Дуги низ година, археолози су мислили да су стари Египћани сигурно користили оближњи водени пут за транспорт камених блокова потребних за изградњу пирамида.

Али до сада, „нико није био сигуран где је та локација, њен облик, величину или близину овог мега воденог пута до данашњег места пирамида", рекала је једна од ауторки студије, професорка Иман Гонајм.

Река која се мења

Као и друге реке, Нил се прилагођаваo и мењаo током времена као одговор на климатске промене, поплаве и суше. Људи и места се такође крећу са реком. У прошлости су цивилизације падале и дизале се у складу са овим променама.

Нил није увек изгледао или функционисао као сада. Трагови некадашњег тока реке и њених огранака могу се наћи скривени испод површине земље.

Многи научници су расправљали и тражили одговоре на мистерије Нила. Претходна истраживања су документовала доказе о постојању делова древних водених путева или мочвара, посебно у близини пирамида у Гизи.

Узводно близу Луксора, обрасци миграције Нила су истражени, а низводно напуштени канали откривени су у делти Нила. Ипак, до сада научници нису имали свеобухватну мапу и разумевање пловних путева који су у прошлости хранили опсежни ланац пирамида од Лишта до Гизе.

Међународна сарадња научника

У напорима научника са свих континената, истраживачи су користили радарске сателитске снимке, историјске мапе, геофизичка истраживања и језгро седимента (технику коју користе археолози да пронађу доказе из узорака) да би мапирали рукавац реке – за који верују да је нестао због велике суше и пешчаних олуја пре више хиљада година.

Тим је успео да „продре испод песка и направи снимке скривених карактеристика терена“ коришћењем радарске технологије, наводи се у студији објављеној у часопису Нејчр.

Међу тим скривеним карактеристикама биле су и „реке и древне структуре“ које се простиру у подножју места где лежи „огромна већина староегипатских пирамида“, наводи професорка Гонајм.

У интервјуу за Би-Би-Си, једна од коауторки студије, др Сузан Онстин, рекла је да је „лоцирала речни крак и дошла до података који показују да је постојао пловни пут који би се могао користити за транспорт тежих блокова, опреме, људи. Све то нам заиста помаже да објаснимо технологију у градњи пирамида“.

Тим је открио да је речни крак – назван Ахрамат грана, (ахрамат што значи пирамиде на арапском) – био дугачак отприлике 64 километра и широк између 200-700 метара.

И граничио се са 31 пирамидом, које су изграђене пре 4700 и 3700. година.

Откриће овог изумрлог речног огранка помаже да се објасни велика густина пирамида између Гизе и Лишта (место сахрањивања владара Средњег краљевства), у садашњем негостољубивом подручју сахарске пустиње.

Близина речног крака комплексу пирамида указује да је била „активна и оперативна током фазе изградње ових пирамида“, наводи се у студији.

Др Сузан Онстин је објаснила да су древни Египћани могли да „користе енергију реке за ношење ових тешких блокова, а не људски рад“, додајући да је „то подразумева много мање напора“.

Шта се десило са огранком Ахрамат?

Временом се Ахрамат огранак померио на исток и на крају је вода престала да тече дуж њега. Истраживачи не знају тачно зашто. Можда су Огранак Ахрамат и његова ћерка, данашња река, били заједно једно време.

Река се можда постепено померила ниже ка лежећој поплавној равници, према садашњој локацији Нила. Такође је могуће да је тектонска активност нагнула целу поплавну равницу ка североистоку, претпостављају научници.

Трећа могућност је да је повећање песка нанесеног ветром можда испунило речни канал. Повећање таложења песка највероватније је повезано са периодима дезертификације у пустињи Сахаре у северној Африци.

Померање и смањење гране Ахрамат такође се може објаснити укупним смањењем протока воде услед смањених падавина и веће сушности у региону, посебно током краја Старог краљевства.

„Кад поредимо податке из претходних година или податке на међународном нивоу, можемо да извучемо доста занимљивих закључака. На пример, негде шездесетих-седамдесетих година беле роде су почеле да смештају своја гнезда на бандере, на стубове далековода, и на школе. У суштини на све објекте које су људи направили. То раније није био толико случај, дакле можемо да извучемо неки закључак да су ове птице прилагодљиве“, објашњава Стојиљковић.

Поред тога, уколико се зна да су гнезда данас претежно на далеководима, могу се предузети адекватне мере заштите, с обзиром на то да велики број белих рода страда од струјног удара. Пошто су њихова гнезда доста тешка и масивна, када има доста влаге често долази до струјног удара или пожара.

Популација рода у Србији је генерално стабилна, показују подаци. Бројност се процењује на око 1.200-1.400 парова. У неким европским земљама популација белих рода је знатно опала, додаје Стојиљковић. На пример у Данској крајем 19. века било је око четири хиљаде парова, а после 100 година остало је само 20 парова белих рода на територији целе Данске. Зато су предузете одређене мере заштите и популација се опоравила, не само у Данској, већ и у појединим околним земљама.

Зашто се не враћају роде

Узрок за опадање популације рода је пре свега људски фактор, истиче гост Јутарњег програма.

„Роде су некако везале свој живот за људе. Нестанак погодних станишта, оне се хране на некаквим отвореним, влажним стаништима, преоравање ливада, исушивање мочвара, претерана загађеност водених токова, прекомерна употреба пестицида у пољопривреди јер роде се хране инсектима. Нестанак одговарајуће хране, па се оне све више хране на депонијама, где проналазе храну у којој има и лекова, термички обрађене хране и тако даље“, истиче Стојиљковић.

Готово 80 одсто популације рода у Србији се налази на територији Војводине, углавном Банат, Бачка, Потисије, Потамише итд. Има их и јужније, на Сави, Дунаву, Јужној Морави, Тимоу, мада их има и на Пештеру, има их и западно, има их и на неким већим висинама, на пример, на Пештеру и Власини.

Роде имају свој ГПС

Роде су с помоћу свог унутрашњег инстинкта враћају увек на исто гнездо. Некад га промене из неког разлога, евентуалног пада старог гнезда или промене услова у околини, али опет направе негде у близини, објашњава Драгиша Петровић, члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије из Чачка.

„Али у принципу се враћају увек на једно гнездо. То је онај њихов урођени инстинкт и тај ГПС који их одведе до Африке, 12.000 километара, и врати их поново на исто место где су били прошле године. Мислим, то су нека чуда природе које наука објашњава и покушава још увек да схвати“, истиче Петровић.

Како да се укључите у попис рода

Беле роде су птице које су лако уочљиве. Није потребан двоглед како би се препознале или пребројали младунци, зато Друштво за проучавање птица Србије позива грађане да се укључе у акцију пописа.

„У ту сврху смо ми израдили једну апликацију за мобилни телефон да бисмо сакупили квалитетне, тачне податке са тачним координатама. Та мобилна апликација се може преузети преко нашег сајта pticesrbije.rs. За оне који не користе технологију, постоји и један формулар који се такође попуњава и на основу тога ми сазнајемо где се тачно налази гнездо, у каквом је стању, колико има младунаца, да ли су ту само родитељи итд“, наводи Урош Стојиљковић.

Уколико неко има било какву недоумицу, увек може да контактира Друштво за проучавање птица у Новом Саду, било мејлом или да телефонира координаторима пописа.

Организатор овог Међународног пописа је Организација Bird Life у Немачкој и сви подаци на крају и другог круга пописа, који почиње 17. јуна и трајеће до јула биће достављене у ову базу.

Ми смо Кину откривали кроз његове романе, међу којима је и дело Приче о црвеном сирку. Некада забрањивани Мо Јен први је кинески писац добитник Нобелове награде.

