција. Отвориће неке нове могућности.

Професоре Шипка, Ваше презиме је веома познато нашим гледаоцима и раније се говорило да свака боља кућа има на својим полицама бар један приручник Клајна и Шипке. Ви сте у својој кући имали и дословно Шипку, мислим на Вашег оца професора Милана Шипку. Колико је и његов ангажман и његово опредељење утицало на Вас у избору професије?

Оно је одлучујуће утицало у избору професије, јер ја сам првобитно хтeо да студирам књижевност и филозофију, а онда ме је он убедио да ипак одем на лингвистику, тако да је то што сам лингвиста његова заслуга. Са друге стране, он ме је подстакао на самом почетку моје каријере да пишем радове, тако да сам већ као студент имао објављен рад, тако да његов утицај је заиста велики.

"Сада се чека две недеље на добијање боравишне и радне дозволе, док се по пропису који је престао да важи чекало и два месеца. Свакако им је значајно јер убрзава циркулацију радне снаге, онда када се појави потреба за неким кадром лакше и брже могу да дођу до људи“, каже Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.

Лакши и бржи приступ пословима новим законима омогућен је и регистрованим избеглицама и тражиоцима азила. Не треба им радна дозвола, само да је прошло шест месеци од како су поднели захтев за азил.

"Приликом пријављивања од докумената могу да доставе личну карту и акт којим им је одобрен статус избеглице или привремену заштиту у Србији. Самим пријављивањем на евиденцију та лица остварују доста права као домаћи држављани, обављају разговор са саветником, посредује се у запошљавању, могу да учествују у обукама“, каже Светлана Миловић из Националне служба за запошљавање.

Посао у Србији избеглицама није циљ, подсећају упућени. Прошле године дозволу за рад добило је десеторо. Од 1.600 људи који су поднели захтев за азил, добило га је деветоро.

"Разлози за бојазан да ће избеглице да узму радна места нашим грађанима нису основани, поготово имајући у виду статистику, а то значи да је свега до 300 људи од почетка азилног поступка до данас,  добило азил и нису сви овде“, каже Радош Ђуровић из Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила.

Иако нам хронично мањка радне снаге и расте потреба за радницима из иностранства, ресорно Министарство указује да држављани Србије имају предност у запошљавању.

"Да би послодавац запослио странца он мора да спроведе тест тржишта рада. Закон је увео могућност увођења квота. Влада Србије у сваком тренутку, уколико дође до поремећаја на тржишту рада, може да ограничи запошљавање странаца увођењем квота у одређеним делатностима", каже Сања Гаврановић из Министарства за рад запошљавање борачка и социјална питања.

Слободан приступ тржишту рада имају и избеглице којима је одобрена привремена заштита. Попут Украјинаца. Од почетка рата у тој земљи дозволу за рад у Србији добило их је око 800.

"То је 80 одсто носилац приноса, док сама маса зрна, односно, наливање има мањи утицај на приносе. Добри временски услови у овом периоду могу повећати масу зрна, али то не може да надокнади негативне ствари које су утицале на формирање склопа", каже др Милан Миросављевић са Института за ратаство и повртарство Нови Сад, Института од националног значаја за Републику Србију.

"Дефицит падавина од сетве до сада је, у завистности од региона, преко 100 литара. Последње кише које нису биле превелике, једним делом могу да компензују недостатак влаге, али не и да покрију дефицит који постоји", објашњава наш саговорник.

Мајске кише су, кажу стручњаци, дошле су у последњи час за све пољопривредне културе. Ипак, није их било у свим регионима у истим количинама.

"У Банату, такорећи, није ни било падавина, док је у Срему измерено око 60 литара по метру квадратном. Доста падавина је било у Неготинској крајни, Поморављу, Подрињу и на Северу Војводине. Тамо где је било више од 30 литара кише пшеница има доста добре услове за развој", каже Зорица Радичевић, агрометеоролог у Републичком хидрометеоролошком заводу.

