Постоји један невероватан документ који је попут отворене књиге и крије тајне Моцартових композиција. То је партитура Дон Ђованија. 

Рукопис се чува у самом срцу Париза, иако је ова опера над свим операма написана у Прагу, у срцу Хабзбуршког царства. За једну од најизвођенијих опера каже се: Не постоји оперска кућа на свету која није направила своју адаптацију и своју верзију овог ремек-дела.

Реприза , 22. мај у 07:30 и 15:30

Реприза , 21. мај у 01:50 и 09:45

Прва епизода прати младе нараштаје корњача са сићушног острва Рејн и њихову мучну борбу за преживљавањем.

Реприза , 20. мај у 02:30 и 15:05

18. Међународни подгорички сајам књига и образовања завршава се данас доделом награда и признања.

У оквиру изложбе “Пробуђено стање слике“ Зорана Павловића сликара, историчара уметности, ликовног критичара, универзитетског професора, у Музеју Београда биће представљена монографија у овом уметнику, која је плод сарадње више аутора са породицом Павловић и Музејом града Београда.

Гошћа Опере и театра “Мадленијанум” је глумица Миа Беговић која ће пред београдском публиком извести монодраму “Све што сам прешутјела” чији је аутор и редитељ.

У главном граду Азербејџана, Бакуу, Стари део града је прва локација у тој земљи која се нашла на листи УНЕСКОВЕ светске баштине.

Гошћа Културног дневника је Татјана Михаиловић, председник Националног комитете ИКОМ Србија, поводом обележавања 18. маја, Међународног дана музеја.

Уредница: Марија Миљевић Рајшић

Монтажа: Сања Реџић

Реализатор: Горан Мијић

Браћа Павловић говоре о делу свог оца, који је један од утемељивача енформела у Србији и бившој Југославији, али и о томе колико је Зоран Павловић кроз различите медије допринео стасавању нових генерација младих уметника.

Монтажа: Предраг Кашман

Режија: Ивана Стивенс

Ауторка и уредница емисије: Сања Милић

Кроз емисију познајемо савремене писце: бившег официра специјалних снага, који дирљиво пише о провинцијском животу, али обожава Микија Рурка, 50 Цента и Стаљина. Млада мајка невиног изгледа која пише језиве хорор приче води нас на тајно место у московском парку Горки. У Јерменији упознајемо жену која је цео свој одрасли живот провела пишући једно ремек дело, фантазију од 1.000 страница….

Њихов стил дубоко је укорењен у свет руских класика, али и западни књижевни канон. То је стил на који су утицали готово једнако Џонатан Френзен и Џулијан Барнс колико и Толстој, Едгар Алан По колико и Гогољ.

Одабрала Селина ЛовренАксентић

Превео Бобан Јаковљевић

Лектура Наташа Радошевић Миленковић

Тонска обрада Драгана Робертсон

Текст читали Петра Цвијић и Вукашин Крстић

Прошлост је у фокусу и недавно објављене театролошке студије "Нови наратив“ Марине Миливојевић Мађарев која анализира однос према историји у српским драмама из осамдесетих година прошлог века. Ауторка се ту, између осталог, пита, да ли би се ратови деведесетих година десили, да је, на пример, чувена, забрањена драма "Голубњача“ Јована Радуловића, о суровости односа између Срба и Хрвата, другачије прочитана?

И у нашој савременој филмској продукцији, аутори се упадљиво интересују за прошлост, чије је оживљавање на екрану најчешће продукцијски веома захтевно, за разлику од позоришта које може да се на естетски вредан начин ослони и на условност и стилизацију. Публика је тако недавно имала прилике да се сретне са Немањићима у филму "Небеско“, “Херојима Халијарда“ из Другог светског рата, као и са ликом Милоша Обреновића у филму "Што се боре мисли моје“ који открива његово интимно, поетско лице, у вртлозима борбе за моћ. Прошлост је у овим делима подстицај за развијање визуелних спектакала, али и мисаоних и емотивних спознаја, грађа за вишезначне снове.