„Писац нобеловац нема неку посебну моћ. На њему је само већа дужност и одговорност. Сада су све очи нон-стоп усмерене ка вама. Тако да сам ја, од када сам добио Нобелову награду много времена уложио и у добротворни рад. Са колегама сам покренуо платформу захваљујући којој смо сакупили доста новца за децу рођену са срчаном маном. И то је моја одговорност“, наводи писац.

У својим делима преплиће фантастично и стварно. Говори о болним темама савремене Кине, у име народа. Не ћути, иако је за псеудоним одабрао Мо Јен, што значи „онај који не говори“.

„Живео сам на селу. Био сам и радник и војник. Моје животно искуство је прилично богато. Шездесетих година сазнао сам шта је глад. И мислим да је то снага која ме је терала напред. Желео сам да одем из села и зато сам узео оловку у руке јер сам знао да ће ми она бити прозор и пут ка светлијој будућности. Сви ликови у мојим романима су из мог родног места“, наглашава Мо Јен.

Наредних дана имамо прилику да Мо Јена упознамо и у Југословнеском драмском позориштиу – изводи се његова драма Убица Ђинг Ке.

Џејмсов отац Џон је преминуо 2017. године, али не пре него што је успео да уз помоћ вештачке интелигенције претворио оно што је снимио у четбота који је могао да одговора на питања о животу његовог оца – гласом његовог оца.

Влахос напомиње да иако четбот није уклонио бол због губитка оца, то му даје „више него што бих иначе имао“. „Није нестао у некој нејасној успомени. Имам овај диван интерактивни подсетник коме се могу обратити."

Док корисници HearafterAI могу да постављају фотографије своје вољене особе, да би се појавиле на екрану њиховог паметног телефона или рачунара када користе апликацију, међутим једна друга компанија која претвара људе у четботове отишла је много даље.

Јужнокорејски DeepBrain AI креира аватара особе засноване на видео-записима, снимајући сате видео и аудио материјала како би забележио лице, глас и мимику.

„Клонирамо аватаре чија је сличност 96,5% у односу на оригиналну особу“, каже Мајкл Јунг, финансијски директор DeepBrain-а. „Тако да се породица углавном не осећа непријатно да разговара са преминулим чланом породице, иако је аватар производ вештачке интелигенције.“

Компанија верује да таква технологија може бити важан део развоја културе у којој се унапред припремамо за нашу смрт, остављајући породичне историје, приче и сећања као облик „живог наслеђа“.

Процес ипак није јефтин, а корисници не могу сами да креирају аватара. Уместо тога, они морају да плате фирми до 50.000 долара за процес снимања и креирање свог аватара.

Упркос овој високој цени, неки инвеститори су уверени да ће бити популаран, а DeepBrain је прикупио 44 милиона долара у својој последњој рунди финансирања.

Ипак, психолог Лаверн Антробус каже да треба бити веома опрезан када се користи таква „технологија туге“ у тренуцима појачаних емоција.
„Губитак је нешто што нас обузима“, каже она. „Када помислите да сте близу опоравка, онда вас нешто изненада може вратити назад.“

„Идеја да бисте у таквој ситуацији имали прилику да чујете њихов глас и да чујете њихове речи, могла би да буде прилично узнемирујућа."

Антробус додаје да не би требало да журе да користе четбота изгубљене вољене особе. „Морате да будете врло јаки пре него што употребите нешто попут овога. Опрезно и полако користите овакве апликације."

Вештачка интелигенција против бирократије

Начин на који тугујемо је специфичан за сваког од нас, али то не значи да нема заједничких искустава.

Бирократија је једна од њих. Банке, компаније и сајтови друштвених медија које је користила ваша вољена особа захтеваће да попуните низ папира да бисте затворили рачуне и окончали директна задужења, претплате и слично.

„Имала сам више од две десетине компанија којима сам морала да телефонирам и свакој од њих кажем о свом губитку“, каже четрдесетједногодишња Еленор Вуд, чији супруг Стивен је преминуо после тешке болести.

Да би се смањио административни терет недавно ожалошћених, у Великој Британији постоји онлајн платформа Settld која контактира организације приватног сектора у њихово име.

Корисник доставља потребну папирологију и списак свих које треба контактирати. Settld затим аутоматски пише и шаље мејлове. На крају се корисници поново пријављују како би проверили да ли су дотичне фирме одговориле и да ли су проблеми решени.

Платформу је 2020. године основала Вики Вилсон после смрти баке.

„Што више можемо да урадимо уз помоћ технологије да олакшамо тај административни терет, то боље“, сматра Вилсон. „Обично је потребно око девет месеци да се све заврши. Рачунамо да око 70 одсто тог посла може и треба да буде аутоматизовано.“

Профитабилна делатност

Технолошки сектор туге, који се назива и „технологија смрти", сада је глобално процењен на више од 100 милијарди фунти, према сајту TechRound.

Овај раст је подстакла пандемија коронавируса, каже Дејвид Софер, главни уредник.

„Оно што је ковид урадио је да су људи постали свеснији важности живота“, наводи Софер, наглашавајући да је то помогло да се разбију неки табуи око разговора о смрти. То је заузврат довело до тога да све више прихватамо технологију као део процеса туговања.

„Бити у могућности да обавестите много људи одједном, памтите људе путем гласовних снимака или визуелних порука су важни“, додаје.

Али Софер верује да овај тренд има још дубље значење. „Када технологија еволуира да би решила технолошке проблеме, то је добро. Али када помаже у решавању нетехнолошких проблема, као што је процес туговања, то је права сврха технологије."

Ипак, психолог Лаврен Антробус упозорава да не постоји замена за људску подршку када је у питању превазилажење туге. „Не могу сасвим да замислим место где би технологија преузела традиционалније аспекте туговања, а то су осећај блискости са људима, осећај пажње, осећај поштовања.“

На последњем месту, односно најповољније је купити стан код кривог торња у Пизи, јер стан удаљен на 10 минута хода од торња кошта 2.900 евра по квадратном метру, свега 11,5 одсто више од просечне цене у другим деловима града.

У Торину, у близини Моле Антонелиана, просечна цена у близини овог симбола главног града региона Пијемонте је око 3.098 евра по квадратном метру. Станови у близини Арене у граду Ромеа и Јулије, Верони кошта око 4.582 евра по квадратном метру што је за 78,5 одсто више него у другим деловима града. Уколико желите да купите стан у близини Пјаце Сан Марко у Венецији, потребно је издвојити у просеку 5.289 евра по квадратном метру што је за 65,5 процената више од просечне цене станова у Венецији која износи 3.192 евра.

На трећем месту се налазе станови близу Старог моста (Понте Векио) у Фиренци који коштају 5.871 евро што је за 40,2 одсто више него у осталим деловима града.

Колосеум који је један од најпосећенијих споменика не само у Риму већ у читавој Италији и који годишње посећује на милионе туриста, додаје вредност становима у његовој околини која је за 91 посто виша од просечних цена у Риму и коштају 6.427 евра по квадратном метру.

Међутим, зона око Миланске катедрале, тј. славног Дуома је далеко скупља од свих осталих зона у близини славних италијанских споменика. Ту је потребно издвојити 9.747 евра по квадратном метру што је за 81,7 процената више него у осталим деловима града где у просеку коштају 5.364 евра.

Агенција за некретнине Имобилијаре је узела у обзир станове који су удаљени максимално десет минута хода од славних споменика и поредили су цене по квадратном метру са просечним ценама у осталим деловима града.

Имејл адресе су: webdesk@rts.rs и gledalacreporter@rts.rs 

Такође, фотографије и видео-снимке можете нам слати на Твитер страницу подсајта Магазин.