"И у наредном периоду очекује нас промењиво облачно време са сунчаним интервалима, али нестабилно са честом појавом кише и локалних пљускова са грмљавином и појачаним југоисточним ветром у кошавском подручју. Прогнозирани услови погодоваће развоју озимих жита. Ако буде редовних падавина створиће се добре залихе влаге у земљишту за наливање зрна", додаје наша саговорница.

Због повећане влажности и ваздуха и земљишта, упозорава, треба обратити пажњу на појаву болести, пре свега фузариозе.

Болести умањиле квалитет пшенице

Временске прилике претходних месеци утицале су на појаву истих болести које смо имали на пшеници и јечму прошле године, а погодовале су и размножавању штеточина којих је било далеко више него раније.

"Сигурно је да се не можемо надати изузетном квалитету пшенице имајући у виду утицај болести које су присутне и које су биле присутне и прошле године. Јасно је да би квалитет који смо имали 2022. био чудо, тако да се у овом тренутку надамо бар прошлогодишњем квалитету, под условм да нас падавине не изненаде пред жетву када усеви буду сазрели", каже Сунчица Савовић, директрор Удружења "Жита Србије".

Колики ће бити приноси пшенице тешко је у овом тренутку прогнозирати. Ипак, стручњаци нису песимисти.

"Принос озимих усева не варира као што је то код пролећних усева. Код пшенице је то 10, 15 посто у односу на просечну годину. Не верујем да ћемо имати изузетно ниске приносе, нити ћемо имати рекордну годину", наводи Миросављевић.

Будући да је ове године много више њива засејано пшеницом из сопствене производње и да су многи ратари штедели на минералном ђубриву, сигурно је да ће бити великих варијација у приносима од парцеле до парцеле.

"У оквиру истих региона и атара имаћемо приносе који ће бити и 2 тоне, али ће бити и 7 тона по хектару. Ако бисмо сада морали да сведемо просечни принос, онда овог тренутка изгледа као да ћемо имати минималне приносе од 4,7 тона по хектару до 5 тона по хектару", објашњва Савовићева.

У силосима имамо рекордне залихе пшенице

Највећи проблем је што ћемо и ове године у жетву ући са огромним залихама. Закључно са априлом из Србије је извезено 1.139.168 тона пшенице и брашна прерачунатог у зрно. У складиштима је тренутно 2,13 милиона тона хлебног зрна. Под претпоставком да за домаће потребе месечно троши 140.000 тона пшенице, вишкови који су слободни за извоз за преостала два месеца су 1.850.000 тона.

"Ако у мају и јуну успемо да извеземо по 150.000 тона пшенице месечно, под условом да буде тражње, да постоји стабилна понуда на тржишту и да нема проблема са логистиком, ми долазимо до цифре од 1,55 милиона тона пренесених залиха. Мањи извоз условиће још веће залихе. Чак и да неким чудом извеземо више и залихе буду 1,3 милиона тона, нас чека трећа година за редом са историјским залихама пшенице у Србији", каже директорка Уружења "Жита Србије".

"То даље ствара проблеме везано за складиштење и очување квалитета пшенице и ове која нам стоји у складишту и нове када се буде мешала са старом, што је неминовно у већем броју силоса", упозорава.

Цена пшенице је, истиче, у протеклих годину дана била слабо подложна променама. Новим родом се прошле недеље трговало по цени од 19 до 19,5 динара по килограму утоварено, то јест, 20 до 21 динара довезено у луку. Домаћи произвођачи, подсећа, имају могућност да закључе терминске уговоре о продаји пшенице и много пре жетве. Такође, омогућено им је да и сами извозе уколико то желе. У сваком тренутку имају велики дијапазон купца, од млинарске индустрије, складиштара, домаћих трговаца, фабрика за производњу сточне хране до извозника.

"Проблем је што се на домаћем тржишту оног тренутка када се цена пшенице помери минимално на горе, понуда смањује у наредних неколико дана или потпуно нестаје. Произвођачи ишчекују даљи раст цене, иако би реално могли и да профитирају у том тренутку. Због тога ми као извозно тржиште нисмо у могућности да без велике муке понудимо веће количине пшенице светском тржишту. Немамо ни стабилну понуду, ни стабилан извоз пшенице", каже Савовићева.