У истраживању овог појачаног интересовања за историју, у (увек) турбулентним временима, између осталих разговарамо са театролошкињом Марином Миливојевић Мађарев и са филмологом Мирољубом Стојановићем.

Гост Културног центра је редитељка Татјана Мандић Ригонат, поводом њене нове збирке песама "Кажи ми ко сам“.

У емисији ће још бити речи о изложби Микеланђела Пистолета у Музеју савремене уметности у Београду, затим о новом филму "Back to Black“ о Ејми Вајнхаус који је стигао у наше биоскопе, књигама "Савршенства“ Винченца Латроника и "Наративни универзум Живка Николића“ Страхиње Савића, представи "Франчишек“ Јернеја Лоренција Градског позоришта из Птуја која је гостовала у Битеф театру, као и о музици нових алтернативних рок група Митско Биће и Оxајо које су се представиле нашој публици прошле недеље на концерту у Дому Омладине.

Тема рубрике Јубилеј је опус редитеља Пурише Ђорђевића, поводом стогодишњице од његовог рођења.

Уредник емисије Ана Тасић

Аутори рубрика Данијела Пурешевић, Марија Ненезић, Ана Тасић, Јована Јанковић, Ана Марија Грбић, Николина Дабетић, Иван Велисављевић, Стефан Аћимовић

Редитељ Рашко Милатовић

Монтажер Никола Манић

Зејна ће нам представити своје нове пројекте и поделити своја искуства с Песме за Евровизију, на којој се такмичила чак три пута.

Емисију води Милица Гацин

О Нетфликсовој серији “Мали ирвас” из ракурса Ђорђа Бајића.

О култом класику Златне ере Холивуда “Гилда” чија је рестаурација у 4к резолуцији премијерно представљена на 77. Канском фестивалу - у рубрици “Премотавање”.

У “Контраплану” са француским редитељем Бертраном Беонелом, чија је научно-фантастична романса “Звер” нашла место у овдашњим биоскопима.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светалана Перовић, Марко Јефтић

У Културном дневнику извештавамо са премијере Вердијеве опере "Симон Боканегра" у Народном позоришту у Београду, са доделе награде "Десанка Максимовић" у Бранковини, отварања јубиларне 90. Пролећне изложбе Удружења ликовних уметника Србије и доделе награде за животно дело ликовном уметнику Драгољубу Раши Тодосијевићу.

Биће речи о делу словеначког архитекте Јоже Плечника, Међународном подгоричком сајму књига и образовања и роману чешке књижевнице Магдалене Плацове "Живот после Кафке", који промовише у Београду на фестивалу "К. Кафка, сада".

Уредник Николина Дабетић

Реализатор Марко Шотра

Монтажер Горан Мијић

На пијаци се доста добро снашао баш као и у кухињи док су његови гости пре своје последње вечере у овој сезони са великим задовољством обишли галерију чувеног Петра Добровића и у госте стигли расположени и по обичају распевани.

Својим предјелом Стефан је успео да унесе забуну у редове "противника" али и да их насмеје а они нису крили колико им је све чиме их је млади домаћин послужио укусно.

Задовољни и расположени, Ивана, Данијела, Христина, Жарко, Иван и Ренато су се сјајно забавили и дружили са последњим домаћином Биберића, који их је одушевио журком за крај.

Исповест жене из народа која наивно, али са урођеном простодушношћу и мудрошћу гледа на свој турбулентан живот али и на период великих промена пре, током и након Другог светског рата, и данас плени аутентичношћу и издваја се међу такозваним сеоским серијама специфичним глумачким и редитељским стилом. Духовита и топла, али и потресна и дубоко истинита, Петријина снажна исповест и данас одзвања у свести бројних филмских и телевизијских гледалаца.

О значају и уметничкиј вредности серије, о лику Петрије, о роману "Петријин венац“ као и снимању овог култног Карановићевог дела, говоре:

Мирјана Карановић, глумица, Рајко Грлић редитељ и сценариста, Вања Шибалић, професорка телевизјске продукције, ФДУ и др Милица Кецојевић, ауторка монографије "Поетика приповедања Драгослав Михаиловића.