Та револуција, односно преображај, омогућавава стварање високо прилагођених система за издавање лекова са невероватном прецизношћу, што ће резултирати побољшањима у начину на који се лек примењује и делује.

Иновација је усредсређена на поли-ACMO, ново растворљиво полимерно мастило посебно формулисано за фармацеутску примену. Тај јединствени материјал, састављен од молекула осетљивих на светлост, учвршћује се када је изложен ултраљубичастом светлу, стварајући оквир растворљив у води унутар таблете.

Научници су успешно искористили 3Д штампање како би направили таблете са прилагођеним стопама ослобађања лекова и адекватном просторном дистрибуцијом. Све то отвара пут за невиђене нивое прилагођавања третмана, омогућавајући лекарима да се ефикасније позабаве специфичним потребама сваког пацијента и дају лекове који делују максимално контролисано.

Такав приступ нуди додатне предности. Јединствена унутрашња структура таблете не само да контролише брзину ослобађања лека и то у анјадекватније време, већ омогућава штампање више лекова унутар једне таблете, поједностављујући сложене режиме лекова у једну дозу.

Технологија је посебно корисна за пацијенте са сложеним распоредом узимања већег броја лекова, што може бити збуњујуће и тешко, и што захтева од пацијената да узимају неколико пилула у различито време током дана.

Метод MM-IJZDP поједностављује тај процес комбиновањем више лекова у једну таблету, дизајнирану да отпусти сваку компоненту у одговарајуће време.

„Ово је узбудљив корак напред у развоју персонализованих лекова. Овај пробој не само да наглашава потенцијал 3Д штампања у револуцији у дејству и узимању лекова, већ и отвара нове путеве за развој персонализованих лекова нове генерације“, изјавио је др Јинфенг Ђе.

Ипак, још постоје изазови које треба превазићи. Тренутни фокус је на развоју већег броја формулација мастила како би се прилагодио ширем спектру лекова. На срећу, истраживачки тим је уверен да ће се примена ове технологије брзо проширити и побољшати.

Штампање 56 лекова истовремено

До сада је омогућено штампање до 56 различитих лекова истовремено. Могућност креирања индивидуализованих фармацеутских решења може вероватно покренути нову еру у здравству, где су третмани јединствени као и пацијенти којима служе.

„Будућност прописаних лекова лежи у персонализованом приступу, а ми знамо да до 50 одсто људи само у Великој Британији не узима своје лекове правилно, и то има утицај на лошије здравствене исходе. Приступ са једном таблетом би поједноставио узимање више лекова у различито време, а ово истраживање је узбудљив корак ка томе“, рекла је Фелисити Роуз, професор на Фармацеутској школи Универзитета у Нотингему.

Глумац је прошле године проглашен невиним по свим тачкама оптужби за сексуални напад на четворицу мушкараца између 2001. и 2013. године, а 2022. године суд је такође одбацио још једну тужбу против њега.

Поруку подршке његове колеге су упутиле преко листа Телеграф због изласка документарца на Каналу 4, у ком је неколико мушкараца сведочило на његов рачун.

Спејси, који је освојио Оскаре за улоге у Дежурним кривцима и Америчкој лепоти, негирао је све оптужбе које су упућене на његов рачун у филму.

„Преузимам сву одговорност за моје пређашње понашање и потезе. Али не могу и нећу да преузмем одговорност или извиним се било коме ко је измислио ствари или преувеличао приче о мени“, рекао је Спејси у интервјуу са Деном Вутоном.

Шерон Стоун рекла је да не може да „дочека да види Кевина поново на послу“.

„Он је геније. Толико је елегантан и забаван, великодушан и зна више о глуми него што ће већина нас икад знати“, навела је глумица.

Познати британски писац, глумац и водитељ Стивен Фрај такође је пружио подршку Спејсију, рекавши да је можда био понекад „неспретан и непријатан“, али „како може да буде оправдано посветити цео документарац оптужбама које једноставно не пристају злочинима“?

„Репутација му је уништена. Сигурно је погрешно да се настави са ударцима на његову репутацију на основу реторике него на основу доказа? Мислим да је платио цену“, истакао је Фрај.

Лијам Нисон каже да је „Кевин добар и карактеран човек“.

„Глумачкој индустрији је потребан и страшно недостаје“, додао је Нисон.

Током два полуфинала (23. и 24. маја) пред Стручним жиријем 8. БРФ и аудиторијумом РТС-а наступиће 20 такмичара – аутора и музичких састава из целе Србије.

Финале је заказано за суботу 25. мај, а све три емисије 8. Бунт роок фестивала можете пратити уживо на каналу РТС2, као и у стриму путем интернет платформе РТС Планета, али и као аудио-путем платформе РТС Звук.

У сваком од два полуфинала, представиће се по 10 такмичара, а у финале пролази по пет бендова или аутора.

У великом финалу „Бунт рок фестивала 2024“, у суботу 25. маја представиће се укупно 10 финалиста. Уз Бранку Главоњић, у улогама водитеља програма фестивала и ове године су музичари Зоран Стефанов Исказ и Александар Марковић Лама.

„И осми Бунт рок фестивал као и сва његова претходна издања обележиће неки нови аутори који изводе разноврсну музику, а многи имају и веома занимљиве наступе. Сваки такмичарски фестивал препун је позитивне, стваралачке енергије, атрактивних наступа и много узбудљивих момената које прати одлична атмосфера, и то су одлике и БРФ-а. Веома сам поносна како на развој ауторства нових аутора и бендова, тако и на комплетан тим Бунт рок фестивала. Потрудићемо се да и након овог осмог издања наставимо у истом темпу, јер је од изразитог значаја да се на све начине охрабре нове генерације за стварање и да се подржи њихов рад“, каже ауторка емисије Бунт и Бунт рок фестивала, Бранка Главоњић.

И овога пута, планиран је богат ревијални музички програм Бунт рок фестивала. Наступиће бендови: „Артан Лили“, „Син Сикас“, „Визељ“, „Кени није мртав“, „Љубичице“, „Ромор“ и прошлогодишњи победници Бунт рок фесивала, нишки састав „Монах“.

По традицији, уз мултимедијску афирмацију на програмима и платформама медијског система РТС-а, најбољи учесници „Бунт рок фестивала“ ће освојити чувене статуете муње (златну, сребрну и бронзану), затим новчане награде Радио-телевизије Србије али и друге награде које су обезбедили пријатељи „Бунт рок фестивала“.

Такође, најбољи бендови/ такмичари добиће и прилику да наступе на најпрестижнијим музичким фестивалима у Србији и региону, у оквиру пројекта БРФ, који носи назив „Бунт рок турнеја“.

Стручни жири ће ове године радити у истом саставу као и прошле године: Маја Цветковић, Иван Феце Фирчи, Милена Милутиновић (бенд „Репетитор“), Милош Игњатовић (Дорћол плац) и Милован Бошковић („Земља грува“).

Бунт рок фестивал је једини телевизијски фестивал такмичарског карактера, чији је циљ афирмација домаће поп и рок музике, као и формирање нове српске поп и рок сцене. Ова својеврсна национална музичка платформа настала је као пројекат ТВ емисије Бунт ауторке Бранке Главоњић.

Током досадашњег трајања Бунт рок фестивала, кроз процес је прошло више од 1.800 и бендова из целе Србије, а њих 150 је добило прилику да наступи на сцени РТС-овог ТВ студија и представи се најширем аудиторијуму.

Не пропустите 8. Бунт рок фестивал – четвртак, петак и субота – 23, 24. и 25. мај. Пратите уживо на РТС2, РТС Планета и РТС Звук.