Жетва пшенице ове године може се очекивати већ почетком јуна, што је најраније у последњих 20 или 30 година. Рецимо, 2018. жетва је почела око 10. јуна, а ове године то ће сигурно бити пет или шест пре, кажу стручњаци.

У Војводини се локални пљускови са грмљавином очекују у послеподневним сатима, док су у остатку земље местимично могући краткотрајни пљускови.

Ветар углавном умерен, осим у кошавском подручју и на југу Баната, где ће бити удари орканске јачине. Слабљење ветра очекује се у току ноћи.

Најнижа температура од 10 до 16 степени, док ће највиша ићи од 17 степени на истоку до 26 степени на западу земље.

У Београду углавном сунчано и ветровито, уз понеки пљусак. Температура до 23 степена.

Са палестинске стране свакодневно стижу извештаји о десетинама нових жртава израелских напада. Црвени полумесец је саопштио да је од почетка сукоба Хамаса и Израела у Гази погинуло више од 15.000 деце.

Хуманитарна ситуација је из дана у дан све гора, од када је Израел преузео оперативну контролу над границом. Египат је одбацио предлог Израела да две земље координишу гранични прелаз код Рафе, између Синајског полуострва и Појаса Газе, који је био главни канал за достављање хуманитарне помоћи и излазна тачка за евакуацију становништва.

Настављају се и међусобни сукоби Израела са Хутима и Хезболахом. Према израелским изворима, у Либану је уништено десетак мета и спречен је напад на Израел који су оперативци Хезболаха планирали.

Хути пак поручују да су сви бродови који иду ка израелским лукама мета, из које год државе да долазе.

У међувремену, Међународни суд правде почео је саслушање по четвртој тужби Јужне Африке против Израела, којом га оптужује да је починио геноцид над Палестинцима у Гази, тражећи овом приликом да суд нареди Израелу да обустави операцију у Рафи.

Најновија тужба Јужне Африке наводи да ће тренутна операција учинити живот у Гази неодрживим због ионако тешке хуманитарне ситуације на тој територији, широко распрострањеног разарања у другим деловима Појаса и значаја граничног прелаза Рафа у снабдевању Газе хуманитарном помоћи.

Адвокатица Јужноафричке Републике у Међународном суду правде Блин Ни Гралег је поручила да војници Израела виде зоне евакуације у Гази као "зоне истребљења", на шта је Израел одговорио да је реч о пристрасним и паушалним тврдњама.

Они као гаранцију да ће зграда исплатити кредит траже 4 менице стамбене заједнице, које потписује управник зграде.

Уколико зграда има приходе од издавања пословног простора, антена на крову, или билборда, може их заложити у корист банке и тако повећати кредитну способност.

“Банка не успоставља хипотеку на неким појединачним просторима у стамбеној згради, банка не узима личне менице станара, физичких лица. Значи, директно - корисник кредита је стамбена заједница и стамбена заједница је правно лице које ће отплаћивати кредит”, каже члан Извршног одбора банке Поштанска штедионица Александар Чортан.

Да би једна зграда могла да затражи кредит од банке, потребна је сагласност две трећине станара, а да би га банка одобрила, зграда мора да буде уписана у регистар стамбених заједница, да има управника, отворен рачун у банци, да је донела одлуку о висини накнаде за инвестиционо одржавање зграде и тиме успоставила резервни фонд зграде.

“Сви станари и неко ко није учествовао у гласању имају обавезу да плаћају рату тог кредита, јер ми тај кредит враћамо у име стамбене заједнице. Рате кредита иду преко обједињене наплате, преко Инфостана, тако да ви на уплатницама Инфостана, где имате одређене обавезе, имаћете и ставку кредит и рату кредита онолику - колика је“, објаснио је професионални управник Љубиша Бановачки.