Уредник и сценариста Лидија Божић

Монтажер Марко Роксандић

Директор фотографије Владимир Марковић

Редитељ Иван Милановић

Шта се може очекивати од гласања о резолуцији УН о Сребреници, на чију подршку Србија може да рачуна у Генералној скупштини, ко ће сигурно гласати за резолуцију а ко сигурно против?

Да ли ће на некога утицати глас Кине?

Како види понашање региона поводом резолуције, а како њено усвајање може утицати на Републику Српску?

О чему је разговарао са Оленом Зеленском, првом дамом Украјине и Дмитром Кулебом, министром спољних послова Украјине, и шта му је на то рекао амбасадор Руске Федерације Александар Боцан Харченко?

Може ли се променити то што, како каже, "Европска унија није популарна у Србији, а ни Срби нису популарни у ЕУ"?

И да ли већ има конкретних економских резултата због недавне посете кинеског председника Београду?

Аутор и водитељ: Горислав Папић

Чланство Косова није на дневном реду министара Савета Европе. Приштина обећава нацрт Заједнице српских општина крајем маја.

Словачки премијер у стабилном стању. Заседао национални савет за безбедност.

У неким школама без наставе, у другима часови скраћени, испред Скупштине протест због напада на наставнике. Влада обећала измену Кривичног законика.

Од фебруара поједноставлејне процедуре за запошљавање странаца

О Нетфликсовој серији “Мали ирвас” из ракурса Ђорђа Бајића.

О култом класику Златне ере Холивуда “Гилда” чија је рестаурација у 4к резолуцији премијерно представљена на 77. Канском фестивалу - у рубрици “Премотавање”.

У “Контраплану” са француским редитељем Бертраном Беонелом, чија је научно-фантастична романса “Звер” нашла место у овдашњим биоскопима.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светалана Перовић, Марко Јефтић 

Плави воз није толико присутан у јавности.

Појављује се у рекламама, филмовима када се снимају сцене из тог доба или као понуда за екскурзије. Изнајмљују се и термини, када неко жели да баш у Титовом салону обележи неки приватан догађај.

У разговору са Миланом Будимиром из "Србијавоза" који чува Плави воз, сазнајем много лепих прича. Јосип Вебер из панчевачког Клуба љубитеља железнице зна много анегдота. Некадашњи експерт за контрадиверзиону заштиту који је и путовао са Титом Саша Вербић био је увек уз Тита и сећа се опасних ситуација.

Са Титом и Јованком возили су се многи државници и познати људи тог времена.

У плавом возу је више салона, спаваће собе, Јованкина посебна соба са купатилом, соба за тајне разговоре, вагон за званичне вечере и све то на точковима. Делује импозантно и сачувано.

Својевремено је овај воз важио за најлуксузнији на свету, а данас је експонат који говори о једном времену. Видела сам драгоцен порцулан и десетковано посуђе, које је временом нестајало јер је узимано као сувенир.

Слушам приче из тог времена. Причају их људи који су их чули од оних који су ту били као домаћи.

Једна од локомотива Плавог воза данас се налази код старе Главне железничке станице у Београду.

Француска кухуња познаје на стотине сосова. Има их толико много да их је тешко све упамтити и записати. На срећу, многи имају заједничку основу, па су подељени на четири врсте од којих се праве сви остали. Француска је позната и по изврсним сиревима, који се често послужују након јела или као посебан оброк. Производе се крављи, овчији и козији сиреви,тврди, мекани, свежи и зрели. Толико их има да би, у години, сваког дана могли да пробамо по један. На списак свих француских специјалитета требало би додати и вина, која су саставни део оброка, а за која познаваоци тврде да су најбоља на свету. Наш гастрономад Катарина Петровић Каја откриће нам многе тајне чувене француске кухиње, а припрема нам богати тост (Croque monsieur) и колач са хиљаду листова (Mille-feuille). Пријатно гледање!