„Што се тиче самих болести, наравно најчешће катаракта, најчешће офталмолошко обољење, али и поред тога глауком, затим дијабетичари, дијабетичка ретинопатија, а код старијих особа дегенерација жуте мрље“, додаје професорка.

Најчешћи узрочници проблема са видом су управо хронична обољења и посебну пажњу би требало да обрате млађе особе које болују од дијабетеса и да иду на редовне контроле јер је превентива врло битна у офталмологији, напомиње гошћа Дневника.

Такође, плава светлост којој смо изложени са екрана компјутера и мобилних телефона, за разлику од црвене светлости, има краћу таласну дужину која доспева до макуле. Тако да дуготрајно излагање плавој светлости свакако може да утиче на наш вид, посебно код оних особа које већ имају проблем са жутом мрљом.

Зато професорка препоручује ношење заштитних наочара свима који доста времена проводе за компјутером, телефоном, телевизором.

Било какав проблем са видом, захтева хитан одлазак код специјалисте

Александра Хаџи Манић, из Удружења пацијената „Жута мрља“, 2016. године је изненада приметила драстичан губитак вида. Офталмолог је поставио дијагнозу и одмах је добила интраокуларну инјекцију, директно у око, што је утицало да јој се вид поправи.

„Ја бих сада и апеловала на све потенцијалне офталмолошке пацијенте да чим примете и најмању промену у виду, да се обрате офталмологу, јер ће на тај начин помоћи и своје брже лечење и офталмолозима да брже поставе дијагнозу и да брже реше проблем“, наглашава Хаџи Манић.

Проф. др Дијана Рисимић наглашава било каква промена у квалитету вида може да буде знак неких озбиљних офталмолошких обољења. Зато је врло битно да се пацијент обрати свом офталмологу на комплетан преглед.

„Комплетан офталмолошки преглед обухвата, пре свега узимање видне оштрине, затим мерење интраокуларног притиска и наравно преглед очног дна на широку зеницу. Постоје и допунске дијагностичке методе, као што је, на пример, оптичка кохерентна томографија, затим ултразвук, флуоресценска ангиографија и друге методе којима детаљније дијагностикујемо обољења у офталмологији“, објашњава професорка.

У свету преко две милијарде људи има неко офталмолошко обољење, а половина тих проблема је решива уколико се пацијенти јаве на време, што значи да је адекватан скрининг и правовремени преглед, чим се појаве симптоми, јако битан, истиче гошћа Дневника.

„Значи, ако сте рано дошли, није исто као ако сте закаснили, ако сте занемарили свој проблем. Дакле, врло је важно да се пацијент јави на време и да се адекватно прегледа и да се крене на време са терапијом“, напомиње проф. др Дијана Рисимић.

Са својим препознатљивим храпавим гласом, Стјуарт је са преко 250 милиона продатих плоча, међу најпродаванијим музичким уметницима свих времена. Имао је 10 албума број један и 31 сингл у топ 10 у Великој Британији, од којих је шест достигло број један. Имао је 16 синглова међу топ 10 у САД, од којих су четири достигла прво место на Билборд Хот 100 листи.

Године 2016. британска краљица Елизабета II му је доделила титулу витеза за заслуге у музици и добротворни рад.

Рођен је 10. јануара 1945. године у Лондону као најмлађи од петоро деце Роберта и Елси Стјуарт. Школу је напустио са 15 година и кратко је радио у штампарији. Највећа амбиција његовог оца је била да постане професионални фудбалер, тако да је у лето 1960. отишао на пробу у Брентфорд, клуб треће лиге у то време. Супротно неким дугогодишњим причама, Стјуарт је у својој аутобиографији из 2012. навео да никада није потписао уговор са клубом и да му после тог пробног периода никада нису понудили да остане.

Музичку каријеру је започео 1962. године. Придружио ритам и блуз групи „Дименжнс“ у октобру 1963. као свирач на хармоници и хонорарни вокал. То је био његов први професионални посао музичара, иако је још увек живео код родитеља и радио у братовљевој радњи за урамљивање слика.

Крајем шездесетих и почетком седамдесетих Стјуарт се обрео у две тада популарне рок групе: „Џеф Бек групи“ и „Фејсис“ којима се придружио 1969. године, али је започео и солистичку каријеру издавши свој деби албум исте године.

Стјуартови рани албуми били су спој рока, фолк музике, соула и ритам и блуза. Трећи албум, Every Picture Tells a Story из 1971. године, био је прекретница у његовој соло каријери. Био је на врху топ листа у Великој Британији, САД, Канади и Аустралији, посебно балада Maggie May. Следећи албум из 1972. године, Never a Dull Moment, такође је достигао прво место у Великој Британији и Аустралији.

„Фејсис“ су се распали 1975. године, а Стјуартових следећих неколико хит синглова биле су баладе – Sailing (1975), A Night on the Town (1976). Албум Tonight's the Night (Gonna Be Alright) провео је скоро два месеца на првом месту у САД и Канади, и ушао у првих пет у другим земљама. Foot Loose & Fancy Free (1977) донео је хитове You're in My Heart (The Final Acclaim), Hot Legs. Албум Blondes Have More Fun (1978) и његов Da Ya Think I'm Sexy у диско-маниру доминирали су светским топ листама.

Након периода диско и новог таласа касних седамдесетих и раних осамдесетих Стјуартова музика се окренула ка меком рок стилу, при чему је већина његових албума достигла првих десет у Европи, али су слабије пролазили у Сједињеним државама. Сингл Rhithm of My Heart био је међу топ пет, а албум Vagabond Heart из 1991. био је најбоље позиционирани у тој деценији. Године 1993. сарађивао је са Брајаном Адамсом и Стингом на моћној балади All for Love, која је била број један у многим земљама. Почетком двехиљадитих издао је серију успешних албума интерпретирајући Great American Songbook.

Године 2008. часопис Билборд сврстао је Рода Стјуарта на 17. место најуспешнијих уметника на листи „Билбоард Хот 100 Топ“ уметника свих времена. Добитник Греми и Брит награде, заузео је 33. место на листи 100 најбољих певача свих времена Q Magazinа . Као соло уметник, Стјуарт је примљен у америчку Кућу славних рокенрола 1994. године, Музичку кућу славних Велике Британије 2006. године, а други пут је примљен у америчку Кућу славних рокенрола 2012. године као члан групе „Фејсис“.

У браку је са манекенком Пени Ланкастер од 2007. године, што је његов трећи брак из којих има укупно осморо деце.

Половина износа (25.000 евра) требало би да буде донирана Заводу за педијатријску онкологију и хематологију с дневном болницом „Младен Ћепулић". Осталих 25.000 евра требало би бити донирано Заводу за педијатријску хематологију, онкологију и трансплантацију крвотворних матичних станица КБЦ Загреб, преноси index.hr.

Горан Роић, директор Клинике за дечје болести Загреб, прокоментарисао је Марков гест, и изјавио како су с одушевљењем примили вест о донацији.

На седници техничке владе Хрватске, Андреј Пленковић објавио је да желе да новчано награде Марка Пуришића, познатијег као Бејби Лазања, након његовог невероватног успеха и освојеног другог места на овогодишњем Евросонгу. Победу је однела Швајцарска (Немо са песмом Код) 

Одлучено је да му се понуди награда од 50.000 евра за „огромну промоцију" Хрватске. Високу другу позицију, Бејби Лазања је освојио песмом Рим Тим Даги Дим.

„Честитка на фасцинантном успеху Марку Пуришићу. Укупно је био на другом месту, то је највећи успех независне Хрватске. Ово је фасцинантан успех, захваљујемо и Граду Загребу на прекрасном дочеку. И, наравно, у његовом Умагу... Желимо му пуно успеха у даљој каријери", рекао је Пленковић.