Уговор о кредиту потписује управник зграде. У банци у којој је екипа РТС-а била нису рекли колико су оваквих кредита до сада одобрили, али кажу да заинтересованих има

"До сада смо у пракси имали различите примере - од задужења у износу од неких 500.000 динара за неке брзе санације, где би нека месечна обавеза станара те зграде била до неких 300 динара, до неких озбиљнијих реконструкција лифтова, где су опет инвестиције у износу од преко 2 милиона динара, а неке обавезе станара, наравно у зависности од броја станова у згради, могу да се крећу и до 4.000 динара месечно”, кажу у банци.

Равни кровови, лифтови и фасаде највише мука задају станарима. Иако су сви власници станова у обавези да одржавају зграду, у неким ситуацијама поједини станари су препуштени сами себи, па је суд једини пут. Зато би ова могућност могла да реши многе проблеме станара.

Председник Украјине Володимир Зеленски обишао је трупе у Харкову усред руске офанзиве. Описао је ситуацију на фронту као тешку, али и истакао да би два ПВО "патриот" осујетила нападе Руса. 

Москва, пак, тврди да су руске трупе уништиле командно место украјинске војске у Харкову.

Новоименовани секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу каже да војска спроводи офанзиву у свим правцима.

Изнад Крима су оборене ракете, а Федерална служба безбедности Русије саопштила је да је ухапсила украјинске агенте.

Четири жене су убијене у украјинском гранатирању града Доњецка на истоку Украјине који контролише Русија, јавила је новинска агенција ТАСС.

Данска ће послати нови пакет војне помоћи Украјини, првенствено ПВО и артиљерију вредну 750 милиона евра. ММФ покреће нову мисију у Украјини око ревизије кредита од 15 милијарди долара.

У зонама у којима су вода и блато дошли до кућа интервенисали су ватрогасци, јер су неке старије особе остале блокиране. Становници су привремено исељени.

Јуче је у Ломбардији за 15 сати непрекидног падања пала количина кише која иначе падне за месец дана.

Председник региона Венето Лука Заја изјавио да су спремне јединице за ванредне ситуације, а цивилна заштита је издала црвени метео аларм до 14 сати 17. маја.

У Ломбардији се активирало више од 700 волонтера цивилне заштите не би ли санирали штету у самом Милану, као и другим градовима региона.

На аутопуту А1 Милано-Напуљ у правцу Болоње, направила се колона возила дугачка 11 колометара због интензивно јаке кише, док су аутогрилови и бензинске пумпе на тој траси затворени.

У мањим местима око Милана ватрогасци и цивилна заштита празне подруме од воде и блата. Мање реке у тим местима су се излиле, а срушило се и неколико мостова, што је довело до блокаде саобраћаја.

Метеоролози кажу да се време у Италији неће стабилизовати још најмање недељу дана, док се само сутра очекује евентуални престанак падавина.

Италијани кажу да не памте овако кишовито и хладно пролеће.

Усвојено је и решење о именовању чланова и заменика чланова Градске изборне комисије у проширеном саставу испред проглашених изборних листа број 9, 13 и 14, наведено је у саопштењу.

Председник ГИК Зоран Лукић најавио да ће 17. маја бити утврђена Збирна изборна листа.

Указују да је нацрт статута који је представио специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак солидан модел како треба да изгледа ЗСО.

"Прво, нацрт статута који је представио специјални представник за дијалог Мирослав Лајчак није 'џентлменски предлог'. То је солидан модел, пажљиво израђен уз помоћ европских правника и експерата, заснован на постојећој најбољој пракси. Размотрите све своје црвене линије, укључујући Уставни суд и правни оквир. Још једном да нагласимо, ми не желимо нефункционално Косово. ЗСО се ни по чему не може поредити са Републиком Српском", поручују из Италије, Француске и Немачке.

Достављање нацрта представницима Савета Европе, како поручују, не би представљало корак напред "јер њихово мишљење неће бити правно обавезујуће". Истичу да се напредак може остварити једино слањем тог документа Уставном суду. 

У писму се осврћу и на предлог Куртија да изради нови нацрт, истичући да тако нешто не би било ни примерено ни примењиво.