Победници Еуросонга иначе, од ЕБУ-а не добијају новац за свој успех.

Новчана награда не постоји нити је икад постојала. Извођач победу на Еуросонгу даље користи у комерцијалне сврхе, расту му цене наступа и слушаност у целом свету, али од ЕБУ-а не добија ни један евро.

Победник Евросонга награду може добити евентуално од владе, председника или неке институције у свом родном граду.

Савети за планирање летњег одмора

Планирање летњег одмора може бити узбудљиво путовање само по себи, али уз неколико корисних савета, можете осигурати да ваше путовање буде незаборавно искуство. Први корак је одабир дестинације која одговара вашим интересовањима и буџету. Без обзира да ли се одлучите за егзотичну дестинацију или авантуру у сопственој земљи, важно је направити план путовања који вам омогућава да максимално искористите своје време и ресурсе.

Када је реч о путовању из Београда, ако планирате да путујете авионом, један од важних фактора је пронаћи поуздан паркинг на аеродрому. Аеродром паркинг Београд нуди различите опције паркинга које одговарају различитим потребама путника. Чак и превоз од ваше дестинације до самом паркинг места.

Пакујте паметно

Приликом паковања, водите рачуна о сезони и климатским условима на вашој дестинацији. Не заборавите основне ствари попут лекова, пуњача за телефоне и фотоапарате, као и неопходну документацију попут пасоша и резервација.

Планирајте унапред

Резервишите смештај и превоз унапред како бисте избегли непотребне стресове и непланиране трошкове. Правовремено планирање такође може донети повољније цене.

Будите флексибилни

Иако је важно имати план, будите спремни да се прилагодите променама и неочекиваним ситуацијама које могу настати током путовања. Флексибилност вам може помоћи да се лакше носите са изазовима и уживате у авантури.

Истражите локалну културу

Упознајте се са локалним обичајима, језиком и културом земље коју посећујете. Поштовање локалних обичаја може вам помоћи да се осећате добродошло и избегнете неугодне ситуације.

Будите безбедни

Безбедност је од суштинског значаја током путовања. Држите личне ствари на сигурном, избегавајте сумњиве ситуације и пратите упутства локалних власти и туристичких агенција.

Пробајте локалну храну

Један од најбољих начина да доживите културу земље јесте кроз њену кулинарску понуду. Пробајте локалне специјалитете и уживајте у аутентичном укусу дестинације.

Направите план Б

Иако се надате најбољем, увек имајте алтернативни план за случај да ствари не иду онако како сте планирали. Имајте резервни план за смештај, превоз и активности како бисте избегли стресне ситуације. Уживајте у тренутку: На крају, најважније је да уживате у сваком тренутку свог путовања. Будите присутни и отворени за нова искуства која вам се пружају, јер су управо ти тренуци они који чине путовање незаборавним.

Међутим, летњи одмори нису само резервисани за путовања у иностранство. Многи људи такође уживају у истраживању своје сопствене земље, откривајући скривене драгуље у својој близини. Било да се ради о вожњи кроз сликовите сеоске пределе, камповању у националном парку или истраживању културних атракција у граду, домаћа путовања такође могу бити незаборавна авантура.

Када је вожња кроз земљу у питању Рентакар Београд вам нуди велики избор аутомобила, поред тога многе пропратне услуге које могу бити веома корисне за ваше путашествије и уживање. На вама је само да изаберете аутомобил по вашој мери и уживате у вашем путовању.

На крају, летњи одмор није само о путовању и истраживању нових дестинација, већ и о стварању драгоцених успомена са вољенима. Било да путујете са породицом, партнером или пријатељима, важно је искористити сваки тренутак заједно и делити радост и смех које путовање доноси.

У закључку, летњи одмори су време за опуштање, истраживање и стварање незаборавних тренутака. Без обзира на то да ли се одлучите за егзотичну дестинацију у иностранству или авантуру у својој сопственој земљи, летњи одмор је прилика да се ослободите стреса свакодневице и уживате у лепоти света око себе.

Тилманову, коју иначе зову Дороти Геније, унука је некадашње чланице градског већа Чикага Дороти Тилман, по којој носи име.

Године 2016, Дороти је на колеџ округа Лејк у северном Илиноису уписала мајка. Тамо је завршила прве две године студија психологије 2016. године.

Две године касније дипломирала је на њујоршком колеџу „Екселзиор“ где је добила диплому из хуманистичких наука.

Мастер студије завршила је на колеџу „Јунити“ у Мејну, а потом је уписала докторат на Универзитету Аризоне.

Већину предавања је пратила онлајн, али је дошла на доделу диплома у Аризони, где је одржала и говор.

Рекла је да заслуге за успех дугује својој баки, као и мами која јој је била водич кроз образовање.

„Све што смо радиле заједно кроз моје образовање, а мени није деловало као нешто неуобичајено, ненормално... све док није почело да привлачи толику пажњу људи", рекла је Тилманова.

Млада докторка наука је искрено рекла да није имала стандардно детињство попут већине друге деце, и да није имала много тога заједничког са вршњацима.

Дороти, осим бављења науком, воли да плеше, а основач је и Института.

На тај начин помаже студентима уметности, науке, технологије, инжењеринга и математике.

Планира да се бави јавним наступима и да сакупља средства за оснивање свог кампа.

На недавно одржаном догађају у Дубаију, „Хуавеј“ је представио неколико нових производа у својој линији носивих уређаја. Међу кључним производима су се нашли паметни сатови Huawei Watch Fit 3 и Huawei Watch 4 Pro Space Edition.

Први модел карактерише HD AMOLED екран већих димензија који омогућава јаснији и детаљнији приказ. Овај сат садржи бројне функције за праћење физичке активности и здравственог стања корисника, пружајући тако подршку како у свакодневним тако и у спортским активностима. Такође, дизајниран је да буде и модни додатак, доступан у различитим бојама и са замењивим каишевима који омогућавају персонализацију.

С друге стране, Watch 4 Pro Space Edition доноси дизајн инспирисан свемирским истраживањима, користећи материјале који су чести у авио-индустрији. Осим естетског аспекта, сат нуди унапређене функције за мерење здравствених индикатора, брзо и ефикасно, уз напредне опције за праћење фитнеса.

Осим носивих уређаја, „Хуавеј“ је представио и неколико других производа, укључујући лаптоп MateBook X Pro и таблет MatePad 11.5 S.

MateBook X Pro, који се истиче својом лакоћом и компактношћу, опремљен је најновијом генерацијом Интел процесора. MatePad 11.5 S нуди PaperMatte екран који смањује одсјај и побољшава искуство коришћења.

Представљена је и апликација GoPaint, намењена дигиталном сликању, која је резултат сарадње с експертима из креативних индустрија. Ова апликација је дизајнирана да подстакне креативност корисника, нуди разноврсне алате и едукативне садржаје.

Носиви уређаји су се показали као значајан корак напред у интеграцији технологије и свакодневног живота, нудећи нове могућности за унапређење здравља и фитнеса. Како се технологија развија, очекује се да ће носиви уређаји постајати све софистициранији, пружајући корисницима још веће бенефите и додатне функционалности.

„Физички осећај да смо се најели имамо на крају оброка, након што смо појели велику количину хране. Ситост се пак односи на то колико дуго не осећамо потребу да опет нешто поједемо. Дакле, ситост дефинитивно зависи од хране коју смо јели. Истезање желуца региструју механорецептори у зиду стомака, а како су то нервна влакна, ову информацију мозак региструје прилично брзо.“

„Колико сте сити одмах након оброка зависи од количине онога што сте појели“, додаје Макарти. „Ако поједете исту количину чоко-криспија и фалафела, на крају ће степен ситости бити исти, јер се ваш стомак истегао подједнако са оба оброка. Али ове две намирнице се другачије обрађују и варе, али после чоко-криспија ћете убрзо поново бити гладни.“

Али када двоје људи поједу исти оброк, зашто један брже осети ситост и не осећа потребу да убрзо поново нешто поједе?