"Ваш предлог за припрему новог нацрта уз консултације са актуелним градоначелнцима северних општина није ни примерен ни примењив због тренутних прилика у овим општинама. Премијеру, да будемо јасни: Постоји реалан ризик да без одлучног напретка у Заједници пријава Приштине у Савет Европе неће добити довољну подршку држава чланица. Кретање напред у складу са смерницама које је предложила Квинта демонстрирало би вашу посвећеност правима мањина, чиме би се ојачала позиција Косова и поново подстакао дијалог који води ЕУ", прецизира се у писму.

Италија, Француска и Немачка напомињу да искрено верују у Куртијево лидерство и у то да ће донети исправну одлуку.

"Ово је једини начин да осигурате успех ваше пријаве. Ваше акције и одлуке у овом критичном тренутку биће одлучујуће за аспирације Приштине за чланство у Савету Европе. Лопта је у вашем пољу. Искрено верујемо у ваше вођство", закључује се.

Ове недеље је у посети региону, која обухвата Сарајево, Београд, Приштину и Скопље. Најдуже се задржала у Београду где се срела са председником државе и председницом скупштине, разговарала је са представницима невладиног сектора и медија, а биће гошћа и на самиту младих Балкана БОЛД који се одржава у Сјеници.

У разговору за РТС говорила је о одличним политичким и економским односима САД и Србије, нагласивши да су САД први трговински партнер Србије у области услуга, натрочито у ИТ сектору, о томе да америчка подршка резолуцији о Сребреници у УН није уперена против Србије и Срба већ је њен циљ да сачува сећање на жртве, похвалила је међународни ангажман Србије, нарочито у актуелним кризама у Украјини и Израелу, а по питању односа Србије и Кине казала је да САД неће говорити Србији како да води своју спољну политику.

Ево разговора са подсекретарком Елизабет Ален у целини.

Госпођо Ален, хвала што сте дошли у Радио-телевизију Србије.

Дивно је бити овде. Хвала вам пуно што сте ме примили.

Да ли сте задовољни тренутним односима са Србијом и како то можете да илуструјете?

Дозволите ми најпре да кажем да ми је задовољство бити овде. Први пут сам у Србији. Дубоко уживам у посети. Моја посета представља ово партнерство између Сједињених Држава и Србије. То је партнерство дуго 140 годна и има много тога на чему се може градити. Имамо толико области сарадње. Заједно радимо на регионалној интеграцији. Имамо дубоке економске односе који само постају бољи. Сједињене Америчке Државе су први трговински партнер Србије у области услуга, посебно у ИТ и енергетици, где заједно можемо још много тога да урадимо. Радимо заједно на помоћи Украјини. Радимо заједно на продубљивању наше сарадње у области одбране, укључујући и партнерство Националне гарде Охаја са српским снагама. И наравно, у области повезивања наших људи. Имамо много посла овде. Постоји толико заједничке културе, историје и афинитета међу људима Сједињених Држава и Србије. А тамо где можемо да градимо односе између српског и америчког народа, желимо још више тога.

Али, како одлука Сједињених Држава да спонзоришу Резолуцију о Сребреници у Уједињеним нацијама побољшава односе САД и Србије?

Па, гледајте, као и у сваком партнерству, постојаће области о којима желимо да размишљамо заједно и о којима можемо имати несугласице, и то је у реду. То је нешто о чему можемо разговарати. Сједињене Америчке Државе су један од неколико коспонзора ове резолуције Уједињених нација и мислим да је важно рећи да је ова резолуција Уједињених нација о Сребреници заправо о комеморацији жртава, обележавању злочина, о стварном сећању на жртве тог тренутка. Не ради се ту о Србији или српском народу или приписивању било какве колективне кривице некоме.

Али, разумете ли да је то важно питање за људе у Србији?

Да, и чула сам то овде. Чула сам људе који имају различите ставове о томе последњих неколико дана овде у Београду. Путујем по целом региону. Србија је друга од четири земље које посећујем у региону. И једна ствар коју могу да вам кажем, која долази од људи различитих погледа јесте да морамо да размишљамо о томе како да се помиримо са прошлошћу да бисмо изградили будућност. Тако да су те врсте дискусија и таква врста суочавања с неким истинама и тешким истинама понекад начин да заиста кренемо напред.

Имате ли неке предлоге како Србија и САД могу да унапреде односе? Има ли критика на вашој страни?

Сигурно постоје области које имамо, на којима треба да радимо, у смислу неслагања или различитих тачки гледишта, заиста, али то постоји у сваком партнерству. Дакле, знате, било да се ради о различитим геополитичким догађајима, дезинформацијама и слободи медија - све то су теме о којима сам дошла да причам. Ту мислимо да можемо учинити више. Свакако ће ти текући дијалози бити део сваког разговора између партнера.

Били сте си у Сарајеву и Сребреници, пре три дана. Сад сте у Београду. Настављате до Сјенице, па до Приштине и на крају до Скопља. Све аутомобилом. Деведесетих година, ово путовање би било опасно по живот. Дакле, како вам изгледа стабилност региона кроз прозор аутомобила?

Сјајно питање. И заиста је задовољство и јединствено искуство кад можете да се возите кроз регион. Искрено, видите много више него када дођете авионом. Стабилност региона је нешто на чему смо дуго радили са нашим партнерима, на чему настављамо да радимо. Имамо и посвећеност и велику наду за наставак регионалне интеграције. Ово је, наравно, тренутак потешкоћа и ми то препознајемо. Забринути смо због запаљиве реторике и растућег етнонационализма, наравно. Али то је нешто на чему радимо са нашим партнерима у Србији, са све четири земље које посећујем, и наставићемо са тим разговорима.

Али шта бисте рекли о стабилности у региону? Мислите ли да је то добро, лоше, осредње?

Видите, мислим да сваки пут у историји постоје различите околности, зар не? И тако овај тренутак нису деведесете из разних разлога. И то је важно рећи да се мења свет око нас, а не само ствари у региону. Постоје различите структуре подстицаја. Постоје различити начини комуникације са људима. И зато сам фокусирана на нашу посвећеност продубљивању те регионалне интеграције и имам наду у посвећеност будућности.

Какав је ваш став о дијалогу Београда и Приштине и коју поруку коју планирате да пренесете локалним политичким лидерима можете да поделите са нама?

Да, видите, апсолутно подржавамо текући дијалог уз посредовање ЕУ. То је начин да се напредује у питањима између Београда и Приштине. Заиста нам је драго да видимо напредак који је посебно постигла Србија. Поздрављамо реформе и напредак који је постигнут у оквиру тог дијалога. И такође, морамо да видимо већи напредак. А то укључује и Косово.

Да, али сви од вас заправо очекују да можда још мало погурате Приштину.

Јасно ћу изнети наша очекивања од Косова. И као што сам рекла, очекујемо од њих да напредују кроз тај дијалог.

Како бисте желели да се Србија позиционира у тренутној геополитичкој ситуацији, посебно у вези са кризом у Украјини и Гази?

То је занимљиво. То је нешто о чему сам јуче разговарала са председником Вучићем. Партнерство, као између САД и Србије, значи да заједно коментаришемо, координирамо, радимо на глобалним геополитичким догађајима. И тако, што се тиче вашег питања, разговарали смо о кризи у Украјини. Разговарали смо о кризи на Блиском истоку. Размишљамо о томе шта се дешава широм света. А Србија је била веома добар партнер у пружању хуманитарне помоћи становницима Газе, као и сталне помоћи Израелу. Србија је у прошлости били веома добар партнер у очувању мира и у решавању сукоба. На Синају, на пример, где сте играли важну улогу. Имате важну улогу у пружању помоћи Украјини, укључујући политичку подршку у међународним институцијама и хуманитарну и техничку подршку Украјинцима. И наравно, веома ценимо партнерство Србије са НАТО, за које се надамо да ћемо наставити да продубљујемо, посебно када су у питању заједничке војне вежбе. Сви можемо боље, ако више тренирамо заједно.

А што се тиче односа Србије са Кином, верујем да је то од великог интереса за Сједињене Државе?