Нутриционисткиња Стефани Мур објашњава да када рецептори за стрес у желуцу наиђу на количину хране, производња хормона глади – грелина – престаје. Тако да неки људи раније осете ситост.

Пренапрегнут желудац је као надувани балон

Мур објашњава да они који стално нешто грицкају, или су престали да слушају хормонску поруку коју шаље грелин или су је осетљив, или да сам престао да слушам хормонску поруку грелина или смо је превазишли. „Уколико претерујемо са храном, временом та порука постаје све слабија. Зато што је желудац попут надуваног балона, сваки пут када се мало испразни, он се набора и никада се више не враћа у нормалну величину."

Суштина је у томе да нам хормони функционишу како треба, објашњава нутриционисткиња.

„Поред грелина, ту су лептин, ГЛП-1, инсулин и тироидни хормони. Све имају фундаментални утицај на то када осећате глад, коју храну желите да једете и колико је јака порука да престанете да једете.“

„Иронија је у томе што је храна која нас тренутно засити готово увек штетна за наше цревне микробе, упркос томе што они програмирају већину ових хормонских одговора“, истиче Мур.

Зашто нам је потребно све више хране

За многе људе, наравно, преједање има мање везе са глађу, већ има везе са расејаношћу, удобношћу, гутањем непријатних емоција или досадном. „Ми хемијски мењамо осећања јер желимо да променимо своје стање.“

„Различита храна и текстуре дају нам допаминску награду када смо бесни или нерасположени. Шећер нас диже. Глутен, протеин у пшеници, ослобађа одређена једињења која су веома слична морфијуму. А казеин, протеин у млечним производима, има својства слична опиоидима.“

Ако је тај стални осећај глади комбинација генетике, фактора животног стила и онога што заправо једемо, да ли они са апетитима попут лабрадора заиста могу да тренирамо да буду мање гладни? Ако је то животна навика, како да је прекину у касној фази?

Порука да престанемо да једемо понекад не стигне до мозга

Када нам је желудац празан, он се скупља, шаљући сигнале у мозак да једемо. Стомак нам крчи, ниво шећера у крви опада (покреће ослобађање кортизола и адреналина, тако да можете мало да огладните).

Грелин је хормон који лучи стомак и који сигнализира да смо гладни. Након што тело добије храну, искључиће грелин и ослободити лептин. Лептин сигнализира мозгу да престане да једе.

Али за неке људе звоно не звони и никада не осећају ситост. То значи да порука да престану да једу не стиже до мозга. Доктор Џајлс Јео, стручњак за проблеме гојазности и професор молекуларне неуроендокринологије на Универзитету у Кембриџу, каже да ако никако не успевамо да утолимо глад након јела то „није урођени недостатак воље, већ хормонска неусклађеност“.

Нормално када једемо, ниво хормона у цревима расте, чинећи да се осећамо сито. Али код неких људи ниво хормона у цревима није довољно висок, па једу више. У прошлости је добар апетити у односу на друге била предност, „то вас је чинило бољим ловцем у племену, спремнијим да крене за антилопом“, каже др Јео. Али са данашњим начином живота и брзом храном, то је недостатак.

Мозак не занима шта једемо

„Када наш мозак добије оно што му је потребно, срећан је“, каже Полин Кокс, нутрициониста и ауторка књиге Гладна жена: Исхрана за добро здравље, срећу и хормоне.

„Али наш мозак је дива. Његов главни фокус је опстанак. Дакле, није га брига шта једемо, само треба да се једе. Кад би могао да говори, рекао би: 'дај ми есенцијалне масне киселине и више протеина'. Али све што чујемо је: 'Треба ми храна', а мириси из пекаре поред које пролазимо, маме нас и подижу нам допамин.“

„Стално се боримо против ове хране која нас са свих страна окружује и која у нашем мозгу изазива зависност. Дакле, да бисмо утишали његову вику, морамо му дати оно што му треба."

„Рационални, сазнајни део нашег мозга лако поткопава наша амигдала, наша емоционална потреба“, каже Мур. „И у том тренутку, када сте пуни, срећни, тужни, шта год, то је оно што ће подстаћи вашу одлуку да једете, упркос томе што вам један много интелектуалнији део мозга говори: 'Стварно, да ли је ово добра идеја? Умеш ти боље, зар не?’ Стално се гура и повлачи.“

Наше тело брине о хранљивим материјама, а не о калоријама

„Саботира нас прехрамбена индустрија која храну чини изузетно укусном. Дакле, људи су превише ухрањени, али потхрањени“, каже Мур.

„Проблем је што немамо сензор за мерење калорија у нашем телу, тако да нема начина да сазна колико смо калорија унели. Међутим има изузетне сензоре за хранљиве материје, тако да ако једемо здраву, нутритивно богату храну, оглашава се сигнал: 'Готов сам, задовољили сте све моје нутритивне потребе‘.“

„Али када једемо ултра-прерађену храну без било чега корисног у њој, значи да настављамо да једемо, јер нема тачке где мозак каже: 'О, да, достигао сам своју квоту витамина Е и Д, хвала вам'. Уместо тога поручује: 'Имамо калорије. Али нема ништа корисно.Тако да ћу наставити да једем'.”

Протеини могу трансформисати глад

Уношење одговарајуће количине протеина у првом дневном оброку може направити преокрет у управљању глађу, саветује Кокс. Контролише апетит током целог дана и показало се да смањује потребу за храном касно увече.

„Градивни блокови протеина, аминокиселине, могу да смање жудњу и повећају наш осећај ситости. Многи људи са недостатком протеина посежу за храном која се брзо претвара у шећер, као што су хлеб и тестенине. Једење више висококвалитетних протеина као што су јаја, грчки јогурт, риба, пилетина, фета, помоћи ће вам да се дуже осећате сито.“

Биљни протеини, укључујући леблебије, пасуљ и грашак, такође вас чине задовољним. Ако сте веган, повећање количине протеина помаже у смањењу жудње за храном, јер даје мозгу аминокиселине које су му потребне за његов серотонин, допамин, али и за сва ткива у телу.

„Истраживање је показало да протеин има најјачи сигнал да смо добро јели. Невероватно је лако појести 300 калорија из чипса или грицкалица, а много теже је појести 300 калорија из бифтека.“

„То су исте калорије, али потпуно другачији хормонски одговор. Дакле, ако желите да ваше тело схвати да сте појели довољно, морате да будете усредсређени на протеине“, каже Мур. Зато уместо тоста, радије поједите кајгану са печуркама.

Како произвођачи циљају на „тачку блаженства“

„Еволуирали смо тако да будемо преживели непланирано остајање без хране, али један део света живи у окружењу где постоји превелика понуда, али биолошки смо још увек на старом еволутивном ступњу“, каже др Макарти.

„Имамо ту уграђену биологију складиштења масти и склоност ка слађој, масној храни. Жудимо за одређеним комбинацијама и управо су оне направљене до перфекције.“

„Тачка блаженства је термин који је сковао научник о храни Хауард Москович да би описао савршену комбинацију шећера, соли и масти због које жудимо више за одређеном храном. Технолози хране развијају и конструишу одређене комбинације укуса и текстура, а затим врше ригорозно тестирање тржишта како би видели које ствари потрошачи сматрају најпријатнијим или укуснијим“, објашњава Макарти.