Заиста. И, знам, био је низ посетилаца високог нивоа овде у Београду током прошле недеље. Веома сам срећна што сам међу њима. Видите, ја нисам овде да говорим Србији како да води сопствену спољну политику, а ми свакако не тражимо од Србије да бира другачије односе са различитим светским силама. Дакле, нећу да карактеришем однос Србије и НР Кине. Оно што могу да окарактеришем је оно што произилази из партнерства САД и Србије, а то је партнерство за обострано добро, на обострану корист. Тако, на пример, када Сједињене Државе инвестирају овде у Србији и компаније долазе овде у Србију, врло често су Срби ти који воде америчке компаније овде у Србији. Отварамо радна места на локалном нивоу за људе да прехране своје породице, да пронађу економску будућност кроз ту америчку инвестицију. Америчке компаније траже начине за проналажење одрживих ланаца снабдевања и економских подстицаја који ће у Србији трајати дуже од овог тренутка. Мислим да је то заиста важна тачка. Дакле, наш однос са Србијом развијамо на обострану корист.

А јуче сте отворили… заправо, нисте отворили него сте проверили како тече градња зграде Америчког ресурсног центра у Србији. Шта би тај центар требало да ради?

Део моје надлежности, део мог портфеља је налажење начина да се, као што сам раније поменула, САД и српски народ боље упознају. И ја дубоко верујем да треба да улажемо у платформе и места за окупљање, учење, обуку, размишљање. Тако да бих рекла пар ствари. Једна од ствари које Сједињене Државе и Србија деле је наслеђе и култура иновација. Дакле, било да су то били дани Николе Тесле или нешто друго, то је нешто што је у духу америчког и српског народа да заиста покрећу иновативност, предузетништво, креативност. А место које смо јуче посетили, прошетали смо градилиштем, на крају ће бити центар за заједничку иновативност и способност да се људи окупе и покрену промене, креативну економију и терају нас напред када размишљамо о науци, истраживању и креативној уметности као средству за стварање заједничке будућности.

Друга ствар коју бих рекла, а ми смо о томе данас овде разговарали, јесте да постоји широк спектар питања на којима Сједињене Државе и Србија раде заједно. Негде више неслагања негде мање. Негде имамо више кооперативних аспеката, али нећемо моћи да наставимо да радимо заједно ако се не разумемо. И зато сам веома фокусирана на стварање могућности за међусобно разумевање наших људи, а стварање центара као што је Амерички ресурсни центар јесте један од начина да се то уради.

Први пут сте у Србији. Овде ћете провести скоро четири дана, што је прилично, доста за ово путовање. Дакле, јесте ли научили нешто о српском народу што раније нисте знали? И да ли вас је нешто изненадило?

Време је било лепо, добро то није до људи, али хвала што сте ме дочекали с лепим временом. И имала сам прилику да мало прошетам, посетим Калемегдан, да попијем шљивовицу синоћ. Али видите, оно што сам нашла у српском народу, посебно код младих људи у Србији, јесте да су они заиста посвећени будућности у којој ће наћи слободу и укорењеност у евроатлантској заједници. Чула сам то од више њих. И наравно, људи имају различита гледишта, али заиста сам чула од многих да желе да се изађе из прошлости, по цену суочавања са неким тешким стварима, и да заиста изградимо будућност у којој људи имају просперитет, економске шансе, прилику за своје породице. А то могу учинити у друштву са више слободе и више истине.

Госпођо Ален, хвала што сте на РТС-у, и у Србији.

Хвала што сте ме позвали.

“Дакле, договорено је да сви они бирачи који су се пријавили након 3. јула 2023. године се враћају са бирачким правом тамо где су били до тог тренутка”, рекао је Лукић.

Најавио је да ће сутра Министарство да објави укупан број бирача на територији града Београда.

Оно што ће бити новина на овим изборима, то је да је промењен број бирача који могу да гласају на једном бирачком, односно тај број је смањен.

“То је једна лепа ствар, поступљено је по препоруци ОДИХР-а нашег Министарства, тако да неће бити бирачких места са више од 1.800 уписаних бирача”, навео је Лукић.

То значи да неки од нас неће гласати на бирачком месту на којем су до сада остваривали бирачко право, а Лукић наводи да је сигуран да ће "Пошта" благовремено испоручити позиве за гласање.