„Имамо огроман притисак који нас гура ка потрошњи. Као резултат тога, оно што конзумирамо је калорична, енергетски густа храна која није нужно богата хранљивим материјама. Тако да смо принуђени да наставимо да једемо."

Ако једете много, вероватно вам треба више сна

Недостатак сна може узроковати повишење грелина.

„Повећан ниво нашег хормона глади за 15 одсто и смањење хормона ситости за 15 процената се примећује код оних који имају проблема са спавањем“, каже Кокс.

Жваћите више, једите мање и никада „успут“

„Људи који више жваћу једу мање калорија“, каже др Меган Роси из Клинике за здравље црева. „Храна дуже стоји у вашем стомаку, остатак може остати у устима, активирајући различите хормоне тако да се осећате задовољније.“

„Када спорије једемо то нам даје довољно времена да се активирају хормонски сигнали, који нам говоре да смо сити или да престанемо да једемо“, каже Мур. „Посебно је лако прејести се када не обраћамо пажњу и једемо док радимо нешто друго."

Немојте себи забрањивати било коју храну

„Техника за коју сматрам да је корисна са клијентима је уместо да кажем 'никад више', што може бити напорно некоме ко је навикао на веома укусну храну која изазива зависност, јесте да каже: 'само не данас'“, каже Кокс.

„И што је више тих 'само не данас' одлука, то се снежна грудва увећава и ваши путеви допамина поново постају осетљиви. Ужитак ћете пронаћи и у умами укусу, сланости, природној слаткоћи у боровницама и јагодама. Храна за коју смо изгубили интересовање је невероватна, наше непце се буквално мења."

„Увек размишљајте о томе шта можете да додате свом оброку, а не о ономе што можете да избаците“, каже Абигејл Грин, нутрициониста у Нафилд хелту.

„Додајте још хранљивих ствари у ужину тако да изгледа као мини оброк. Ако желите чипс, узмите га, али додајте штапиће поврћа или воће. Ако комбинујете храну, бићете сити, посебно ако имате протеине и влакна и здраве масти.”

Влакна, влакна, влакна

„Дијетална влакна успоравају варење хране у цревима, што брже активира хормоне ситости. Влакна такође хране цревне бактерије у доњем делу црева и производе хемикалије зване кратколанчане масне киселине, које помажу у регулисању наших хормона апетита“, каже др Роси.

У међувремену, ново клиничко испитивање компаније „Зое“ за науку и исхрану открило је огромно смањење глади за 88,6 одсто учесника који су пратили Зое метод, као и губитак тежине и смањен обим струка.

„Знамо да је исхрана богата влакнима и поврћем, орашастим плодовима, семенкама и махунаркама оно што стимулише производњу хормона у цревима због којих се осећамо сито.“

„Зову се хормони ситости, ствари попут ГЛП-1, што опонаша Оземпик, осим што их сами можете произвести кроз правилну исхрану“, каже др Федерика Амати, шеф за исхрану у компанији „Зое“.

У сваком случају охрабрује чињеница то што наше тело може да направи сопствени лек за мршављење.

Када цревни микроби имају довољно влакана да се разграде, они производе хемикалије које говоре ендокриним ћелијама да производе хормоне у цревима. Они се шаљу у мозак да му кажу да смо пуни.

Докторка Амати препоручује на пример да скувамо вариво од сочива са спанаћем, шаргарепом и луком. „Добијате огромну количину микронутријената и фитонутријената и полифенола са релативно малом количином енергије."

Не плашите се масти

Једно време се тврдило како треба избегавати путер и пуномасно млеко. Али они се спорије варе и дуже седе у нашем желуци, и активирају рецепторе за истезање. „С добрим разлогом се зову интелигентне масти. Они су потребни за структуру нашег мозга", каже Полин Кокс.

„Када имамо мало есенцијалних масних киселина, не само да имамо ту упорну глад чак и ако једемо све време, већ патимо и због расположења и менталне бистрине. Омега-три ћете наћи у лану, чиа семенкама, орасима. Масна риба заиста може помоћи код глади.“

Једите десерт одмах после салате

Како старимо, наш инсулин делује мање ефикасно. Код жена у менопаузи ниво глади често прелази горњу границу, објашњава Кокс.

„Инсулин је кључни хормон за транспорт глукозе из крвотока  у мождане ћелије после јела.“

„Међутим, велика потрошња шећера током дужег временског периода доводи до тога да инсулин више не може да отвори врата и пусти глукозу да уђе у ћелије. Ако хипоталамус (део мозга одговоран за глад) постане отпоран на инсулин, можемо изгубити осећај ситости, што ће нас навести да желимо да једемо више да бисмо задовољили потребу мозга за глукозом.“

И онда се чудите: „Па, јео сам само пре сат времена.“ Конзумирање влакана уз храну са вишим гликемијским индексом (оптерећење шећером), смањиће утицај на шећер у крви. „Велика салата уз пицу смањује скок шећера у крви који даје пица. Када поједете дезерт одмах после ручка богатог влакнима смањује се утицај десерта на шећер у крви.“

Кокс такође препоручује повремени пост како би се побољшала осетљивост на инсулин. „Када престанете да једете у одређеном временском периоду, ваше тело се окреће сопственој резерви горива у виду масти. А када сагоревамо масти, ослобађамо кетоне, ова невероватна једињења која се гурају у мождане ћелије. Када наш систем за гориво за глукозу крене мало по злу, кетони могу бити од велике помоћи.“

Преобликујте свој осећај ситости

„Дајемо људима скалу глади од нула до 10“, каже др Роси. „На пола оброка процените где сте. Урадите исто на три четвртине, и не би требало да прелазите осам од 10 за ситост.“

„Преобликовање ситости је заиста корисно за људе који једу све док се не почну да се осећају непријатно“, каже др Дејвид Крил, психолог и регистровани дијететичар, и аутор књиге A Size That Fits: Lose Weight and Keep it off, One Thought at a Time.

Важно је да они који једу велику количину хране имају неку од намирница богату калоријама и хранљивим материјама, јер она храни микробиом црева. „Потребно је да имамо широку биљну разноликост, јер изгледа да онима који су склонији гојазности недостаје бактеријска разноликост“, каже др Роси.

Пробајте са одлагањем оброка

„Глад је на лошем гласу“, каже др Макарти. „Али ако научите да толеришете благе нивое глади, то ће вам бити од велике помоћи ако желите да смршате, јер сагоревате мало масти између оброка.“

„Током тог времена када не варите храну, ваше тело може да се пребаци на друге процесе као што су поправка ћелија и чишћење црева. И што сте више гладни, имаћете већу оштрину перцепције укуса. Када нисте гладни, ваша перцепција укуса је отупљена."

Ебигејл Грин саветује да када смо код куће, не устајемо одмах да припремамо вечеру. Уместо тога можемо да седнемо и читамо 20 минута, или се истуширамо и на било који начин прекинемо рутину.

Потрага за допамином

„Активности као што су секс и исхрана стимулишу ослобађање неуротрансмитера или хормона допамина“, каже Кокс.

Ако се осећамо лоше или смо под стресом, можемо да потиснемо своје емоције кроз јело, а то нам даје тај скок допамина, због чега се привремено осећамо добро.

Проблем са допамином, као и са алкохолом, дрогом, коцкањем и зависношћу од порнографије, јесте да је повишена вредност праћена падом, што нас тера да једемо више шећера да бисмо одржали његов ниво.

„Произвођачи хране то разумеју. Због тога сос за тестенину и хлеб крију додане шећере, јер ће вас тај скок навести да пожелите још.”

Тврда храна је боља од мекане

„Храна богата влакнима захтева жвакање, а не само убацивање калорија“, каже др Крил. Људи који једу храну сложеније текстуре једу знатно мање хране током оброка у целини, јер има времена да сигнал ситости стигне до мозга.

Дакле, ручак који нас тера да добро жваћемо је бољи. „Начин на који се храна уноси – сос од јабуке наспрам сока од јабуке – може направити значајну разлику.“

Шта јести када огладнимо усред ноћи

Дошли сте касно из позоришта, на пример, и осећате глад. Шта појести да утишамо ту муку пре спавања?

Доктор Роси препоручује шаку орашастих плодова или поврћа куваног на пари са белим луком и соја сосом.

Полин Кокс држи тврдо кувана јаја у свом фрижидеру и једе их посољена висококвалитетном сољу. „Кувана јаја су најједноставнија брза храна, добијате све хранљиве материје које су вам потребне осим витамина Ц.“

Са мрежастим изрезима и бисерним бретелама, овај модел први пут је приказан на модној писти ревије француске куће у јесен 1996. године.

Кембелова је стајлинг употпунила прошивеном Шанел торбицом и наушницама, а косу је носила у лепршавим таласима. Шминка, као и увек, била је „природна“ али ефектна.

Једина разлика у односу на изглед светски познате манекенке је у томе, што је испод хаљине, пре скоро 30 година, носила тамније хеланке, а сада их је изоставила, па смели прорези наглашавају њену витку линију.

Све те околности које задесе људе у средњим годинама чине секс изазовнијим. Срећом, нова истраживања помажу да се осветли како секс касније у животу заправо може изгледати.

Секс у старијој доби не мора да буде нешто штo нас плаши – ако прихватимо промене које ће вероватно доћи код свих.

У двадесетим и тридесетим годинама, фокус у сексуалним односима је више истраживачки. То је време када схватамо шта (и кога) волимо. Постоји и хормонска подршка за те активности, што би могло објаснити то да просечан Американац у двадесетим годинама има секс четири до пет пута недељно.

Везе могу доћи и проћи, али жеља за сексом може остати константна. Али средње године су период за успоравање, а потенцијално чак и сужавање избора партнера. Парови који су се упознали у двадесетим или тридесетим годинама и имали заиста активан секс, такође могу временом бити разочарани својим сексуалним животом.

Сексуално функционисање почиње да се мења за многе људе у касним тридесетим и раним четрдесетим годинама.

Хормонске промене и старење носе са собом читав низ физиолошких фактора који утичу на сексуални живот. Жене које доживљавају перименопаузу и менопаузу често су узнемирене због губитка либида.

Мушкарци могу бити у агонији због недостатка ерекције или избегавати секс због неизвесности које он изазива.

Када се сексуални интерес мења, или нагон нестаје, то може натерати парове да потпуно одустану од секса. Иако сналажење у вези, уз све промене може бити тешко, па неки парови одлучују да буду без секса, све то не значи нужно крај сексуалног живота.

Сексуалност остаје, само је у другачијем облику

У јануару 2024, Cosmopolitan је, у сарадњи са Институтом Кинси, објавио резултате анкете прикупљене од 3.000 жена старијих од 60 година. Њихово дигитално издање Секс после 60 је креиран да покаже да су старији људи сексуални, али да начини на које се сексуалност исказује, могу можда да изгледају другачије.

Све у свему, 21 одсто учесница је имало сексуалне односе током прошле године. Нешто више од половине (53%) учесница анкете између 63 и 74 године имало је секс бар једном у претходној години.

Резултати показују да се учесталост сексуалних односа смањује са годинама. Али док се учесталост смањује, квалитет се може повећати. Студија открива да неке жене – са годинама, имају повећано самопоуздање у саопштавању својих сексуалних потреба јер су више самосвесније свог тела и својих жеља. Такође могу доживети боље оргазме, делом због ове способности да говоре за своје потребе.

Међу анкетираним женама, њих 57 одсто је рекло да увек или скоро увек доживљавају оргазам док су са својим партнером.

Са мање поузданом ерекцијом и можда чак и немогућношћу ејакулације, секс у каснијем животу за мушкарце може бити доста другачији. Наравно, неки мушкарци се одлучују за фармацеутска помагала попут вијагре, али немају сви мушкарци користи од узимања таблета.

Уместо тога, парови некада истражују разне видове несексуалне интимности, баве се еротском масажом, па чак и немоногамијом. У Cosmo-Kinsei студији, 60 одсто испитаника се сложило да сношај није неопходан да би сексуално искуство било задовољавајуће. Све то показује колико се наше идеје о сексу могу променити како старимо.

Ослобађајуће и изазовније

Наша сексуалност је нешто што негујемо током целог живота и не престајемо да будемо сексуални у одређеном добу. Није изненађујуће, дакле, да старији људи и даље уживају у читању еротике, забављању и, повезивању. Продуценткиња Џејн Мари, самохрана мајка која је два пута разведена каже да је, када је имала сексуалне односе након паузе од неколико година.

Поделила је да су јој секс и изласци у средњим годинама били сјајни. Каже да је ослобађа и то што не мора да брине о нежељеној трудноћи.

Уместо да размишља о терапији надомештања хормона као нечему што ће, према њеном мишљењу – само ублажити симптоме перименопаузе, она то види као начин да поново доживи секс, без стреса који је носила младост.

И жене које су имале хистеректомију умеју да кажу да су изненађене тиме колико ослобађајући – секс може бити.

За особе средњих година које тек почињу да примећују промене у својим сексуалним жељама и функционисању, тај период је прилика да се ослободе свих претпоставки и предрасуда које су имали о томе – шта некога чини сексуално активним или уопште, бићем које сексуалности.

Постоји свет сексуалности који може изгледати и осећати се другачије него када су људи млађи. Такође, сексуалност средњих година може постати нешто што помаже партнерима да остану интимно повезани, и то не само једни са другим, већ и сами са собом.

Имејл адресе су: webdesk@rts.rs и gledalacreporter@rts.rs 

Такође, фотографије и видео-снимке можете нам слати на Твитер страницу подсајта Магазин.

Kао захвалност што помажу рад дечјег срца, од директора Тиршове за важне донаторе и захвалнице, од срца. Вредност нове опреме је око 17 милиона динара.

„Добијен је апарат за интраоперативно спасавање крви, монитори за праћење пацијената у интензивној нези након операције, транспортни респиратори, покретни мобилијар за операциону салу и хируршко чеоно светло. Последња су реч технологије и значајно ће да унапреде лечење“, наводи др Владимир Миловановић, начелник Службе педијатријске кардиохирургије УДК у Тиршовој.

Из Министарства здравља подсећају и да је у претходних 10 година држава у развој здравственог система уложила милијарду евра.

„Оно што ме радује јесте да ће Тиршова добити апаратуру за адекватно пружање и унапређење здравствене заштите деце што је наш циљ, повећање броја и квалитета здарвствених услуга. То ће се одразити и на квалитет здравственог система“, напомиње др Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министартсву здравља.

Годишње се на Одељењу кардиохирургије Универзитетске дечје клинике оперише више до 250 беба. Зато, прва помоћ управо за Тиршову, поручују из Фондације.

„Која ће у пољу свога деловања имати образовање, побољшање здравствене заштите са акценотом на децу и на старије. Активности за помоћ онима који су социјално угрожени, са посебним акцентом на жене у тешком положају“, наводи Дарко Поповић, заменик председника УО „Фондације Банка Интеза“.

Клиника у Тиршовој је највећа дечја установа у земљи, у њој се изводе најзахтевније медицинске процедуре. Годишње збрину више до 180.000 најмлађих пацијената из земље и региона, на болничком лечењу буде више до 10.000 деце. Ураде седам хиљада операција у салама, и још око 10.000 у дневним болницама.