“Позивам бираче и да на сајту Министарства провере, дакле укуцавањем свог матичног броја, где ће тачно гласати 2. јуна”, нагласио је Лукић.

"Вечерас ћемо утврдити збирну изборну листу"

Указао је и да ће Градска изборна комисија вечерас утврдити збирну изборну листу.

“Са 14 изборних листа, политичких странака, коалиција политичких странака и група грађана”, навео је Лукић.

Када је реч о особама које не могу самостално да изађу на гласање, Лукић каже да три дана пре одржавања избора могу да обавесте локалну самоуправу, односно градске општине, да имају потребу да гласају од куће, као и на сам дан гласања до 11 часова.

Поручује да је сигуран да ће бити довољно екипа које ће изаћи на терен како би сви остварили своје бирачко право. Додаје и да свако бирачко место има две екипе које су задужене за излазак на терен.

Говорећи о онима који 2. јуна пуне 18 година и да ли ће имати право гласа, Лукић каже да су они већ уписани у бирачки списак.

“Сигурно ће моћи да гласају 2. јуна и сигуран сам да ће и они добити позив”, додао је Лукић.

Два гласачка листића у Београду – плаве и кајсија боје

Указао је да добијамо по два гласачка листића – један за Скупштину града и други за општинске изборе. Листић за Скупштину града биће плаве, а за општинске изборе кајсија боје, навео је Лукић.

Напоменуо је и да на бирачко место морамо понети личну карту или пасош, као и да није могуће гласање уз возачку дозволу.

Када се очекују први резултати

Када је реч о томе када ће Градска изборна комисија изаћи са првим резултатима, каже да ће се нада да ће то бити око поноћи.

“Ми као Градска изборна комисија обављујемо само дупло верификоване резултате. Дакле, резултате које видимо у оригиналном примерку записника у раду бирачког одбора, које статистичари уносе једном у софтвер, а онда ради провере још једанпут”, закључио је Лукић.

17.05.2024. Петак: Променљиво облачно и ветровито. Ујутро и пре подне на југозападу, југу и истоку са слабом кишом, а на северу са сунчаним интервалима. После подне у Војводини локални пљускови са гмрљавином, док ће у остатку земље пљускови бити изолована појава. Ветар умерен, у кошавском подручју јак и олујни, југоисточни, на југу Баната са ударима орканске јачине. Крајем дана и у току ноћи ветар ће бити у слабљењу. На западу и југозападу ветар од средине дана у скретању на јужни и југозападни. Најнижа температура од 10 до 16 °С, а највиша од 17 °С на истоку земље до 26 °С на западу. Упозорење: Удари ветра > 28 m/s, вероватноћа 70%. Локална појава грмљавина са количина падавина ≥ од 10 l/m² за 3 h, вероватноћа 70%.

18.05.2024. Субота: У већем делу суво и топлије са дужим сунчаним интервалима. Ветар слаб променљив. Најнижа температура од 9 до 15 °С, а највиша од 24 до 29 °С.   

19.05.2024. Недеља: Топло, променљиво и нестабилно, местимично са кишом и краткотрајним локалним пљусковима са грмљавином, осим на северу земље где ће се задржати суво време. Ветар слаб до умерен северозападни. Јутарња температура од 11 до 17 °С, а највиша дневна од 24 до 29 °С.Упозорење: Локална појава грмљавина са количина падавина ≥ од 10 l/m² за 3 h, вероватноћа 70%.

20.05.2024. Понедељак: Променљиво облачно и нестабилноса кишома и локалним појавом пљускова са грмљавином. Ветар слаб и умерен, у Неготинској Крајини повремено јак, северозападни, после подне у скретању на југоисточни и у кошавском подручју у појачању. Најнижа температура од 13 до 18 °С, а највиша од 24 до 28 °С. Упозорење: Локална појава грмљавина са количина падавина ≥ од 10 l/m² за 3 h , вероватноћа 70%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 21.05.2024. до 25.05.2024.) 
Променљиво облачно са сунчаним интервалима и локалном појавом кише и краткотрајних пљускова са грмљавином.